Tehno – Nauka

Dok svet sa nestrpljenjem očekuje snimke o spuštanju filmskog reditelja Džejmsa Kamerona do najdublje tačke na zemlji mnogi su se setili jedine prethodne posete tom mestu, pre 52 godine. Batiskaf američke mornarice nazvan Trst spustio se na dno 11 kilometara dubokog Marijanskog rova, u Tihom okeanu. Jedan od članova posade bio je bivši oficir američke mornarice, Donald Volš.

Donald Volš vratio se u mislima na to mesto, ovde u Muzeju američke mornarice, u Vašingtonu, gde je izložen batiskaf Trst (Trieste).

„Naš posao bio je da održavamo i upravljamo batiskafom. Naučnici u laboratoriji mornarice odlučivali su o istraživanjima, o tome kakva oprema će biti ugrađena i kakva merenja i uzorke ćemo uzimati“, kaže Volš.

Batiskaf Trst kojim su se 1960. godine Žak Pikar i Donald Volš spustili na dubinu od oko 11 hiljada metara, do najdublje tačke na zemlji

Pre 52 godine, Volš, tada mornarički poručnik, bio je kopilot na batiskafu tokom rekordnog zaronjavanja do dubine veće od visine Mont Everesta.

„Nije moglo da bude bolje demonstracije bezbednosti ove platforme od zaronjavanja do najdubljeg mesta i povratka bez ikakve ogrebotine ili kvara“, priseća se Volš.

Volš objašnjava da je batiskaf Trst, nalik na podmornicu, imao sopstveni pogon, a da su rezervoari za izronjavanje bili ispunjeni benzinom.

„U osnovi to je bio podvodni balon iz dva dela. Ovaj dugi cilindrični objekat je balon, koji je bio ispunjen tečnošću lakšom od morske vode – odnosno avionskim benzinom. A ispod balona je kabina u kojoj smo bili mi“, kaže Volš.

Mesta je bilo samo za dvoje ljudi – Volša i francuskog okeanologa Žaka Pikara.

Trst je zaronio 23. januara 1960. po uzburkanom moru. Sve je išlo dobro do dubine od devet i po kilometara kada su čuli prigušeni udarac.

„Načuljili smo uši, ali nismo znali šta ga je uzrokovalo. Samo smo znali da smo živi i da sve funkcioniše. Instrumenti su pokazivali da se zaronjavanje odvija dobro“, kaže Volš.

Kasnije se pokazalo da je šum izazvalo prskanje prozora od pleksiglasa, ali on ipak nije procureo.

Trst se bezbedno spustio na dno Marijanskog rova. Čitav put tamo i natrag trajao je osam sati. Do sada, niko se nije ponovo spustio na to mesto sve do nedelje, 25. marta, kada je filmski reditelj Džejms Kameron zaronio u svom „vertikalnom torpedu“ zvanom Dip si čelindžer.

„Znamo jako malo o bićima koja tamo žive. Malo znamo o njihovim biološkim zajednicama. Ne znamo kako su se te životinje prilagodile na ogroman pritisak koji tamo vlada“, rekao je Kameron pre spuštanja.

Kameron je oko šest sati snimao i prikupljao uzorke pre povratka na površinu. 81-godišnji Donald Volš bio je među prvima koji su ga pozdravili na matičnom brodu.

Holivudski režiser Džejms Kameron se spustio na dno Marijanskog rova – najdublje tačke svetskog okeana. Do takozvane Dubine Čelindžera od skoro 11 kilometara Kameron se spustio na specijalno za to razrađenom batiskafu.
U toku nekoliko časova on je uzeo primerke zemljišta i živih organizama, snimao 3D-kamerom. Ti kadrovi će ući u novi dokumentarni film čuvenog reditelja.

Kameron je prvi čovek u istoriji koji se sam spustio na dno Marijanskog rova. Pre njega su slično porinuće izvršili 1960. Amerikanac Don Volš i Švajcarac Žak Pikar.

Fragment jednog ruskog satelita serije “Kosmos” proleteo je pored MKS. Članovi posade su napusti brod “Union” i vratili se svojim redovnim dužnostima u stanici. “Pretnja je prošla. Astronauti su dobili naređenje da skinu specijalna odela i vrate se na stanicu. Oni će nastaviti da rade po ranije utvrđenom programu.” – Rekao je predstavnik MKS

Evropska svemirska agencija ESA lansirala je do sada najveći teretni svemirski brod bez ljudske posade ka Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Brod nazvan Edoardo Amaldi, po čuvenom italijanskom fizičaru, lansiran je iz svemirskog centra Kuru, u Francuskoj Gijani. Brod će doneti na svemirsku stanicu tovar od skoro sedam tona hrane, odeće, kiseonika, rezervnih delova i goriva. Prema planu, brod bi trebalo da stigne do stanice 28. marta.

Kada teret bude pretovaren astronauti će iskoristiti motore tog teretnog broda, sagrađenog za jednokratnu upotrebu, kako bi u narednih šest meseci korigovali orbitu Međunarodne svemirske stanice.

Na inicijativu dekana Prirodno-matematičkog fakulteta novosadskog Univerziteta, prof. dr Nede Mimice Dukić, juče je u Novom Sadu održan sastanak Unije PMF-a. Iako Unija formalno postoji već niz godina, zapravo se ništa značajno nije uradilo posredstvom ovakvog udruženja. Upravo je to bio razlog da se sazove sastanak na kom su prisutni bili skoro svi dekani prirodnih i matematičkoh fakulteta u Srbiji: PMF Kragujevac – prof.dr Dragoslav Nikezić, PMF Niš – prof. Dragan Đorđević, PMF Kosovska Mitrovica – prof. Katica Kosanović, Fizički fakultet Beograd – prof. Ljubiša Zeković, Biološki fakultet Beograd – prof. Jelena Knežević Vukčević, Hemijski fakultet Beograd – prof. Branimir Jovančićević i Fakultet za fizičku hemiju- prof. Šćepan Miljanić.

Nakon uvodne reči dekana PMF i rektora Univerziteta u Novom Sadu, svi prisutni su se saglasili o značaju postojanja Zajednice prirodno-matematičkih fakulteta, koja bi zastupala zajedničke interese i koordinisala aktivnosti u vezi sa nastavno-naučnim delovanjem zajednice u domaćim i međunarodnim okvirima.

Potpisana je Izjava o saradnji koja će se formalizovati na sledećem sastanku u formi Sporazuma. Nacrt sporazuma koji je bio pripremljen za ovaj sastanak, biće dopunjen i modifikovan u skladu sa primedbama prisutnih dekana. Tačan naziv i način organizacije i koordinacije takođe će biti utvrdjeni Sporazumom.

U nastavku sastanka je diskutovano o temama koje su bile predvidjene dnevnim redom, a to su: položaj i perspektive svršenih studenata svih nivoa studija prirodno-matematičkih fakulteta u Srbiji, sa posebnim osvrtom na ograničenje zapošljavanja i neravnopravan status u zdravstvenim institucijama, izmene planova i programa nastave iz prirodnih nauka u srednjim stručnim školama, novi ciklus akreditacija i položaj prirodno-matematičkih fakulteta i nova strategija visokog obrazovanja.

U Španiji radi prva solarna elektrana koja, zahvaljujući tehnologiji prikupljanja toplote u sklatištima sa istopljeim solima, radi i noću i u kišno vreme.

Elektrana Gemasolar može da čuva toplotu i 15 časova nakon zalaska sunca, što joj omogućava da godišnje radi 6.400 sati godišnje, u poredjenju sa izmedju 1.000 i 2.000 sati koliko mogu da rade druga solarna postrojenja.

Njena izgradnja koštala je 200 miliona evra, zbog čega su bili neophodni strani investitori. Kompanija Toresol enerdži (Torresol Energy) koja upravlja elektranom, je zajedničko preduzeće španske inžinjerske grupe Sener, koja ima udeo od 60 odsto i kompanije za obnovljive izvore energije Masdar, koju finansira vlada Abu Dabija.

Medjutim, “čim preduzeće vrati novac banci, elektrana će postati prava fabrika novčanica od 1.000 evra”, istakao je tehnički direktor Toresol enerdžija Santijago Arijas (Santiago Arias), koji smatra da će za otplatu pozajmice trebati 18 godina.

Arijas je posebno istakao da je gorivo za elektranu besplatno, dok je cena barela nafte, koja je 2003. iznosila 28 dolara, sada već blizu 139 dolara.

Elektrana Gemasolar zauzima 195 hektara, a obuhvata 2.650 solarnih panela od po 120 kvadratnih metara. Paneli sakupljaju sunčevu energiju i odbijaju je ka svetlećem tornju,

Energija se skladišti u tankeru sa istopljenim solima, na termperaturi višoj od 500 stepeni Celzijusa. Isparavanje iz soli se koristi za pokretanje turbine i proizvodnju struje, kao u svakoj drugoj termosolarnoj elektrani.

“Godišnja proizvodnja energije odgovara prosečnoj potrošnji 30.000 španskih domaćinstava, odnosno području na kojem živi 90.000 ljudi”, kaž Arijas. To znači da se godišnje “uštedi” i 30.000 tona ugljen dioksida.

On je naveo i da se u Gemasolaru proizvede 60 odsto više struje nego u standardnoj solarnoj elektrani.

U Španiji je korišćenje obnovljivih izvora energije doživelo veliki uspon zahvaljujući državnoj pomoći, ali je ona sada suspendovana zbog krize.

Kako je rekao Arijas, zbog nepovoljnih privrednih pkolnosti u svetu preduzeće još nije uspelo ni da proda tehnologiju Gemasolar, uprkos velikom interesovanju koje je izavala van Španije. Opširnije na www.euractiv.rs.

Nakon veoma uspešnih festivala nauke koje smo organizovali na Univerzitetu u Novom Sadu od 2009. godine, sa zadovoljstvom vam predstavljamo ČETVRTI FESTIVAL NAUKE koji se održava 12. i 13. maja 2012. godine na nekoliko lokacija u centralnom kampusu Univerziteta.

Kao i ranijih godina, aktivnosti Festivala namenjene su širokoj publici u cilju pružanja inspirativnog uvida u nauku, kroz radionice i eksperimente koji će biti izvođeni uživo, naučnopopularna predavanja, tribine, izložbe i šetnju kroz laboratorije u kojima se rađa nauka. Ovogodišnja inspiracija i tema Festivala su „Veliki izazovi 2020: Hrana, Energija, Zdravlje, Klimatske promene, Globalizacija, Multikulturalizam, Inovacije“.

Festival nauke u Novom Sadu svake godine privlači veliki broj posetilaca, ali i naučnika i istraživača koji učestvuju u izvođenju mnogobrojnih zanimljivih naučno-popularnih sadržaja. Na Festivalu nauke u Novom Sadu 2011. učestvovalo je preko 300 istraživača, nastavnika, studenata i volontera sa svih fakulteta i instituta u sastavu UNS.

Festival je namenjen širokoj publici u cilju pružanja inspirativnog uvida u nauku. Na Festivalu su organizovane radionice i eksperimenti koji se izvode uživo, naučno-popularna predavanja, tribine, izložbe i drugi prateći sadržaji. Pored toga, za naše mnogobrojne radoznale posetioce organizuje i nove sadržaje.

U želji da smanji jaz između naučnika i stanovništva, Festival Nauke u Novom Sadu ove godine želi da odabranim pojedincima omogući ekskluzivnu priliku da zavire „iza kulisa nauke“ i provedu dan sa naučnicima u okviru naučnih Instituta i laboratorija. Ovaj program Festivala pod nazivom „Dan sa naučnicima“ osmišljen je kao konkurs koji bi određenom broju naših odraslih sugrađana omogućio da u trajanju od nekoliko sati posete neki od vodećih naučnih Instituta ili laboratorija, da nauče više o delatnostima institucije, naučnim problemima kojima se institucija bavi, da uživo vide laboratorije i eksperimente, i razgovaraju sa naučnicima. Posetioci će biti odabrani na osnovu prijava na Konkurs koji organizujemo u okviru Festivala.

Za mlađe posetioce, učenike osnovnih i srednjih škola, ove godine pruža se jedinstvena prilika da se nađu na strani naučnika i direktno učestvuju sa svojim naučnim radionicama u festivalskim sadržajima. Konkurs „Učestvuj i ti“ raspisujemo za osnovne i srednje škole, a među prijavljenim radionicama biće odabrane najbolje koje će biti pozvane da se predstave na Festivalu.

Ruski naučnici razradili su novi način dobijanja stalne električne energije iz vazduha naelektrisanog statičkim elektricitetom. Ugledni uzorak uređaja napravljen je i sada se ispituje u jednoj od laboratorija moskovskog Instituta za elektrifikaciju poljoprivrede.

Sa statičkim elektricitetom čovek se susreće svakog dana. Naelektrisana četka ili odeća, iznenadna varnica prilikom dodira sa metalnim predmetom – to su svakodnevne primeri za ovu prirodnu pojavu. Ruski naučnici su smislili kako da izvuku iz nje korist. Šef laboratorija Instituta za poljoprivredu Leonid Juferev uvren je: saradnicima instituta je pošlo za rukom da naprave efikasan uređaj koji pretvara eltkrostatičko punjenje u stalnu struju:

To da je atmosfera naelektrisana znalo se još pre više od 200 godina. I sva istraživanja su bila sprovedena takođe vrlo davno, pre više od sto godina. Sada predlažemo skidanje elektriciteta iz atmosfere, zato što se time mnogi bave, razrade postoje. Mi se bavimo uređajima koji će transformisati onaj elektricitet koji je skinut. U našim razradama elektricitet iz atmosfere se transformiše pomoću tehnologije Tesle u običan napon stalne struje niskog napona, tačnije standardni za primenu u domaćinstvu ili u neke industrijske svrhe.

Laboratorijski uređaj je kompaktan i radi u paru sa jonizatorom – lusterom Čiževskog koji se koristi za stvaranje neophodnog statičkog polja. Zatim se statički elektricitet sakuplja oduzimačem struje i prenosi se u eksperimentalni transformator, govori Leonid Juferev.

Uređaj snage 50 vati ima veličine otprilike 20 puta 20 puta 10 centimetara, tačnije on je sasvim mali. Težina je oko kilogram. Veličina uređaja je vezana za njegovu snagu. Ako se napravi snažniji, on će biti velikih dimenzija.

Po rečima Leonida Jufereva, perspektive primene novog načina napajanja biće korisne u teško dostupnim regionima, gde nije svrsishodno sprovoditi običnu mrežu, a vazduh je jako naelektrisan statičkih elektricitetom. Na primer, u planinskim regionima ili na Južnom polu. Eksperti smatraju da će to biti najjeftiniji način da se dobije energija na sličnim mestima. Tako se, na primer, mogu napajti radijski predajnici.

Takođe slične inovacije će pomoći u svakodnevnom životu. Sada se u institutu orpobava novi beskontaktni mehanizam predaje energije preko elektromagnetnog polja. Naučnici se nadaju da će u skorijoj budućnosti domaći elektronski uređaji – mobilni telefoni ili kompjuteri, moći da se napajaju bez uobičajenog kabla ili utičnice. Dovoljno je smestiti uređaj u zonu napajanja. A kašikari na skladištima neće morati da koriste baterije. Oni će skidati struju neophodnu za kretanje sa jednog električnog provodnika postavljenog ispod poda (jednoprovodnički energetski sitem Tesla). Vrše se ogledi i na stvaranju takozvanih elektrificiranih puteva kojima će se elektromobili kretati u režimu trolejbusa, ali bez trole. Pod asfaltom će jednostavno biti smešten provodnik, a ispod automobila specijalni prijemnik koji će loviti elektromagnetska kolebanja. Strane kompanije su se već zainteresovale za novi vid elektrotransporta.

Direktor srpske kompanije “Faraon” Vuk Stefanović izjavio je da će u narednih nekoliko meseci predstavnici dve američke i jedne kanadske kompanije u Beogradu potpisati ugovor o izradi automobila na električnu energiju, čija se proizvodnja planira u Srbiji 2015. godine.

Kompanija “Faraon” planira da uveze znanje i tehnologiju, zatim litijum jonske baterije, električni motor sa kontrolerom i softverski sistem za upravljačku tablu, a karoserija, donji postroj, stakla, gume, kočnice, unutrašnjost… biće izrađivani u Srbiji, objasnio je Stefanović za Tanjug.

“Faraon” će za početak angažovati strane stručnjake, kao što je Serđo Rinland, vrhunski specijalista za kompozite i višegodisnji konstruktor u Formuli 1, u trkačmim timovima Sauber, Erou (Arrows) i Brabam (Brabham).

“Automobil treba da bude od kompozita, ali od onih kompozita koji postoje u Srbiji. U našoj zemlji postoji jedan materijal, koji se trenutno ne eksploatiše, a obradom bi mogao da postane osnova našeg automobila. Automobil od kompozita su lakši
i baterije će imati veći domet”, kazao je Stefanović, ne želeći da otkrije koji je to materijal.

Kompanija “Faraon” planira da, osim sedan – porodičnog automobila, pokrene izradu malih gradskih vozila koja neće biti luksuzna, već estetski dopadljiva i veoma kvalitetna, ali i dosta pristupačna za prosečnog potrošača.

Stefanović nije isključio mogućnost da neka od poznatih svetskih kompanija otvori u Srbiji fabriku za proizvodnju litijum – jonskih baterija, pošto je ruda litijuma pronađena u ogromnim količinama kod Loznice i na drugim lokacijama u zemlji.

“U slučaju da projekat zaživi onako kako mi planiramo, ne treba biti iznenađen da naši partneri koji prave ove baterije, u dvorištu pored nas naprave i svoj pogon”, kazao je Stefanović i objasnio da se na taj način smanjuju troškovi i elektromobila, jer baterije neće morati da budu transportovane prekookeanskim brodovima do Srbije.

Stefanović je objasnio da kada neka država na svom tlu pokreće proizvodnju automobila ili kamiona, sva prateća industrija “dolazi u vaše dvorište”, kao što je to primer sa Fijatim postrojenjem u Kragujevcu.

Zamoljen za osvrt na različite stavove u domaćoj javnosti u pogledu početka izrade srpskog elektromobila, Stefanović je ocenio da je u pitanju “duboka psihologija”, jer se ljudi plaše novih stvari, a sve se dešava u tri faze.

“Nadam se da ćemo prvu fazu ismejavanja proći brzo i da ćemo delima ući u igru osporavanja, gde bu u trećoj fazi, posle prototipa koji bi ljudi videli očima, i pred početak proizvodnje naših automobila u Srbiji, došli u situaciju da nas svi tapšu po
ramenu. Istorija je puna takvih primera”, kazao je Stefanović.

Povodom najave da kompanija “Faraon” u Srbiji treba da počne proizvodnju elektromobila, Tanjug je zatražio i stručno mišljenje od generalnog direktora Grupe “Zastava vozila” Zorana Radojevića, koji je takvu inicijativu podržao, ali je bio rezervisan zato što na prvoj prezentaciji “Faraona” nije bilo preciznih tehničkih podataka o vozilu.

Radojević navodi da elektromobil u Srbiji nije novina, jer su “Zastavini” inženjeri pre nekoliko godina napravili prototip električnog automobila, ali proizvodnja nije počela pošto su nedostajala finansijska sredstva.

Srbija vrlo brzo može da pokrene takvu prozivodnju, jer ima radnu snagu, ali i stručne inženjere, smatra Radojević koji je ocenio da sa izradom elektromobila trebalo što pre krenuti, jer postoje tržišta i “još uvek se dogovara raspodela evropskog kolača na tom polju autoindustrije”.

“Zastavini” inženjeri, okupljeni u nevladinoj organizaciji “Zastava Tim”, pre nekoliko godina su sagradili prototip automobila na električni pogon i to na platformi modela “Zastava10″, a električni pogon moguće je ugraditi u gotovo sva vozila, kao i bateriju i upravljački sistem, objasnio je Radojević.

“Punto” sa takvim pogonom koštao bi oko 14.000 evra, naveo je Radojević.

Ocenjujući da bi to u početku bilo skupo vozilo, Radojević je pojasnio da je to, najviše zbog baterije, koja se proizvodi u Narodnoj Republici Kini, a od nedavno i Češkoj Republici, ali njena cena nije mala.

“Proizvodnja baterija je nešto čime bi mogle da se bave naše fabrike akumulatora”, predlaže Radojević i dodaje da
“Zastavin” prototip električnog automobila omogućava da se pređe najviše 100 kilometara.

“Automobil na električni pogon je budućnost i važno je uhvatiti korak što pre”, poručio je Radojević.

Ruska kosmička agencija – Roskosmos će potrošiti 65 miliona rubalja na automatski sistem upozoravanja kosmičkih brodova i satelita od opasnosti sudara sa „kosmičkim smećem“.

Uslovi konkursa za izradu takvog sistema su objavljeni na veb sajtu Roskosmosa. Zadatak je stvoriti sistem upozoravanja za 30 kosmičkih aparata koji će dati signal o mogućem sudaru 30 časova ranije. Osim toga sistem treba da prognozira vreme spuštanja kosmičkih objekata iz orbite i mesto na koje će oni pasti mesec dana ranije.

Sada Roskosmos razrađuje na bazi Centra uprave letovima sktrukturu za kontrolu kosmičkog smeća i obezbeđenje kosmičkih brodova i aparata.