• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Marsovske hronike

Crvena planeta i dalje privlači pažnju naučnika. Za sada su stručnjaci dobili telemetriju sa aparata Fobos-Grunt, koji je zapeo u okozemaljskoj orbiti. Oni se trude da shvate da li može da se računa na dalje koršćenje tog aparata. U međuvremenu njihovi kolege iz Instituta kosmičkih istraživanja RAN stigli su u SAD. Danas u Americi mora da bude lansirana najveća misija ka Marsu – Marsovska naučna laboratorija. Na marsovskom vozilu – marsohodu Kjurisiti (Radoznalost) nalazi se i ruska oprema, a naši sunarodnici su članovi istraživačkog tima.

Za razliku od drugih aparata, upućenih ka Marsu, Marsovska naučna laboratorija je usmerena na traženje tragova primitivnog života. Kjurisiti je praktično naslednik aparata NASA Viking. 1976. godine je on bio lansiran sa istom misijom na Crvenu planetu. Tada nije bio dobijen odgovor da li na Marsu ima života.

Posle nekoliko decenija razrađivači Kjurisiti su stekli nove tehnologije i novu strategiju traženja života. Ona se zasniva na detaljnom proučavanju okoline. Pre svega će aparat pokušati da nađe vodu – neophodan uslov života. Za to je namenjen jedan aparat, stvoren u Rusiji. To je neutronski detektor DAN, koji će registrovati prisustvo vode na dubini do 2 metra. Aparat meri sposobnost neutrona za odraz i otkriva prisustvo atoma hidrogena, – objašnjava princip rada naučnik laboratorije spektroskopije IKI RAN Vladislav Tretjakov.

Aparat se sastoji od dva bloka. Prvi zrači neutrone, drugi je detektor, koji će registrovati neutrone, a koje odražava tlo pod marsohodom. Od spektra neutrona i vremena njihovog vraćanja zavisi zaključak o prisustvu jedinjenja hidrogena u tlu. Procenićemo da li treba da u tom mestu istražimo tlo pomoću drugih aparata.
Podaci sa ruskog apprata će uporediti s podacima ostalih aparata i sistema. Zatim, posle uopštavanja čitave informacije, grupa za podršku marsohoda i Laboratorija kretanja na mlazni pogon u Pasadini (Kalifornija) zajedno će odlučiti, kuda treba usmeriti aparat. Grupu sačinjavaju naučnici iz nekoliko zemalja. Ruski tim je odgovoran za vodu, – nastavlja Vladislav Tretjakov.

Kada marsovsko vozilo bude gazilo Mars, naš tim će u Americi neprekidno podržavati rad aparata na njemu, kao i obrađivati podatke, reagovati na sve šta on nađe. Mi ćemo fiksirati, naprimer, da su tragovi vode bili ne nekom delu puta. Program za sledeći dan će se graditi na osnovi nalaza prethodnog dana.
Naučnici iz IKI RAN će se vratiti iz Pasadine u avgustu 2012. godne, kada se aparat približi Marsu. Prvih 90 dana posle sletanja je najnapetiji period. Zato će Rusi raditi danonoćno u tri smene, prateći aparat. Marsovska naučna laboratorijav se mnogo razlikuje od drugih stanica, koje su sletele na Crvenu plnetu. Prvo, ona je najteža, njena težina iznosi 899 kilograma. Zato je radi kočenja u marsovskoj atmosferi trebalo razraditi složeni sistem. Prvo će brzinu gasiti toplotni štit, zatim padobran, te, najzad, platforma na mlazni pogon, koja će se odvojiti od aparata kad on dotakne tlo.

Pored odgovora na pitanje laboratorija ima još mnogo zadataka, koje mora da izvrši na toj planeti. Ona mora da otkrije, odakle su na Marsu tragovi amonijaka i metana. Na Zemlji su izvori tih gasova bakterije ili vulkani, ali na Marsu nema aktivnih vulkana. Zašto je tokom 3 milijarde godina klima na toj planeti postala hladna i suha? Svakako, reč je i o vodi! Indirektnih dokaza njenog postojanja na Marsu ima. Naprimer, ima fotografija strme obale, koju je podlokala voda. Ostalo je samo naći direktne dokaze.

Inače, čak i ako to ne uspe, teško je preceniti važnost misije Marsovske naučne laboratorije. Mnoge zemlje narednih decenioja planiraju pilotiranu ekspediciju na Mars, zato će svake dopunske informacije o Crvenoj Planeti biti veoma vredne.

ESA odustala od spasavanja ruske svemirske sonde

Evropska svemirska agencija ESA saopštila je da odustaje od daljih pokušaja uspostavljanja kontakta sa ruskom svemirskom sondom upućenom ka Marsu, koja se našla zaglavljena u orbiti oko zemlje.

U saopštenju objavljenom u petak agencija kaže da je obustavila nastojanja na uspostavljanju kontakta sa letelicom lansiranom 9. novembra. Sonda je bila upućena ka Marsu sa zadatkom da se spusti na površinu marsovskog meseca Fobosa i da 2013. godine vrati na zemlju uzorke njegovog tla.

Međutim, sonda je stigla samo do orbite oko zemlje posle čega je izgubljen kontakt sa njom. Nastojanja ruskih i međunarodnih svemirskih stručnjaka da je „probude“ ostala su bezuspešna.

Inženjeri u svemirskom centru Evropske svemirske agencije, u Pertu, u Australiji, primili su jedan kratak signal sa sonde 23. novembra. Američka agencija NASA takođe je učestvovala u nastojanjima na obnovi kontakta.

Ruska svemirska agencija saopštila je da letelica verovatno neće moći da nastavi let ka Marsu, ali da bi kontakt sa njom pomogao inženjerima da shvate šta je dovelo do kvara, kao i da pokušaju da spreče njen pad na zemlju.

Ova misija bila je prvi pokušaj Rusije u proteklih 15 godina da pošalje letelicu do Marsa, posle serije bezuspešnih lansiranja osamdesetih i devedesetih godina.

Ericsson “Drvo koje tvituje” na Festivalu nauke

Na petom po redu Festivalu nauke kompanija Ericsson učestvuje, u okviru postavke Centra za promociju nauke, sa projektom “Connected tree”. Umreženo drvo, ili popularnije nazvano “Drvo koje tvituje”, već godinu dana putuje širom sveta i oslikava Ericssonovu viziju o 50 milijardi povezanih uređaja do 2020. godine prikazujići da sve što može imati koristi od povezivanje treba da bude umreženo.

“Connected tree set sastoji se od senzora koji meri kapacitivnost i tako detektuje kretanje osoba u njegovoj zoni, kao i dodirivanje samog drveta. Promene koje senzor zabeleži pretvaraju se, pomoću specijalnog software-a na laptopu, u zvuk ili u ovom slučaju tvit i sms. U Ericsson-u smo posebno posvećeni istraživanju u oblasti komunikacije raznih uređaja i senzora, kao i u praktičnoj primeni ovih rešenja pre svega u različitim servisima u gradu. Mi razvijamo rešenja koja će omogućiti da mašine, stvari, ali biljke kao ovo povezano drvo, budu umreženi. Implementacija senzora će se sve više širiti na različite segmente društva pa ćemo tako imati „pametniji“ gradski transport, efikasnije gradske službe i servise, ali i naprednije i mobilnije zdravstvo. Povezivanje sve većeg broja uređaja omogućiće gradovima da postanu „pametniji“ a njihovim stanovnicima da žive komfornije,” istakla je Milena Matić, Head of Strategy & Marketing Ericsson North Balkans.

Takođe, kako bi i najmlađima omogućila da se upoznaju sa Umreženim drvetom i tehnologijom koja stoji iza njega, kompanija Ericsson organizovala je posetu četvrtog razreda osnovne škole “Sveti Sava” iz Beograda čiji đaci su se sa velikim interesovanjem družili sa drvetom.

Festival nauke održava se od 02. do 04. decembra na četiri lokacije: Robna kuća Kluz, Studentski kulturni centar, Teatar Bojan Stupica i Galerija Narodne banke Srbije. Svi zainteresovani mogu videti Umreženo drvo u Robnoj kući Kluz od 11 do 20 časova tokom trajanja festivala.

Održan Sajam inovacija 2011.

Tokom jednodnevnog Sajma inovacija, velika sala PKS bila je pretvorena u sajamski izložbeni prostor na kome je 35 timova argumentovano obrazlagalo stručnom žiriju činjenice o kvalitetu projekata i prednostima svojih inovacija na tržištu. Već sedam godina za redom realizuje se Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju. Organizatori su Ministarstvo prosvete i nauke Srbije, Privredna komora Srbije, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije, pod medijskim pokroviteljstvom RTS, a od 2007. godine ovo takmičenje se organizuje u saradnji sa Ministarstvom nauke i tehnologije Republike Srpske.

Cilj projekta je formiranje inovativnih preduzeća i primena inovacija i tehnologija u privredi. Do sada je učestvovalo više od 5000 takmičara i formirano je 65 novih inovativnih preduzeća. Oko 200 timova je prijavilo svoje učešće u u Takmičenju u 2011. godini u dve kategorije – Realizovane inovacije i Inovativne ideje. U kategoriji Realizovane inovacije, u drugo kolo takmičenja sa svojom inovacijom plasirao se 101 tim. Posle prijavljivanja i selekcije pristiglih prijava, takmičenje je nastavljeno održavanjem velikog broja treninga u PKS, gde su takmičari kroz besplatne edukativne programe stekli praktična znanja o tržištu za svoje ideje i inovacije. U okviru treninga, timovi su obučavani da spoznaju i prepoznaju šanse i mogućnosti iz okruženja za poslovanje, kao i eventualne opasnosti i pretnje, da se osposobe da samostalno sprovedu istraživanje tržišta i postave temelje za izradu marketing plana, pisanje biznis plana, i kreiranja tržišta za svoju inovaciju.

Tokom jednodnevnog Sajma inovacija u PKS, 35 timova u kategoriji Realizovane inovacije, argumentovano je obrazlagalo stručnom žiriju činjenice o kvalitetu projekata i prednostima svojih inovacija na tržištu. Svaki tim na raspolaganju je imao mali izložbeni prostor na kojem je mogao da postavi svoju inovaciju ili video prikaz kojim se dokazuje rad i postojanje novog projekta. Suština sajma bila je da se utvrdi tehnološki nivo i funkcionalnost svake inovacije.

Dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS, rekla je na početku takmičenja da Privredna komora Srbije podržava svaki vid inovativnosti i kreativnosti koji doprinosi unapredjenju tehnološkog razvoja i podizanju nivoa konkurentnosti naših kompanija. Kreativnost je talenat koji treba prepoznati, podržavati i usmeravati. Ona je naglasila da je cilj da se što veći broj inovativnih ideja implementira u privredu, jer u Srbiji postoji veliki potencijal u akademskoj, naučnoj, poslovnoj i pronalazačkoj zajednici, koju bi trebalo bolje sistemski urediti, kako bi se doprinelo i bržem privrednom razvoju zemlje. PKS je ove godine podržala deset izložbi inovacija i tehnologija u Srbiji i dve u Francuskoj i Solunu, na nivou nacionalnih izložbi u okviru privrednih delegacija Srbije, a u planu je da se u decembru predstavi pet inovacionih firmi na Forumu inovacija u Moskvi.

Dr Snežana Pajević, pomoćnica ministra za prosvetu i nauku istakla je da je formiranje nacionalnog inovacionog sistema preduslov naše evropske integracije. Nauka ne predstavlja potrošnju, već je deo svakodnevice i svake oblasti društva i to je jedini pravi put koji istinski doprinosi održanju našeg naučnog i tehnološkog identiteta. Po broju objavljenih naučno istraživačkih radova nalazimo se na zavidnom mestu u Evropi i svetu, ali je naš problem kako na najadekvatniji način povezati nauku, visoko obrazovanje i industriju. U tom kontekstu, ona je podvukla afirmativni značaj i ulogu organizacionog tima Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju i aktivnost rukovodioca projekta, dr Dragana Povrenovića.

Gordan Vukelić, pomoćnik ministra nauke i tehnologije u Vladi Republike Srpske izneo je slikovitu činjenicu da ukoliko se na inovaciji ne zaradi, onda to nije inovacija. “Ako se neki pronalazak ne nadje na tržištu sa svojom kompetentnom komercijalizacijom, postaće ili gubitak ili hobi za pasionirane zaljubljenike u pronalazaštvo”, zaključio je Vukelić.

Prvih 12 timova iz Srbije i četiri iz republike Srpske prošli su u polufinalna takmičenja. Prvo polufinale se održava u Novom Sadu 06. decembra, a drugo u Nišu 08. decembra. Finale je već tradicionalno “uživo” na RTS, 20. decembra, kada stručni žiri ocenjuje vrednost inovacija i tehnologija. Takmičenje je transparentno i veoma afirmativno, a pored organizatora i takmičara, zapaženo je i učešće naučne, akademske i poslovne zajednice u ovim dogadjajima. Svi zajedno, bilo da su uključeni kao učesnici, takmičari, članovi žirija ili recenzenti, prepoznali su ulogu inovacija i inovativnih ideja za pokretanje i unapredjenje privrednog razvoja, kao i veliki doprinos Privredne komore Srbije u kreiranju inovacione politike u Srbiji.

Siemens prvi u Evropi po broju patenata

Istraživači nemačkog industrijskog giganta u 2011. godini prijavljivali skoro 40 pronalazaka dnevno

Nagrađeno 12 inovatora, a investicije u ovoj oblasti porasle za 500 miliona evra

Istraživači kompanije Siemens su u fiskalnoj 2011. godini prijavili 8.600 pronalazaka, odnosno skoro 40 po radnom danu, što je povećanje od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu. Broj pronalazaka po zaposlenom udvostručio se u poslednjih deset godina, a broj registrovanih patenata porastao je na 4.300. Siemens je sa 2.135 patentnih aplikacija prvi put od svog postajanja izbio na čelo liste patentne statistike Evropske kancelarije za patente, prestigavši Filips, BASF i Samsung.

“Iz dana u dan, oni su demonstrirali pionirski duh, preduzetnički način razmišljanja i međunarodni timski rad – upravo one faktore koji će nam biti potrebni kako bismo nastavili da nižemo uspehe na svetskom tržištu sutrašnjice”, rekao je predsednik i generalni direktor Siemens AG Peter Lešer na ceremoniji dodele nagrada. Lešer je takođe najavio da će Siemens-ove investicije u istraživanja i razvoj u fiskalnoj 2012. godini prevazići prošlogodišnji nivo (3.9 milijardi evra) za oko 500 miliona evra.

“Iz dana u dan, oni su demonstrirali pionirski duh, preduzetnički način razmišljanja i međunarodni timski rad – upravo one faktore koji će nam biti potrebni kako bismo nastavili da nižemo uspehe na svetskom tržištu sutrašnjice”, rekao je predsednik i generalni direktor Siemens AG Peter Lešer na ceremoniji dodele nagrada. Lešer je takođe najavio da će Siemens-ove investicije u istraživanja i razvoj u fiskalnoj 2012. godini prevazići prošlogodišnji nivo (3.9 milijardi evra) za oko 500 miliona evra.

Jedan od ovih patenata proizvodiće se u Siemens fabrici u Subotici. U pitanju je novi tip generatora bez prenosnika i sa direktnim pogonom. Ovaj patent nedavno je razvio jedan od kompanijskih inženjera, a central Siemens-a odlučila je da proces proizvodnje realizuje baš u pogonu u Subotici. Novi tip generatora će se proizvoditi isključivo u ovoj fabrici i biće namenjen izvozu na svetsko tržište.

Neke od ostalih nagrađenih inovacija omogućavaju da se pretvaranje morske u pijaću vodu obavlja energetski efikasnije, druge produžavaju radni vek vetroturbina, a ostale poboljšavaju efikasnost motora i elektrana. Inovacija jednog od dobitnika nagrade olakšava dijagnostikovanje šloga – nova tehnologija unapređuje kvalitet slika magnetne rezonance do te mere da doktor može da otkrije stepen oštećenja mozga i identifikuje moždano tkivo koje može biti spaseno.

Siemens od 1995. dodeljuje nagradu za pronalazača godine izvanrednim istraživačima koji su dali značajan doprinos uspehu kompanije.

Srpski inženjer među pobednicima Siemens-ovog takmičenja

Srbin Slobodan Matić jedan je od pobednika prve faze Siemens-ovog takmičenja za inovacije u oblasti pametnih mreža, sa projektom “Integrisana modularna arhitektura za automatizaciju distribucije“.

Ovaj diplomac Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je 2008. godine doktorirao elektrotehniku na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, gde danas radi kao istraživač postdoktorant na projektima računarske mreže u kontroli sigurnosno kritičnih sistema. Pored toga, radio je na projektima u kompanijama Microsoft i Google.

Cilj međunarodnog Siemens-ovog takmičenja “Smart Grid Innovation” je da pronađe nove održive biznis modele i tehnologije za pametne mreže u bliskoj budućnosti. Prva faza takmičenja bila je otvorena za sve zainteresovane i privukla je ogroman broj ljudi iz celog sveta, pa je time uspeh srpskog postdoktoranta još veći. Pobednici su nagrađeni novčanim nagradama i pozivom da učestvuju u Siemens-ovim Smart Grid radionicama u Berlinu.

Tokom prve faze takmičenja, pod nazivom “Inkubator ideja”, prikupljale su se ideje za inovacije na polju pametnih mreža. Najbolje ideje, među kojima se nalazi i Slobodanova, su nagrađene i postale su osnova za drugu fazu takmičenja, tzv. “Poziv za dostavljanje predloga”. koja je u toku. Pravo učešća u ovoj drugoj fazi takmičenja ima univerzitetsko osoblje (profesori, postdoktoranti, studenti ili potencijalni studenti doktorskih studija) koje Siemens poziva da daju predloge za dalje istraživanje i razvoj pobedničkih ideja.

Siemens je isplanirao značajna sredstva, preko milion evra, kako bi se sprovela istraživanja na izabrane teme. Siemens takođe nastoji da sprovede rezultate istraživanja u proizvode, usluge i rešenja, i stoga planira dodatne investicije nakon uspešnih rezultata na istraživačke teme.

Učesnici takmičenja moraju biti spremni da sprovedu istraživanje na projektu zajedno sa Siemensom ili da napišu doktorsku disertaciju. Pobednici druge faze takmičenja biće proglašeni u januaru 2012. godine.

Zainteresovani za učešće na Siemensovom takmičenju treba da se registruju na internet stranici www.smartgridcontest.com i da prijave svoje predloge najkasnije do 30. novembra 2011. godine.

Siemens veruje u budućnost pametnih mreža za dobrobit održivog razvoja. Koncept pametnih mreža, koji je Evropska unija usvojila 2005. godine, podrazumeva viziju inteligentne i fleksibilne kontrole proizvodnje, prenosa i korišćenja električne energije. Siemens svojim tehnologijama zasnovanim na ovoj viziji snabdeva globalno tržište, demonstrirajući tehnološke mogućnosti na raznim projektima.

Mars i dalje intrigira naučnike

Crvena planeta i dalje privlači pažnju naučnika. Za sada su stručnjaci dobili telemetriju sa aparata Fobos-Grunt, koji je zapeo u okozemaljskoj orbiti. Oni se trude da shvate da li može da se računa na dalje korišćenje tog aparata. U međuvremenu njihovi kolege iz Instituta kosmičkih istraživanja RAN stigli su u SAD. U Americi je lansirana najveća misija ka Marsu – Marsovska naučna laboratorija. Na marsovskom vozilu – marsohodu Kjurisiti (Radoznalost) nalazi se i ruska oprema, a naši sunarodnici su članovi istraživačkog tima.

Za razliku od drugih aparata, upućenih ka Marsu, Marsovska naučna laboratorija je usmerena na traženje tragova primitivnog života. Kjurisiti je praktično naslednik aparata NASA Viking. 1976. godine je on bio lansiran sa istom misijom na Crvenu planetu. Tada nije bio dobijen odgovor da li na Marsu ima života.

Posle nekoliko decenija razrađivači Kjurisiti su stekli nove tehnologije i novu strategiju traženja života. Ona se zasniva na detaljnom proučavanju okoline. Pre svega će aparat pokušati da nađe vodu – neophodan uslov života. Za to je namenjen jedan aparat, stvoren u Rusiji. To je neutronski detektor DAN, koji će registrovati prisustvo vode na dubini do 2 metra. Aparat meri sposobnost neutrona za odraz i otkriva prisustvo atoma hidrogena, – objašnjava princip rada naučnik laboratorije spektroskopije IKI RAN Vladislav Tretjakov.

Aparat se sastoji od dva bloka. Prvi zrači neutrone, drugi je detektor, koji će registrovati neutrone, a koje odražava tlo pod marsohodom. Od spektra neutrona i vremena njihovog vraćanja zavisi zaključak o prisustvu jedinjenja hidrogena u tlu. Procenićemo da li treba da u tom mestu istražimo tlo pomoću drugih aparata.

Podaci sa ruskog apprata će uporediti s podacima ostalih aparata i sistema. Zatim, posle uopštavanja čitave informacije, grupa za podršku marsohoda i Laboratorija kretanja na mlazni pogon u Pasadini (Kalifornija) zajedno će odlučiti, kuda treba usmeriti aparat. Grupu sačinjavaju naučnici iz nekoliko zemalja. Ruski tim je odgovoran za vodu, – nastavlja Vladislav Tretjakov.

Kada marsovsko vozilo bude gazilo Mars, naš tim će u Americi neprekidno podržavati rad aparata na njemu, kao i obrađivati podatke, reagovati na sve šta on nađe. Mi ćemo fiksirati, naprimer, da su tragovi vode bili ne nekom delu puta. Program za sledeći dan će se graditi na osnovi nalaza prethodnog dana.

Naučnici iz IKI RAN će se vratiti iz Pasadine u avgustu 2012. godne, kada se aparat približi Marsu. Prvih 90 dana posle sletanja je najnapetiji period. Zato će Rusi raditi danonoćno u tri smene, prateći aparat. Marsovska naučna laboratorijav se mnogo razlikuje od drugih stanica, koje su sletele na Crvenu plnetu. Prvo, ona je najteža, njena težina iznosi 899 kilograma. Zato je radi kočenja u marsovskoj atmosferi trebalo razraditi složeni sistem. Prvo će brzinu gasiti toplotni štit, zatim padobran, te, najzad, platforma na mlazni pogon, koja će se odvojiti od aparata kad on dotakne tlo.

Pored odgovora na pitanje laboratorija ima još mnogo zadataka, koje mora da izvrši na toj planeti. Ona mora da otkrije, odakle su na Marsu tragovi amonijaka i metana. Na Zemlji su izvori tih gasova bakterije ili vulkani, ali na Marsu nema aktivnih vulkana. Zašto je tokom 3 milijarde godina klima na toj planeti postala hladna i suha? Svakako, reč je i o vodi! Indirektnih dokaza njenog postojanja na Marsu ima. Naprimer, ima fotografija strme obale, koju je podlokala voda. Ostalo je samo naći direktne dokaze.

Inače, čak i ako to ne uspe, teško je preceniti važnost misije Marsovske naučne laboratorije. Mnoge zemlje narednih decenioja planiraju pilotiranu ekspediciju na Mars, zato će svake dopunske informacije o Crvenoj Planeti biti veoma vredne.

Verbatim predstavlja štedljivu seriju retro LED sijalica za kućnu upotrebu

Verbatim je predstavio štedljivu seriju LED sijalica koje su dizajnirane za kućnu primenu. Ova serija za krajnje potrošače sastoji se od dve sijalice E27 Classic A, dve sijalice MR16 sa grlom po formatu GU5.3 i sijalica PAR10 sa grlom formata GU10. Uz izuzetak sijalice MR16 koja radi na napajanju od 12-volti AC/DC, ove nove sijalice rade na naizmeničnoj struji od 220-240 volti. Sve sijalice nude toplo belo svetlo sa temperaturama boje između 2.500 i 2.800 kelvina kao i radnim vekom od 25.000 odnosno 35.000 sati, u zavisnosti od modela. Sijalice E27 i 3-vatna MR16 mogu se koristiti na instalacijama sa prigušenim svetlom. Glavna osobina predstavljenih sijalica E27 Classic A u verziji od 6,5 W je tehnologija CTA (Colour Temperature Adjustment) koja oponaša klasične sijalice i daje toplije tonove kada se koristi na prigušenim instalacijama. Ovaj proizvod dostupan je odmah, dok će 9-vatna verzija biti dostupna u decembru. 3-vatna MR16 sijalica sa grlom formata GU5.3 i sijalica PAR16 snage 4 W sa grlom GU10 takođe su već sada dostupne. Sijalica MR16 snage 6 vata biće dostupna u decembru.

Sijalice E27 Classic A, dostupne od 6,5 W i 9 W, dizajnirane su kao zamena za 20-vatne ili 40-vatne klasične sijalice i za osvetljenje od 190 odnosno 440 lumena uz indeks boja (colour rendering index – CRI) od barem 75 za sijalicu od 6,5 vata odnosno 85 za sijalicu od 9 vata. Verzija sijalice E27 Classic A od 6,5 W dodatno nudi i tehnologiju CT (Colour Temperature Adjustment) koja oponaša klasične sijalice prilikom prigušivanja, kada daje toplije tonove.

Sijalice MR16 su 3 i 6 W jačine sa uglom svetlosnog zraka od 30 odnosno 25 stepeni, tipičnim CRI-jem od 80 i osvetljenjem od 110 odnosno 225 lumena. Sijalica PAR16 snage 4 W ima ugao svetlosnog zraka od 28 stepeni i nudi osvetljenje od 100 lumena sa intezitetom od 380 kandela i tipičnim CRI-ijem 75.

Od 1. januara 2012. zakoni Evropske Unije zbranjuju korišćenje klasičnih sijalica za kućnu upotrebu, a Verbatim povećava svoj portfolio proizvoda kako bi odgovorio na rastuće zaheve tržišta za pouzdanom, ekonomičnom rasvetom. Verbatimova napredna LED-tehnologija nudi uštedu energije do 80% u poređenju sa klasičnim sijalicama tako da smanjuje troškove i ispuštanje CO2. Sijalice proizvode toplo belo svetlo sa visokokvalitetnim renderovanjem boja, a većina se može koristiti na prigušenim instalacijama što omogućava kupcima da kreiraju prijatnu, domaću atmosferu za opuštanje ili posao. Sijalice se pale odmah i ne sadrže otrovne materije poput fluorescentnih sijalica pa su tako manje štetne po životnu okolinu. Duži radni vek čini ih ekonomičnim na duži rok i minimalzuje trud oko održavanja, budući da se tokom normalnog rada ne moraju menjati i po nekoliko godina.

Ove nove sijalice su dizajnirane kao ekonomična alternativa Verbatimovim profesionalnim serijama sijalica i sve su dostupne kroz veleprodaju i maloprodajne objekte sa elektronskom i električnom opremom.

Nova laboratorija za Mars

Najnovije NASA-ino marsovsko vozilo treba, prema planu, u subotu biti lansirano iz Cape Canaverala, na Floridi, i nakon 9 meseci treba da aterira na crvenu palnetu, augusta 2012.

Tim NASA-inih naučnika izabrao je mesto ateriranja, visoravan jedne planine unutar doline, kratera Gale, širokog oko 150 kilometara. Nakon otvaranja padobrana, uključuju se motori za kontrolisano sletanje. ZNATIŽELJA (Curiosity) će biti spuštena kablovima, a raketni motori će letelicu odbaciti dovoljno daleko da ne može uticati na hemijsku opremu laboratorije. Ovaj marsovski rover je veličine automobila i ima 17 kamera.

Prodato million Eco Bubble mašina

Kompanija Samsung Electronics objavila je da je prodata milionita Ecobubble™ mašina za veš. Eco Bubble je prva tehnologija na tržištu koja stvara specijalne mehuriće što omogućava izuzetne performanse od samog početka i pere podjednako dobro sa hladnom i toplom vodom. Ovi mehurići bogati sapunicom prodiru dublje i rastvaraju se brže u tkanini, što omogućava da se uštedi energija uz odlične rezultate u pranju.

Samsung Eco Bubble tehnologija mešanjem deterdženta i vode sa vazduhom, stvara bogatu pena pre nego što ciklus pranja otpočne. Pena brže prodire u tkaninu i tako štedi vreme potrebno za natapanje, a samim tim i energiju. Dodatna ušteda energije i novca postiže se i time što se do savršenih performansi pranja dolazi i pranjem u hladnoj vodi. Ovakvim pranjem čuva se tkanina, a garderoba izgleda kao nova i posle nebrojeno pranja.

Umesto da koristi konvencionalni deterdžent i vodu, Samsung Eco Bubble u potpunosti rastvara deterdžent u vodi i stvara mehuriće što omogućuje efikasno pranje, brzo i ravnomerno natapa tkaninu i omogućava potpuno ispiranje ne ostavljajući tragove i fleke.

Važna je uloga ove mašine za veš jeste i u očuvanju tkanine. Samsung Eco Bubble deluje nežnije i blaže na odeću u odnosu na grubo obrtanje u konvencionalnom sistemu pranja. Prodorna, blaga pena štiti čak i jako osetljive tkanine kao što je svila ili vodootporna tkanina. Pored topga ostvaruje se ušteda energije jer Samsung Eco Bubble tehnologija štedi dodatnu energiju koja se koristi za zagrevanje vode tako što pospešuje performanse pranja na niskim temperaturama. Pranjem na nižoj temperaturi, može se uštedeti i do 70% energije uz nepromenjen kvalitet pranja.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in