Tehno – Nauka

Nove, revolucionarne medicinske pilule Ipill stižu iz holandskoh Philipsa i sadrže mikroprocesor, bateriju, radio pumpu i rezervoar

Holandska grupacija Philips razvila je “inteligentnu pilulu” koja sadrži mikroprocesor, bateriju, bezični radio, pumpu i rezervoar sa medikamentom, a sva “inteligencija” radi u cilju izspuštanja leka u tačno određen deo tela, a velika je samo 11 x 22 mm.

Nazvana “iPill” naizgled po ugledu na Apple proizvode, kapsula u svakom trenutku meri kiselost pomoću senzora kako bi se precizno determinisao položaj u crevu, a zatim kako bi se  lek iz kapsule ispustio na tačno određena mesta, na kojima je najpotrebnije. Ova odlika  posebno je važna za lečenje tegoba poput Crohnove bolesti jer medikament dolazi tačno tamo gde je najpotrebnije.

To takođe znači smanjenje doza i manje neželjenih nuspojava, a pored kiselosti “iPill” kapusla takođe meri unutrašnju temperaturu i bežično šalje podatke spoljnom  prijemniku. Za sada ova pilula je prototip ali je već spremljena za serijsku proizvodnju.

Američki astronom uspeo je da kamerom svemirskog teleskopa Hubble snimi egzoplanetu koja je 25 svetlosnih godina udaljena od Sunčevog sistema

Planeta čija je masa, najverovatnije, najsličnija masi Jupitera, kruži oko zvezde Fomalhaut B u sazvežđu Južne ribe (Picus austrinus) na udaljenosti oko četiri puta većoj od udaljenosti Neptuna od Sunca, dodaje Paul Kalas sa univerziteta Berkeley u Kaliforniji, glavni autor radova objavljenih u četvrtak.

Planeta koja je nazvana Fomalhaut B mogla bi da ima sistem prstenova koji su po veličini slični Jupiterovim. Kalas je postojanje te planete predvideo još 2005., kad je na snimcima koje je načinio pomoću kamere na Hubbleu jasno video ivicu unutar prstena prašine oko Fomalhauta. Egzoplaneta je planeta koji kruži oko neke druge zvezde, a ne oko Sunca, te prema tome pripada nekom drugom solarnom sistemu.

Američka svemirska agencija saopštila je da je u toku odbrojavanje za večerašnje lansiranje šatla Endevor koji poleće ka Medjunarodnoj svemirskoj stanici.

Funkcioneri NASE navode da su svi sistemi u dobrom stanju i da su vremenski uslovi pogodni za zakazano lansiranje iz svemirskog centra Kenedi na Floridi u 7:55 uveče po lokalnom vremenu. Šatl će prebaciti sedmoricu astronauta i komponente za povećanje životnog prostora na svemirskoj stanici.

U okviru 15-dnevne misije, astronauti će dostaviti dve nove jedinice za spavanje, kupatilo, kuhinju kao i opremu za vežbanje. Oni će takodje instalirati novi sistem za recikliranje otpadne vode u bezbednu pijaću vodu. Šatlom Endevor će takodje doputovati novi član posade svemirske stanice. Amerikanka Sandra Magnus će u svemirskoj stanici zameniti američkog astronauta Gregorija Čamitofa.

26. decembra 2004. razorni cunami sa Indijskog okeana odneo je živote na hiljadu ljudi. Mnogi od njih mogli su biti spašeni da je tada postojao sistem ranog upozorenja.

Nemačka savezna vlada odmah posle katastrofe donela odluku da pomogne i Indoneziji ponudila da zajednički izgrade sistem ranog upozorenja u zoni cunamija u Indijskom okeanu. Četiri godine kasnije 11. 11. sistem Gitews je pušten u rad.

Osnovni element sistema upozorenja je bova ofarbana jarko žutom bojom i napunjena elektronikom. Postoji ukupno 10 bova, i svaka je povezana sa senzorima na dnu mora koji reaguju na pritisak, kaže Jern Lauterjung rukovodilac projekta iz centra za Geološka istraživanja u Potsdamu.

„Kada talas cunamija pređe preko senzora, oni registruju na pritisak koji se menja i to se može jako precizno izmeriti. I same bove su opremljene tako da mogu da mere promene nivoa mora.“

GITEWS sistem ranog upozoravanja

Nemačka je sa 45 miliona evra finansirala deo sistema ranog upozorenja. Osim 10 bova on se sastoji i od 20 stanica za merenje nivoa vode, kako i 100 seizmometara. Podatci sa svih senzora stižu u Centar za uzbunjivanje gde 24 sata neprekidno dežuraju stručnjaci koji brzo mogu da odluče hoće li uputiti alarm ili ne.

„Problem je interpretiranje podataka, kako bi se sa sigurnošću moglo reći da li se cunami pokrenuo ili ne. A kada se zna da nastupa, i gde će udariti i koliku snagu će ispoljiti. I to je odlučujuće pitanje“ kaže Stefan Deh iz nemačkog centra za Vazdušni saobraćaj i svemirske letove u Oberpfafenhofenu i nastavlja.

„U konkretnom slučaju čovek ima 10 minuta. Pošto smo utvrdili da je zemljotres u moru dostigao kritičnu jačinu, ostaje nam 10 minuta da odlučimo hoćemo li uključiti alarm ili ne. Prilikom donošenja takve odluke pomaže nam kompjuter, koji prispele podatke poredi sa bankom podataka velikom brzinom. U kompjuteru je pohranjeno na hiljade procena i mogućih scenarija koji se uporedjuju.“

Sistem je položio ispit

Ako se objavi uzbuna, onda radio, TV, SMS treba da proslede upozorenje do ljudi u najzabačenijim ribarskim selima i naseljima. Naučnici se nadaju da će imati malo pogrešnih alarma:

Ako bi kvota pogodaka bila 50 odsto, to bi bio jako dobar sistem. Mi možemo da kažemo da drugi sistemi upozorenja od cunamija, kao na primer oni u Pacifiku, često izazivaju pogrešne alarme. Sistem GITEWS, već se dokazao 12. septembra 2007., kaže Lauterjung:

“Iako nisu ugradjene sve komponente, bilo je nekoliko jakih i teških zemljotresa ispred južne obale Sumatre. Sistem je bio u stanju da te zemljotrese lokalizuje u roku od tri minuta i na osnovu magnitude zemljotresa su meteorološke i geofizičke stanice Indonezije mogle da izdaju upozorenje, što je ipak bilo 15 – 20 minuta pre prispeća talasa. Može se reći da je sistem položio ispit.“

U istom trenutku kada je svet saznao da je Barak Obama izabran za novog američkog predsednika, u oblasti radiotehnologije dogodila se istorijska prekretnica.

Neprofitni Nacionalni javni radio iz Vašingtona, organizovao je proslavu Obamine pobede za ljude bez čula sluha, na kojoj je isprobana nova tehnologija za – kako bi se to moglo nazvati – “čitanje radija“.

Odabrana grupa ljudi lišenih čula sluha trenutno je saznavala vesti uz pomoć nove radijske tehnologije. Procenjuje se da oko 28 miliona Amerikanaca ima teškoće sa sluhom. Većina njih ne čuje uopšte, dok drugi čuju samo delimično. Stručnjaci kažu da bi nova tehnologija Nacionalnog javnog radija (NPR) – mogla znatno da im olakša saznavanje novosti. Džen Filip Endrus, glavni inženjer NPR-a kaže:

“Ti ljudi jednostavno ne mogu da slušaju radio programe. Ali večeras smo im predstavili mogućnost da čitaju radio”. U osnovi, reč je o digitalizaciji. Slično filmskim titlovima, gluvi su mogli da uz pomoć specijalnih prijemnika čitaju ono što je izgovoreno na radiju na monitorima i laptop kompjuterima. Oni su zatim ocenjivali novu tehniku.

“Dopada mi se. Vrlo je uzbudljivo. Jedva čekam da počnem da ga koristim”, kaže Šeril Hefner.

Gostima je prikazana i tehnologija namenjena gluvim putnicima u vozilima. Vozač na ekranu radija vidi jedno, dok gluvi saputnik može da čita tekst programa. Hardver i softver za nove uređaje razvijeni su u laboratoriji NPR-a, u Vašingtonu, pod vođstvom Majkla Starlinga.

“Ovo je jedina besprofitna radio laboratorija u Americi za ovu vrstu tehnologije, zasnovana na činjenici da se sa digitalizacijom radija otvorio čitav niz mogućnosti za dodatne beneficije slušaocima, kako bi se radio uveo u 21. vek”, kaže Starling.

NPR sada namerava da preko svojih 800 stanica emituje digitalizovane vesti i programe iz kulture. “Često smo se pitali da li pokrivenost cele zemlje označava samo granice dopiranja signala. Zar ne bi trebalo da srušimo tu prepreku između nas i onih koji ne mogu da čuju radio”, navodi Starling.

Stručnjaci NPRa nastavljaju da usavršavaju svoju novu tehnologiju kako bi smanjili troškove proizvodnje specijalnih prijemnika i ubedili proizvođače da postoji tržište za takve uređaje.

Tim naučnika NASA-e, američke agencije za svemirska istraživanja, uveliko testira novo vozilo kojim bi astronauti jednog dana mogli mnogo brže i sigurnije da se kreću po površini Meseca i detaljno istražuju negovu površinu.

Novi lunarni rover, ili kamionet, u NASA-i ga nazivaju „pustinjski pacov“ je vozilo kakvo ranije nije viđeno. To vozilo sa 6 pari točkova nezavisnog pogona i okretanja u svim pravcima, pokretano energijom baterija velikog kapaciteta, po kamenjaru zapadne Arizone, vrlo sličnom mesečevoj površini kreće se bez poteškoća.

„Testiramo do sada osmišljena rešenja….“ – kaže Doug Craig, jedan od NASA-inih analitičara i dodaje: „Jedan od primarnih elemenata našeg prototipa je hermetizovana kabina u kojoj će astronauti moći  da provedu duže vreme, preći veću udaljenost, ostati više dana i noći daleko od baze.“

Lunarno vozilo koje su koristili astronauti programa Apollo početkom sedamdesetih godina u suštini je bio ogoljeni džip samo za kratak „izlet.“ U hermetizovanoj kabini “pustinjskog pacova” članovi posade neće nositi svemirska odela. Kada budu izlazili napolje da prohodaju mesečevom površinom, moraće da prođu kroz jednu među-komoru i „uskoče“ u svemirska odela pričvršćeno na spoljnoj strani kabine.

Japanski naučnici uspeli su da stvore moždano tkivo iz embrionalnih matičnih ćelija. Oni su generisali tkivo moždane kore, koja služi kao „kontrolni toranj“ ljudskog mozga. To otvara put ka novim metodama lečenja.

Samo neke bolesti mogu da se leče transplantacijom jednostavnih ćelija, a transplantacija tkiva mogla bi da poboljša terapeutski proces.

Dobijeno tkivo još nije dovoljno dobro za lečenje pacijenata koji su pretrpeli moždani udar, ali sada će se temeljnije proučavati „in vitro“ razvoj zrelijeg tkiva moždane kore.

Ta tkiva mogla bi u laboratoriji da posluže za proučavanje uzroka Alchajmerove bolesti i da se koriste za razvoj vakcina, saopštava Institut.

Istraživanje matičnih stanica obećavajuće je za istraživanje bolesti kao što su rak ili dijabetes ili pak za nadomeštanje oštećenih ćelija, tkiva ili organa u ljudskom telu.

Tkiva iz kože odraslih

Istraživanje embrionalnih ćelija osporava se u nekim zemljama jer uzimanje matičnih ćelija uništava ljudske embrione sa kojih su uzeti. Japan to dozvoljava u svrhe istraživanja matičnih ćelija.

Institut Riken objašnjava da je razvio i tkivo moždane kore iz takozvanih indukovanih pluripotentnih (IPS) matičnih ćelija.

Takav tip stvara se u laboratoriji od stanica kože ili drugoga tkiva odraslih osoba, čime se zaobilazi etička polemika vezana uz istraživanje embrionalnih matičnih ćelija.

Najveća dubina Bokotorskog zaliva je 64 metra, a ne 45 kako se do sada smatralo, pokazala su istraživanja italijanskih i crnogorskih naučnika na italijanskom istraživačkom brodu „Urania“.

Istraživanje u okviru projekta „Adricom star“ koje je sprovedeno na području Južnog Jadrana i Bokokotorskog zaliva krajem oktobra pokazalo je da se najveća dubina zaliva nalazi jugoistočno od Perasta.

Italijanski i crnogorski istraživači su pomoću multibim akustičnih sonara radili istraživanja dubina, profila reljefa i sedimenta pri čemu su dobijeni veoma kvalitetni snimci.

Podmorske vrulje

Otkriveno je i osam podzemnih vrulja, u kojima vlada potpuna anoksija, odnosno odsustvo kiseonika, rekao je novinarima u Kotoru jedan od učesnika projekta, Zoran Kljajić iz Instituta za biologiju mora iz Kotora. On je naveo da je područje sa vruljama specifičnost Kotorskog zaliva koje bi trebalo zajedno sa tesnacem Verige zaštititi kao posebnu ekološku zonu bez uticaja čoveka.

Brod „Urania“ koji poseduje veoma skupu i sofisticiranu opremu uzimao je i analize uzoraka vode, sedimenta i biotehničkog materijala, pri čemu je dobijena velika količina podataka i o ekološkom stanju okoline.

Upotrebljena je i sonda „Satlantic“ za merenje koncentracije hlorofila koja zajedno sa satelitskim snimcima daje jasnu sliku produkcije planktona u području Boke Kotorske. Rezultati istraživanja trebalo bi da budu saopšteni početkom februara.

Sunce sija danju, ali za osvetljavanje ulica neophodno je noću. Struju je teško sačuvati, zato su naučnici razvili rezervoar za čuvanje energije sunca kao toplote, pomoću kojeg se i noću može proizvoditi energija.

U Štutgartu je nedavno predstavljen betonski rezervoar, koji može da sačuva i do 400 stepeni celzijusa koje je sunce isijalo tokom dana. Za mnoge države u razvoju reč je o alternativnom izvoru energije.

U jednoj ložionici se zagrejana nafta upumpava u rezervoar, dok ne dostigne temperaturu od 400 stepeni. Potom se hladna nafta provodi kroz rezervoar kako bi ponovo oslobodilo toplotu iz rezervoara.Taj pilot projekat zajedno su razvili Institut za tehničku termodinamiku i građevinska firma Ziblin u Štutgartu.

Visoke temperature na malom prostoru

Beton akumulira toplotu vrlo dobro, što se primećuje tokom letnjih noći u gradu. Beton se sastoji od 80 odsto šljunka i peska, znači kamena, te je relativno jeftin materijal za rezervoar. Koristi se za solarne elektrane kod kojih se energetski izvori, ugalj ili gas zamenjuju sunčevom toplotom. Pritom se sunčevo zračenje pomoću ogledala tako koncentriše da se mogu dobiti visoke temperature na malom prostoru.

Takve elektrane nisu baš isplative u Nemačkoj zbog nedostatka sunčeve energije, ali su zato pogodne svuda gde ima dosta sunca, na primer u Sahari, ili drugim pustinjama. A tamo su pesak i šljunak, najvažniji elementi betona, dostupni praktično za džabe. Zato inžinjer Derte Laing kaže:

“Prednost betona je u tome što je jeftin. Postoje vrlo rafinirane metode za čuvanje toplote, na primer rezervoari za vodu. Međutim oni su pogodni samo za niske temperature, za vodu iznad 100 stepeni ili više, čista su besmislica.”

Koji je rezervoar najekonomičniji?

Institut je razvio za visoke temperature tzv. latentni rezervoar. Skrivena toplota se na primer nalazi u tečnom vosku sveće, koji se topi uvođenjem toplote, odnosno očvršćava, oduzimanjem toplote. Ali inžinjer Derte Laing ističe:

„Latentni rezervoari za čuvanje toplote su skuplji, a poseduju i znatno veće kapacitete za sakupljanje toplote.“

Ali koji je rezervoar najekonomičniji, betonski ili latentni, zavisi s kojim nosiocem energije, naftom ili vodom, se „sakuplja“ sunčeva energija. Takođe se kolektorsko polje mora toliko uvećati da sakupljena energija bude dovoljna za dan i noć.

Tanak grafitni sloj kao rešenje

Međutim betonski rezervoar uopšte nije jednostavno sagraditi, jer cevi nisu od betona, te se drugačije i „istežu“. Ako bi se jednostavno izlile u beton, nastale bi pukotine koji bi mogle da unište rezervoar. Tanak grafitni sloj mogao bi da pomogne, predlaže inžinjer Derte Laing:

„To ja važan faktor dugoročne stabilnosti, kako bi se minimalizovala zategnutost nastala različitim istezanjem oba materijala. Umetanjem tankog grafitnog sloja između njih, oba dela mogu nezavisno jedan od drugog da se pomeraju. S druge strane imaju dobar termički kontakt, tako da možemo toplotu lako da uvedemo u materijal, odnosno da je izvedemo iz njega.“

Da li će beton, cevi i izolacioni materijal izdržati 30 godina, koliko traje elektrana, teško je reći. Jer, visoke temperature opterećuju osnovni materijal snažnije nego kod normalnih građevina. Ipak dosadašnji testovi obećavaju dosta. Betonski rezervoari jesu u prednosti i jer se lako prilagođavaju veličini elektrana, tako što se raspoređuju jedan pored drugog.

Generalni direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd Slobodan Tošović i ambasador Japana u Srbiji Tadaši Nagai potpisali su danas u ovom zavodu ugovor o donaciji Vlade Japana za zaštitu vode u Srbiji.

Tadaši Nagai i Slobodan Tošović

Foto: Tanjug

Vlada Japana donirala je Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd aparat za ispitivanje kvaliteta vode, čija je vrednost 58.900 evra, koji će doprineti poboljšanju kvaliteta vode na teritoriji Srbije.

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomica Milosavljević, koji je prisustvovao potpisivanju ovog ugovora, istakao je da je reč o aparatu koji će biti korišćen za različite postupke u medicini i koji će obezbediti bolju dijagnostiku.

Nagai je ukazao na to da će se aparat koristiti u svrhe prevencije kontaminacije vode, što je važno za očuvanje zdravlja čitavog stanovništva.

On je podsetio na to da je Vlada Japana do sada Srbiji u vidu donacija obezbedila približno 200 miliona evra.

Tošović je objasnio da će Gradski zavod za javno zdravlje dobiti sredstva za uređaj koji će obezbediti pouzdanu i isplativu laboratorijsku dijagnostiku na molekularnom nivou u oblasti mikrobiologije i humane ekologije.

POPOS (Projekat za osnovne potrebe stanovništva) donacije Vlade Japana imaju za cilj da zaštite ljude od svih poteškoća u ostvarenju osnovnih ljudskih potreba, pri čemu su od 1999. godine u Srbiji realizovane 103 takve donacije.