• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Formula 1 u londonskom Muzeju nauke

Muzej nauke u Londonu je izložio bisere tehničkih dostignuća inžinjera Formule jedan Takmičenja u trkama Formule 1. neće biti kao pre.

Honda se zbog finansijskih poteškoća povukla iz takmičenja, Tojota je skresala budžet svog tima – i što je još važnije, od ove sezone važiće i izmenjena pravila samog takmičenja.

Pobednik će naime ubuduće biti vozač koji pobedi u najviše trka a ne onaj koji osvoji najviše poena.

Cilj? Da se vozači bolida ohrabre da manje računaju a više jurišaju na pobedu.

I dok će se iduće nedelje u u Melburnu u Australiji videti šta su noviteti u ovom takmičenju doneli gledaocima, u londonskom Muzeju nauke u toku je izložba posvećena onome što je Formula jedan već podarila životu savremenog čoveka.

Hram konstruktora i inžinjera

Formula Jedan je u londonski Muzej nauke stigla u obličju Rona Denisa, predsedavajuće i izvršnog direktora grupacije Meklaren.

Malo je, kaže on, sredina u svetu u kojima je, kao u formuli jedan, konstruktorski posao do te mere slavljen i proslavljen:

‘Formulu jedan, suprotno odomaćenom verovanju, ne čine razmetljivo blještavilo, glamur ili lude zabave već, u samoj njenoj srži, suštinska isprepletanost tehnologije i naučnih pronalazaka’.

I upravo je taj splet, opredmećen u brojnim i svojevrsnim nusproizvodima neutoljive žudnje za brzinom:

‘Jedna od najneverovatnijih statistika kojima Meklaren može da se podiči jeste da tokom sezone, svakih dvadeset minuta, u bolid ugrađujemo neku neku novu komponentu. U prirodi je trka Formule Jedan da za svaki gran pri moramo da poboljšamo bolid. Zato i nije iznenađenje da nešto od onoga što razvijemo nađe primenu u drugim granam industrije’.

Bicikl u muzeju nauke

A takvih je stvari priličan broj i dobar deo njih čini deo izložbene postavke u Muzeju nauke.

Na primer, profesionalni trkački bicikl koji, zahvaljujući primeni elektronskog sistema praćenja parametara bolida tokom vožnje prvi put omogućava da se performanse bicikliste beleže tokom normalne drumske vožnje.

Izloženi su i filter za uklanjanje rđe u sistemima centralnog grejanja, uređaj za brzo napajanje gorivom vojnih vozila, inkubator za prevoz bolesnih beba pa čak i unutrašnje stepenice sačinjene od ultratankih ali izuzetno trajnih i otpornih ugljeničnih vlakana od kojih se pravi i pškoljka bolida formule jedan.

Šira primena inovacija na bolidima

Zahvaljujuči inovacijama u formuli jedan nastali su i revolucionarni novi model turbine na vetar ali i trpezarijski sto za četiri osobe koji se, iako je debeo svega dva milimetra, ne ugiba na sredini.

‘Ima li zato boljeg načina da ostvarimo tu svrhu od Formule jedan koja je za veliki broj ljudi samo automobilistički sport. Često se ne shvata da, kada se na jednom mestu okupi tim vrhunskih inženjera, ideje i zamisli kojima oni, u vrlo kratkom roku, moraju rešavaju probleme u ovom sportu, skoro uvek nađu neku primenu i u svetu koji postoji van trka formule jedan. Na izložbi je predstavljeno dvadeset proizvoda čiji su idejni i konstruktorski koreni u Formuli jedan koji su ne samo poboljšali kvalitet svakodenvnog života već i konkurentnost britanske privrede’, rekao je BBC-ju profesor Repli.

Od Meklarena je čak zatraženo da pomogne u primeni vrhunski usklađene i disciplinovane strategije rada u pitu za vreme trke na rad hirurških timova u jednoj od svetski poznatih dečjih bolnica u Londonu.

Na šta bi, valja to priznati, pomislio malo ko od zaljubljenika u najbrži sport na svetu kada krajem marta bude gledao start australijskog gran prija u Melburnu….

Nuklearke i klimatske promene

U govoru koji je održao u Londonu u utorak ujutru, britanski premijer Gordon Braun je rekao da zemljama koje ne vladaju nuklearnom tehnologijom treba pružiti međunarodnu pomoć da bi to postigle – jer će im to omogućiti da odgovore na izazove klimatskih promena.

Premijer Braun je u svom govoru izdvojio Iran, kao probni slučaj za rešavanje pitanja da li se takav cilj može postići mirnim putem.

Pravo i neprihvatljiva praksa

Premijer Braun je rekao da je jedini način na koji buduće generacije neće biti suočene sa opasnošću nuklearnog rata, je stvaranje sveta u kojem će sve zemlje s poverenjem u druge odbiti atomsko oružje znajući da im ono nikad neće biti potrebno.

‘Verujem da je ovo vreme za zajedničku akciju i preduzimanje sledećeg koraka na planu izgradnje poverenja. Jer, mi živimo – što znaju svi prisutni – u presudnom vremenu. Suočeni smo sa opasnošću novog i riskantnog nuklearnog doba novih atomskih država pa čak možda i nedržavnog atomskog oružja. Nekada je bilo pet nuklearnih sila. Danas ih skoro dvostruko više. Postoji opasnost da će ih biti još mnogo više. Širenje atomskog oružja je naša neposredna briga i samo zato, vreme je da delujemo’, rekao je premijer Braun.

On je ujedno poručio Iranu – govoreći o toj zemlji kao probnom slučaju saradnje u razvoju mirnodopskih atomskih programa u svetu – da isto kao i svaka druga zemlja ima pravo da razvija program ovladavanja nuklearnom energijom.

Dodao je međutim, da je tekuća aktivnost Teherana na nuklearnom planu neprihvatljiva i da zato iranske vlasti moraju da prihvate strožiju kontrolu organa UN-a.

Iran, kao i svaka druga zemlja ima pravo da razvija program ovladavanja nuklearnom energijom ali je tekuća aktivnost Teherana na nuklearnom planu neprihvatljiva Gordon Braun

Takva kontrola bi, zaključio je britanski premijer, pružila garancije da Iran neće razviti atomsko oružje.

BBC-jev diplomatski urednik kaže da se čini da je britanski premijer ovom porukom želeo da pruži ohrabri Iran, u trenutku kada nova Obamina administracija u SAD nagoveštava novu fleksibilnost u odnosima sa Teheranom.

Pomoć ponuđena pre tri i po godine

Dejvid Kej, bivši šef tima inspektora UN-a za naoružanje, rekao je BBC-ju da ponuda Zapada Iranu stoji već duže kad je reč o pomoći u razvoju nuklearnog programa u mirnodopske svrhe – pod uslovom da Teheran ne koristi tehnologiju obogaćivanja uranijuma kao osnovu za proizvodnju atomskog oružja.

Problem je u tome što iranska vlada ne smatra (argumentaciju Zapada) dobrom i kako se približavamo iranskim izborima u junu, teško je poverovati da će Iranci naglo odustati barem od onih stavova koje je predsednik Ahmadinedžad istakao kao ključna pitanja tokom svog mandata’ Dejvid Kej, bivši inspektor UN za naoružanje

‘Zapad ponavlja tu argumentaciju u razgovorima sa Iranom u protekle tri i po godine, i mislim da je to dobra argumentacija. Problem je u tome što je iranska vlada ne smatra dobrom, i kako se približavamo iranskim izborima u junu, teško je poverovati da će Iranci naglo odustati barem od onih stavova koje je predsednik Ahmadinedžad istakao kao ključna pitanja tokom svog mandata’, ocenio je Dejvid Kej u programu BBC-ja.

Ponovljena ‘velikodušna’ ponuda

Podršku obnovljenoj inicijativi premijera Brauna dao je i njegov ministar odbrane Džon Haton, gostujući u programu BBC-ja.

‘Ovo je ponovljena, izuzetno velikodušna ponuda koja je na stolu (već neko vreme). Iranu se nudi pomoć u razvoju programa ovladavanja atomskom energijom na način koji ne ugrožava sporazum o neširenju atomskog naoružanja. Mislim da je ta ponuda vrlo opipljiv primer da smo mi još spremni da se angažujemo zajedno sa iranskom vladom i pokušamo da nađemo razuman put iz trenutnog ćorsokaka. Mislim da trenutna blokada ovog pitanja u našim odnosima destabilizuje ceo region – a gledano iz svetske perspektive, iskreno verujem da postoji opasnost od širenja atomskog naoružanja i to je upravo ono o čemu govorimo kad govorimo o iranskom atomskom programu’, rekao je BBC-ju britanski minsitar za odbranu Džon Haton.

Automatski sistem ispitivanja toksičnosti pijaće vode

Kompanija Siemens razvila je automatski sistem koji ispituje da li su u pijaćoj vodi prisutne toksične supstance.

Probni laboratorijski model može da analizira uzorke vode, i to jedan uzorak u roku od petnaest minuta i osetljiv je na preko sto toksina, uključujući insekticide i hemijska oružja.

U srži sistema je jedan biosenzor koji meru aktivnost specijalnih enzima. Signal se prenosi električnim putem, što znači da je sistem brz, veoma osetljiv i izdržljiv. Počela su razmatranja mogućnosti da se probni model razvije u jedan prodajni proizvod.

Danas se za nadgledanje kvaliteta pijaće vode često koriste ribe. Ako pokazuju neobično ponašanje, voda se izlaže temeljnoj proveri. Takođe, otprilike jednom nedeljno, radnici u laboratoriji detaljno analiziraju vodu da provere da li ima toksina.  Siemens-ov sistem, nasuprot tome, neprekidno izdvaja uzorke iz cevi i provera da li sadrže štetne supstance. Za taj posao, nisu potrebni obučeni radnici.

Sistem koristi enzim acetilkolinesterazu(AChE). Kako ovaj enzim igra ključnu ulogu u prenošenju nervnih impulsa, on odmah može da pokaže da li jedan uzorak vode sadrži supstance koje su štetne za ljudski metabolizam. Enzim je fiksiran za jedan poseban čip. Taj sistem meri da li na aktivnost enzima utiče uzorak vode. Ako toksini nisu prisutni, enzim će nasatviti da pokazuje maksimalnu aktivnost, što pokazuje električna struja koju proizvodi lanac reakcija.

U slučaju da su toskini, poput organskih fosfata, karbamata ili nervnih gasova prisutni, aktivnost enzima je blokirana. Drugim rečima, lanac reakcija se prekida, a električna struja, to jest, merni signal, počinje da slabi. Kako bi se obezbedio visok stepen pouzdanosti, takođe se koristi i kotrolni enzim. Sve dok se njegova aktivnost ne promeni, sistem funkcioniše kako treba. U redovnim intervalima i prateći prisutnost toksina, oba enzima se automatski otklanjaju sa čipa, a zatim ponovo pričvršćuju na njega.

Istraživači su uspeli da laboratorijskim testovima pokažu da prisutnost paration pesticida u koncentraciji manjoj od jednog mikrograma po litru uzrokuje da se električna struja prepolovi, što dovodi do jasnog mernog signala. Ovaj toksin je smrtonosan za ljude već u koncentraciji od oko jedne desetine grama.

Naučnici pronašli baterije koje se pune gotovo trenutno

Naučnici kažu da litijumske baterije mogu da akumuliraju znatnu energiju, ali da se sporo pune i prazne. Smatralo se da je razlog tome sporo kretanje jona litijuma i elektrona kroz slojeve litijuma i fosfata gvožđa, osnovnih materijala od kojih se takve baterije sastoje.

Ali pre oko pet godina, naučnici na Masačusetskom institutu za tehnologiju izračunali su da bi joni litijuma u stvari trebalo da se kreću mnogo brže. Zaključili su da oni iz nekog razloga teško pronalaze otvore u površini materijala kako bi prodrli u njega. Posle višegodišnjeg eksperimentisanja uspeli su da stvore materijal sa takvom površinskom strukturom koja omogućava lakši prodor jona. Rezultat toga je baterija koja može da se napuni do vrha za svega 20 do 30 sekundi. Kako kaže Hirt Sejder, jedan od naučnika koji su učestvovali u ovom otkriću, to je znatno kraće vreme punjenja od sadašnjih litijumskih baterija.

„U tom trenutku ove nove baterije počeće da utiču na promenu stila života. Jer za sada sve lične elektronske uređaje obično punimo preko noći, da nam preko dana ne bi bili isključeni sat ili dva,“ kaže Sejder.

Sejder dodaje da je loša strana ovog pronalaska to što se nove baterije takođe brzo prazne, što znači da im je češće potrebno punjenje. Međutim, kaže on, njihov kapacitet vremenom ne opada tako brzo kao kapacitet klasičnih litijumskih baterija. Stručnjaci Masačusetskog instituta za tehnologiju sada rade na tome da uspore pražnjenje novih baterija. Hirt Sejder kaže da od proizvođača zavisi kada će se nove baterije pojaviti na tržištu.

„Ako bi želeli, veoma brzo bi mogli da ovo primene u postojećim baterijskim ćelijama. Proizvođač novog materijala već ima licencu pa bi one uskoro mogle da se nađu u prodaji,“ kaže Sejder.
Sejder dodaje da za sada nove baterije ne bi mogle da se koriste u hibridnim vozilima, jer su za njihovo punjenje potrebni uređaji kakve vlasnici kuća još nemaju na raspolaganju.

HP nudi rešenja za ekonomičniju upotrebu tehnologija

Smart sve popularniji u SAD

Ekonomska kriza naglo je smanjila potražnju za automobilima u Americi, ali prodaja evropskog modela “Smart” teče veoma dobro.
Dugačak svega dva i po metra, mali mercedesov model Smart upola je kraći od nekada popularnih luksuznih džipova. Ken Faris, prodavac u Smartovom centru, nedaleko od Vašingtona, kaže da je mali dvosed neobično popularan u odnosu na druge automobile.

„Neke kompanije su zaista teško pogođene. Trenutno opstaju samo one koje su se najbolje prilagodile, a mi prolazimo sasvim dobro. Još uvek plivamo, a kako se primiče proleće – prodaja će se verovatno ubrzati“, kaže Faris.

Dok je u Evropi već senzacija, mali Smart sa benzinskim motorom prvi put je ponuđen američkim kupcima u januaru 2008. Pre toga prodavao se u 36 zemalja. Njegova popularnost najviše se oslanja na veoma malu potrošnju. Direktor prodaje Smarta u Americi, Robert Vilšou, kaže da je prve godine prodato gotovo 25 hiljada automobila.

„Potražnja, posebno tokom leta, bila je toliko velika da smo morali da povećamo proizvodnju. U protivnom, čekanje na vozila trajalo bi godinama“, kaže Vilšou i dodaje da su kupci veoma zadovoljni svojim vozilima.

„Mislim da auto izaziva divljenje. Ljudi mi se često obraćaju kada stanem na raskrsnici. Neki od onih kojima sam rekla da kupujem Smart rekli su: Vau, voleo bih i ja da ga imam“, kaže Klinton.

Bez obzira na čemu počiva to divljenje – ceni od 12 hiljada dolara, privlačnoj liniji, lakoći parkiranja ili visokoj bezbednosti u poređenju sa sličnim vozilima – prodavci Smarta trljaju ruke. U Americi sada postoji već 76 prodajnih mesta, uglavnom u gradskim i prigradskim područjima. Kako izgleda, Smart je jedna od svetlih tačaka na sumornoj slici američke privrede.

Novi tip baterija

Američki naučnici su objavili rezultate istraživanja koje ukazuje da je moguće razviti novi tip baterija – koje su manje, lakše i duže traju a mogle bi da se dopunjavaju za samo nekoliko sekundi, a ne nekoliko sati kao što je to danas slučaj.

U tekstu objavljenom u časopisu Priroda (Nature), naučnici sa Instituta za tehnologiju u Masačusecu (MIT) kažu da su pronašli jednostavan način da dramatično poboljšaju brzinu kojom se joni kreću u postojećim litijumskim baterijama koje se već koriste komercijalno.

Ova grupa američkih naučnika kaže i da bi novi tim baterija, ako počne da se koristi komercijalno i uđe u najširu upotrebu, mogle da se dopunjavaju za samo nekoliko sekundi dok bi automobili na struju mogli da dopunjavaju akumulatoreu roku od pet minuta.

Električnih automobili osvajaju svet

Elektro-motori koriste energiju mnogo uspešnije nego benzinci ili dizelaši. Korišćenjem iste primarne energije, sa električnim motorom se pređe 4 do 5 puta veća razdaljina nego sa “gutačima benzina”…

Za zaštitu klime bi bilo od velike koristi kada bi na ulicama bilo što više vozila koja koriste struju umesto benzina. Vlada u Berlinu pridaje veliki značaj električnom pogonu vozila. Na ulicama u Nemačkoj do 2020. treba da se nađe milion elekričnih i hibridnih vozila. Zvuči ambiciozno, ali u elektrifikaciji individualnog saobraćaja drugi su otišli još dalje: u Kaliforniji, na primer, uvideli su potencijal električnog automobila i odlučno rade na njegovom izlasku na tržište.

Zaštititi klimu i zaraditi novac

Auto budućnosti biće – na struju. U to se u međuvremenu uverilo veoma mnogo stručnjaka za saobraćaj između San Franciska i San Hosea. Sa autom na električni pogon moglo bi se naime ostvariti ono o čemu sada mnogi u Silikonskoj dolini sanjaju: da se zaštiti klima i zaradi novac. Najbolji primer za takav način razmišljanja je Firma “Tesla motors” čiji će sportski dvosed na električni pogon sledeće godine biti uvezen u Nemačku.

0-100 km/h za 4 sekunde!

„Ovo ovde je prototip”, objašnjava Danijel Najdžen iz firme “Tesla motors” u Menio parku. On je 95 odsto identičan sa serijskim modelom i koristi se za testiranje. Auto koji je već vozio Met Dejmon je svetloplave boje i pljosnat je kao iverak. Karoserija se sastoji od ugljenih vlakana, sedišta su engleska a kokpit spartanski. Platežni kupci kao što su Džordž Kluni i Arnold Švarceneger oduševljeni su automobilom. Nisu pravili pitanje oko cene od 100.000 dolara. Displej koji se nalazi levo od volana pokazuje u kom stanju se nalazi baterija koja je teška 450 kg i smeštena se iza sedišta.Ona se sastoji iz 7000 litijumsko-jonskih ćelija koje se koriste i u laptopu. Danijel Najdžen pali motor. Elektromotor težak 45 kg koji posle paljenja ne proizvodi buku niti vibracije. Samo pritisak na pedalu za gas otkriva da je spreman. Uključuje se u saobraćaj i daje gas – ubrzanje je kao kod motorcikla. Automobil za 4 sekunde postiže brzinu od 100 km. Veće ubrzanje gotovo da nemaju ni druga serijska vozila.

Jedno punjenje za 300 km

„Čim se skoni noga sa pedala za gas elektromotor funkcioniše kao generator i puni bateriju”, objašnjava Danijel Najdžen. Sa jednim punjenjem sportski auto može da pređe preko 300 km. Za uobičajene dnevne vožnje automobilom, to je više nego dovoljno. Baterija se puni noću u garaži, jer tada kalifornijski snabdevač nudi po veoma povoljnim cenama struju dobijenu na pogon vetra. Tako da je punjenje jeftinije nego na benzinskoj pumpi. Zbog toga su u “Tesla motorsu” ubeđeni u uspeh i u dobru prodaju  porodične limuzine koja treba da se pojavi na tržištu 2011.

Bandere za „tankovanje”

Ričard Louental, osnivač i šef firme “Kulomb tehnolodžiz”, planira izgradnju mreže inteligentnih stanica za punjenje električnih automobila: „Izazov je u tome što, dokle god se ne uspostavi gusta mreža stanica za punjenje, Elektromotori za mnoge neće biti atraktivni. S druge strane, postavljanje stanica za punjenje biće isplativo tek kada bude bilo dovoljno električnih automobila koji će ih koristiti.” – U decembru će grad instalirati prve stanice za punjenje na rasvetnim stubovima. Oni kojima je potrebna struja parkiraće jednostavno pored njih, priključiće se i za nekoliko sati napunice bateriju.

Baterije za iznajmljivanje

Novoosnovano preduzeće “Beterplejs” iz Palo Altoa želi da pored stanica za punjenje izgradi i mrežu stanica za menjanje baterija gde bi ruka robota prazne baterije, u roku od nekoliko minuta, zamenila punim. I onda bi vožnja mogla da se nastavi bez pauze za punjenje. Time bi se prevazišao problem da elektro-motor sa jednim punjenjem može da pređe samo ograničenu razdaljinu. Firma “Beterplejs” želi da iznajmljuje skupe baterije kako bi se smanjila cena za elektro-motor. Na baterije otpada veliki deo troškova električnog automobila. Rate za iznajmljivanje baterija amortizovale bi se same od sebe zahvaljujući prepolovljenim računima. Da li je koncept održiv treba da pokaže pilot projekat koji će se sprovesti u Izraelu i Danskoj. Na ulicama treba da se  pojavi oko 100.000 električnih automobila Reno-Nisan.

Nemci moraju da pripaze!

Za deset godina, snabdevači strujom i proizvođači automobila imaće potpuno drugačiji poslovni model od današnjeg. Pokretljivost u buducnosti biće zasnovana na električnom automobilu. Kalifornija bi sada trebala da uskoči u taj voz. Inače ce Japan, Kina, Francuska ili Nemačka biti brže. Apel je naišao na razumevanje. Gradonačelnici regiona San Francisko u međuvremenu su objavili da žele da njihov region učine motorom elektro-mobilne budućnosti. Za nemačke proizvođače automobila to znači da moraju da paze da ne izgube priključak.

Siemens objavljuje studiju o napretku Münchena prema budućnosti bez ugljenika

Grad kao München može da smanji emisiju CO2 do 90 posto do sredine veka bez narušavanja kvaliteta života svojih stanovnika. To je glavno otkriće nove studije pod naslovom “Održiva urbana infrastruktura: München – putevi prema budućnosti bez ugljenika“.

Po narudžbi Siemensa, Institut za klimu, životnu okolinu i energiju u Wuppertalu je ispitao kako moderna metropola kao što je glavni grad Bavarske može drastično da smanji količinu CO2 koju ispušta. Korišćenjem posebnog modela urbane četvrti, analiza konkretno pokazuje kako se transformacija u metropolu bez ugljen dioksida može postići putem infrastrukture i tehnologije. Ključne poluge za smanjenje emisija CO2 su visokoefikasne energetske aplikacije, pogotovo u zgradama, izmene u infrastrukturi na području grejanja, struje i saobraćaja, te prelazak na obnovljive izvore energije sa niskom nivoom ugljenika gde god je to moguće.

Danas 50 posto svetske populacije živi u gradovima, te se očekuje da će se ta brojka podići na 60 posto do 2025. godine. “Zato gradovi moraju biti predvodnici u zaštiti klime. Ne samo da su urbana područja najveći krivci klimatskih promena, već su i mesta gde će se te posledice najjasnije osetiti”, objašnjava Reinhold Achatz, voditelj Corporate Research and Technologies (Korporativnih istraživanja i tehnologija) u Siemens AG-u.

Nakon što je objavio studiju o održivim infrastrukturalnim rešenjima za područje šireg Londona prošle godine, Siemens sada predstavlja infrastrukturalnu analizu za München. Sa svojim Portfeljem za zaštitu životne okoline, koji je zabeležio prihode od oko 19 milijardi evra u fiskalnoj godini 2008. te je stoga najveći portfelj ove vrste na svetu, Siemens može igrati i igraće veliku ulogu u razmatranju tog problema. Kao što je Achatz primetio: “Sve veća urbanizacija i klimatske promene su dva megatrenda za koja naše tehnologije mogu dati dragocena rešenja”.

Cisco i Asocijacija gradova Metropolis sarađuju u cilju razvoja održivih inteligentnih gradova

Saradnja uspostavlja ključne komponente globalne Cisco inicijative „inteligentne urbanizacije“ u skladu sa Metropolis „Vision 2030“

Cisco® je objavio da je potpisao Memorandum razumevanja sa Asocijacijom Metropolisom, koja obuhvata 106 najvećih gradova u svetu, da bi razvio „Vision 2030“ za održive gradove širom sveta. U sklopu ovog memoranduma, Cisco® će savetovati Metropolis kako da izgradi kolaborativni operativni model između gradova članova Metropolisa i osnuje „Urban Leadership Academy“ da bi pokazao kako budući gradovi mogu efektivno koristiti tehnologiju za unapređenje čistog javnog prevoza i smanjenje zagađenja kroz inteligentni urbanistički razvoj, da ponudi pristup servisima koji su okrenuti građanima i podrži održivi ekonomski razvoj.

Metropolis je svetska asocijacija metropola (San Francisko, Amsterdam, Sarajevo, Zagreb i dr.) i funkcioniše kao međunarodni forum za istraživanje pitanja i problema koji su zajednički za sve velike gradove. Saradnja sa ovom asocijacijom je značajna prekretnica za Cisco® kao deo nedavno pokrenute globalne inicijative „Inteligentne urbanizacije“ jer ona pomaže gradovima širom sveta da iskoriste prednosti mreže kao buduće sredstvo za menadžment integrisanih gradova, bolji kvalitet života građana i održivi ekonomski razvoj.

Cisco® i Metropolis ce sarađivati u sledećim oblastima:

* Razvijaće dugoročnu viziju za održive gradove koju će omogućiti umrežene tehnologije
* Kolaboracija za urbanističke inovacije- Metropolis i Cisco® će ispitati mogućnost uspostavljanja regionalnih centara za inovacije koji će osmisliti programe za implementaciju politika u različitim oblastima, spajajući odabrane gradove i Cisco® kako bi se razvile nove platforme i alati za upravljanje gradskim službama
* Cisco® će takođe obezbediti strateški predlog programa i podršku razvoju partnerskog pristupa urbanističkoj inovaciji za Metropolis i njegove poslovne partnere, sa posebnim fokusom na tehnologiju i poslovna partnerstva
* Kreiranje digitalne kolaborativne platforme za članove Metropolisa- Cisco® će koristiti svoja kolaborativna rešenja, kao što su Cisco Webex i Cisco TelePresence, da bi olakšao kreiranje kolaborativnog operativnog modela između Metropolisa i njegovih gradova članica. Korišćenjem Web 2.0 pristupa, Cisco® će pomoći da se olakša razmena inovacija između gradova širom sveta.
* Osnivanje „Urban Leadership Academy“- Cilj je da uz treninge i programe veština zajednički razviju okvir koji pokazuje kako gradovi mogu efektivnije da upotrebe tehnologiju da bi pokrenuli održivost

Ovo partnerstvo predstavlja nadogradnju čvrstog vođstva kompanije Cisco® i tehnološke ekspertize sa Connected Urban Development, javno- privatnim partnerstvom koje uključuje gradove poput San Franciska i Amsterdama i razvija ICT rešenja kako bi pomogao praksu održivog inteligentnog urbanističkog razvoja.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in