Tehno – Nauka

Kina je pretekla SAD u 2011. godini po broju lansiranja svemirskih raketa. Ovo je izjavio zamenik šef nacionalne svemirske agencije Kine, Jian Zang Čen. Prema njegovim rečima, Kina je prošle godine lansirala 19 raketa, a SAD jednu manje od Kine. Dakle, Kina je na drugom mestu posle Rusije, koja je prošle godine izvela 36 letova.

National Geographic Channel prvi put domaćoj javnosti predstavlja novu AR tehnologiju koja omogućava jedinstveno iskustvo – trenutni upliv u nešto drugačiju realnost.

Kako vam zvuči ideja da se na nekoliko minuta vratite u doba dinosaurusa? Ili da odete na drugu planetu? Možda da pomilujete bengalskog tigra ili da nonšalantno stojite u oku oluje dok oko vas grmi i seva?

National Geographic će uz pomoć najnovije tehnologije Beograđanima omogućiti da dožive upravo ovakva i slična iskustva! Nova AR tehnologija (od Augmented Reality, što znači uvećana ili unapređena stvarnost) predstavlja kombinovanje digitalnog sadržaja, u ovom slučaju atraktivnih animacija, sa slikom ambijenta u kome se posmatrač nalazi. Tako, gledajući u ekran ili monitor, posmatrač ima utisak da se oko njega dešavaju neke malo verovatne stvari.

Izmenjena stvarnost uz najnoviju tehnologiju

U tržnom centru Delta City će od 15. do 18. marta biti postavljen veliki ekran na kome će svi posetioci moći da na kratko izaberu svoju stvarnost. Da sve bude interesantnije, ambijent tržnog centra biće obogaćen jedinstvenim sadržajima koji se mogu pronaći na TV kanalu ili u magazinu National Geographic. Sve je potpuno besplatno, a posetioci će svoja iskustva i doživljaje „uvećane realnosti“ moći i da podele s prijateljima putem interneta.

Za pet godina, otkako su u Rusiji prvi put 2007. godine počeli da govore o izgradnji nanoindustrije, formiran je inovacioni sistem, koji obuhvata čitav lanac – od instituta ili laboratorije sve do realne fabrike nanoproizvoda. Rezultat je postignut zahvaljući Federalnom namenskom programu razvoja infrastrukture nanotehnologije.
Danas u Rusiji ima hiljadu i po organizacija, koje rade u oblasti nanoindustrije. Radi rešavanja ambicioznih zadataka izgradnje inovacione ekonomije u skladu sa predsedničkom naredbom iz 2007. godine formirana je državna korporacija ROSNANO. Posle tri godine proradile su prve tri fabrike. Danas ih u zemlji ima 16. Do kraja ove godine korporacija planira da udvostruči ovaj broj.

Rusija je jedna od retkih zemalja, gde se pitanje razvoja nanoindustrije rešava sistemno, – ističe šef Direkcije naučno-tehničkih programa Ministarstva obrazovanja i nauke RF Andrej Petrov.

U nizu zemalja postoje neka istraživanja ili uski pravci. U Rusiji se razrađuju istovremeno svi aspekti te delatnosti – stvaranje opreme, informaciono-komunikacionih instrumenata, priprema kadrova, osiguranje bezbednosti i metrologija korišćenja nanomateriala i nanotehnologija. Uglavnom je formirana čitava normativna baza za istraživanja u oblasti nanoindustrije, za proizvodnju robe i usluga.
Među uspešnim projektima je proizvodnja novih kompozitnih materijala. To su nanomodificirani polimeri, koji danas potiskuju klasične materijale i građevinarstvu. Između ostalih, oni se koriste pri armiranju betonskih konstrukcija mostova radi povećanja njihove nosivosti. Karakteristično je da su takvi materijali jeftiniji od tradicionalnih. Recimo, u Iževsku je počela serijska proizvodnja superčvrstih opruga, čija je tehnologija bez premca u svetu. Njihova primena u železničkom saobraćaju omogućuje da se bitno smanje troškovi za remont vagona i poveća obim prevoza robe. Među značajnim su proizvodnja optike od germanijuma, koja se koristi u aparatima za noćnu viziju, serijska proizvodnja otpornih za pohabanje izrađevina od nanostrukturisane keramike, stvaranje superčvrste opne za pakovanje, zaštitnih prevlaka od nanomaterioala.

Pred mikrofonom je direktor Departmana naučno-tehničke ekspertize ROSNANO Sergej Kaljužni.

Imamo striktnu naučno-tehničku politiku i 5 prvostepenih grana, kuda investiramo novac. Pre svega, to su nanomaterijali, optika i elektronika, energetska efikasnost, medicina i farmacija, kao i modifikacija površina.
Što se tiče rezultata prvog petogodišnjeg perioda, predsednik naučno- tehničkog saveta ROSNANO, akademik RAN Mihail Anfimov je podvukao: danas je stvoren temelj znanja u oblasti nanotehnologija, uz odgovarajuću podršku države mi smo osuđeni na uspeh.

Naučnici su razradili tehnologiju promene trajektorije asteroida koja može zaštititi Zemlju od sudara sa kosmičkim telom. Istraživači planiraju da utiču na kretanje asteroida pomoću promene njihove sposobnosti da odbijaju zrake Sunca.

Bespilotni kosmički aparat će naneti na površini asteroida svetlu i tamnu elektrostatističku boju. Tako će se jedna strana asteroida zagrevati jače od druge. A pri hlađenju toplije strane slabi reaktivni impuls će omogućiti da se promeni trajektorija kosmičkog tela.

Taj je impuls obično veoma slab i trebaće da prođu milioni godina da se bar malo promeni orbita asteroida, ali ako se veštački nanesu veoma kontrastne boje, reakcija se može bitno uvećati.

Naučnici žele da isprobaju ovaj metod na asteroidu Apophis, koji će se približiti Zemlji 2029. i 2036. godine. Očekivanja su da će eksperiment promeniti trajektoriju asteroida za 3 stepena u odnosu na Zemlju do 2036. godine

U toku je najveća solarna oluja u proteklih pet godina, a naučnici upozoravaju da bi ona mogla da poremeti snabdevanje električnom energijom, satelitske navigacione sisteme i druge vrste komunikacije.

Danas i sutra na Zemlji bi mogli da se osete efekti oluje koja je primećena na suncu u utorak. Stručnjaci kažu da bi naelektrisane čestice sa sunca mogle da utiču na sisteme prenosa električne energije i izvesne radio komunikacije.
Ova solarna oluja verovatno će trajati do petka ujutru, ali bi deo Sunca na kome je došlo do erupcije mogao da nastavi da šalje takve čestice ka našoj planeti.

Stručnjaci Masačusetskog instituta za tehnologiju su uspeli, po prvi put u svetu nauke da snime u sporom kretanju foton, elementarnu česticu svetlosti, koja ima najveću brzinu u svemiru. Oni su to uradili uz pomoć ultra brze kamere, koja pravi jedan trilion snimaka u sekundi. Objekat na kojem se vršila ispitivanja je bila kora paradajza, na kojemu je emitovana svetlost iz lasera.

Prvi ruski android kosmonaut će u naredne dve godine otputovati na Međunarodnu svemirsku stanicu. Tamo će raditi na jednostavnim, ali za ljude opasnim zadacima: istovarivati brodove, eliminsati pukotine na oklopu stanice u otvorenom svemiru. U slobodno vreme robot zvani SAR-400 zabavljaće posadu igrajući šah ili damu.

SAR-400 je jedinstveni izum koji u potpunosti kopira pokrete operatera koji se nalazi na Zemlji. Ako čovek podigne desnu ruku, i robot će to učiniti, ako operater uzme olovku i počne da piše, aparat će ponoviti tu radnju. Ali u autonomnom režimu android može da radi samostalno i da donosi odluke ako su one sadržane u njegovom programu.

Čovekoliki robor je potreban na orbiti, pre svega za one najopasnije poslove, ispričao je „Glasu Rusije“ rukovodilac Moskovskog odseka naučno-proizvodne organizacije „Androidnaja tehnika“ Andrej Nosov.

Najbitniji je ljudski život. U svemiru ima mnogo rizika i sve je moguće. Robot bi mogao da ponavlja opasne manipulacije, pokrete operatera koji im upravlja sa Zemlje. Robot može da radi kako u režimu kopiranja, tako i u autonomnom režimu. To je praktično. Nije toliko rizično i skupo.

Taj robot omogućava izvođenje manipulacija tamo gde standardni robotizovani sistemi ne uspevaju, i to uz minimalna psihološka i energetska ulaganja. U pitanju su i ekstremne situacije i standarne procedure. Da kosmonauti ne bi osećali psihološku nelagodnst, spoljni izgled robota je nalik na ljudski koliko je to moguće, kaže akademik Ruske akademije kosmonautike „K. E. Ciolkovski“ Aleksandar Željeznjakov.

Pogodni su za psihološku percepciju ljudi kojim bi trebalo da pomažu. Za kosmonaute je lakše i prijatnije da rade sa tehničkim uređajima koji su nalik na njih same. To u neku ruku nadoknađuje nedostatak komunikacije s drugim ljudima. Ranije nam je akcent bio na funkcionalnosti mehanizama. Zato je stvaranje velikog čovekolikog robota svakako određeni korak unapred.

Rad na MSS je samo pripremna faza za dalja putovanja ka drugim planetama. Posle 2014. godine slični androidi će se slati na Mesec, Mars i druge planete. Pogotovo što će roboti pored slike i zvuka moći da na Zemlju transmituju taktilne osećaje. U SAR-400 je inkorporiran poseban program koji učitava pritisak na površinu rukavice manipulatora. Ti podaci se digitalizuju i preko rukavice transmituju na operaterov dlan.

Prvog čovekolikog robota, robonauta, na MSS su doneli Amerikanci, ali se on zbog nesavršenog sistema upravljanja ne koristi. Japanci i Nemci takođe planiraju da pošalju svoje androide na orbitu.

Delegat Svekineskog narodnog kongresa i stručnjak za kosmologiju i istraživanja dubokog kosmosa Kineske kosmičke akademije Je Peiđian je saopštio da se planirani poslovi u vezi letelice ”Čang E 3” odvijaju prema planu i da će, kako je planirano, ova letelica biti lansirana 2013 godine.

”Čang E 3” , za razliku od prva dva satelita pod istim nazivom, ima”noge”’, odnosno stubove koji se koriste prilikom prizemljenja satelita. Planom nije bilo predviđeno prizemljenje”Čang E” 1 i 2, kao ni stotinak drugih kineskih letelica, pa nije bilo potrebe za ugradnjom stubova, a drugi povratni sateliti su imali ugrađene padobrane.

”Čang E 3”će nakon sletanja na Mesec izvršiti određena istraživanja, pa su mu zbog toga ugrađeni detektori. Ovo je prva kineska letelica koja će imati svemirsko vozilo, težine 100 kilograma, koje će na Mesecu vršiti istraživanja tri meseca.

Je Peiđian je rekao da će Kina, sudeći prema dosadašnjem razvoju ovoga projekta, 2013. godine lansirati ”Čang E 3” na Mesec.

Kompanija Siemens d.o.o. Beograd predstaviće svoja rešenja na sajmu Serbia Green Building Expo and Conference 2012, koji se u organizaciji Saveta zelene gradnje Srbije prvi put održava u Srbiji od 23. do 25. februara.

Približno 40 odsto energije u svetu troši se u zgradama. Na globalnom nivou, stambeni i poslovni objekti odgovorni su za 21 odsto emisije gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte. Stoga se vlasnici objekata širom sveta sada suočavaju sa pritiscima da smanje upotrebu energije i negativan uticaj potrošnje energije na životnu sredinu svedu na minimum.

Najveći potrošači energije u zgradama su tehničke instalacije i rasveta, na koje odlazi 40 do 60 odsto ukupnih izdataka za energiju. Međutim, to ne mora da bude tako. Renoviranjem zgrada optimizuju se karakteristike opreme za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC), te se tako potrošnja energije može smanjiti za više od 40 odsto. Štaviše, ulaganja potrebna za ovakvu adaptaciju mogu se otplatiti kroz smanjenje troškova energije i održavanje ove opreme.

Šta nudi Siemens?

Siemens poseduje prestižnu stručnost u oblasti energetske efikasnosti u zgradama i nudi sveobuhvatna rešenja i inovativne tehnologije pomoću kojih se, uz održavanje maksimalnog komfora, smanjuju izdaci za energiju. Ova rešenja povećavaju pouzdanost i operativne karakteristike objekata i imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. U saradnji sa svojim klijentima, Siemens razvija rentabilna rešenja za nabavku energije, energetsku efikasnost i upravljanje energijom tokom celokupnog veka trajanja objekta. Pored toga, Siemens klijentima pruža podršku u smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kao i u razvijanju strategija za efikasno korišćenje energetskih resursa.

Sofisticiranom i integrisanom automatizacijom u zgradama i prostorijama može se značajno uštedeti energija. Korišćenjem Siemensovih sistema za automatizaciju i kontrolu u stambenim i poslovnim objektima mogu se ispuniti važni preduslovi koji obezbeđuju usaglašenost sa klasom A energetske efikasnosti. Ovi sistemi su fleksibilni i energetski efikasni jer integrišu sisteme koji obuhvataju sve bitne aspekte objekta, između ostalog i osvetljenje, roletne na prozorima, bezbednost i kontrolu ulaska u zgradu, kao i distribuciju električne energije.

Pored toga, sposobnost Siemensovih sistema da konstantno beleže i procenjuju potrošnju električne energije omogućavaju vlasnicima objekata da razmotre mogućnost za uštedu i ocene uspeh postojećih mera optimizacije korišćenja energije. Ovaj sistem se može povezati sa kompletnim paketom usluga i obukom klijenata u cilju obezbeđivanja trajne optimizacije objekta.

Siemens je do sada optimizovao 6,500 zgrada širom sveta, čime se emisija CO2 smanjila za 2,4 miliona tona i uštedelo više od milijardu evra.

Intel Capital najavio je danas investiciju vrednu 100 miliona američkih dolara kako bi ubrzao usvajanja novih tehnoloških aplikacija i usluga u automobilskoj industriji. Intel Capital je prva tehnološka globalna investiciona organizacija sa sedišem u Silicon Valley (Silikonskoj dolini) koja je usmerila pažnju na tehnološke inovacije u automobilskoj industriji.

Intel Capital Fond namenjen razvoju automobila ulagaće na globalnom nivou, tokom narednih četiri do pet godina, u hardver, softver i usluge razvoja tehnologija za promociju novih, unapređenijih aplikacija za vozila i omogućiće nesmetanu vezu između vozila i svih priključenih uređaja, uključujući mobilne uređaje i senzore.

„Tehnologija je postala sastavni deo svakodnevnog života, jer korisnici zahtevaju nesmetan pristup e-mail prukama, instant slanju poruka i konstantnom protoku informacija, vesti, zabave i društvenih medija“, rekao je Arvind Sodhani, predsednik Intel Capitala i izvršni potpredsednik kompanije Intel. „Automobili moraju biti u mogućnosti da pruže dosledne i privlačne kompjuterske performanse, ali na siguran način. Intel Capital Fond namenjen razvoju automobila predvodiće razvoj tehnologije kako bi iskustvo u vozilima bilo poboljšano u budućnosti.“

Investicija je deo Intelovog stalnog rada sa proizvođačima automobila i multimedijalnih dobavljača kako bi se podržala i pomogla integracija naprednih tehnologija u automobilima. Intel predviđa potrebu da se automobili povezuju sa mobilnim uređajima koji bi osigurali pristup aplikacijama, unutar vozila. Integracija će učiniti interakciju između uređaja i automobila lagodnijom i sigurnom za korišćenje, a to će omogućiti vozaču da ostane fokusiran na vožnju.

Naravno, povezan automobil će imati inteligenciju i svest o kontekstu kako bi ponudio prave informacije u pravo vreme i na pravi način, kako bi se vozač i putnici informisali, zabavljali, i bili produktivni, dok je sigurnost na optimalnom nivou. Nakon povezivanja automobil može komunicirati preko clouda,  transportne infrastrukture, pa čak i sa drugim vozilima, kako bi pružio dodatne usluge kao što su napredni sisem za pomoć vozaču i realne  informacije o stanju na putevima, kako bi promet automobila bio optimizovan.

„Automobil je ultimativni mobilni uređaj“, izjavio je Stejsi Palmer, generalni direktor Intelovog sektora za auto rešenja i sisteme. „Do 2014, automobili će biti među tri najbrže rastuće oblasti za priključne uređaje i internet sadržaj. Intelovo iskustvo u razvoju personalnih računara, softvera, sigurnosti i tehnologija cloud računarstva doneće novi nivo inovacija u automobile, kako bi iskustvo vožnje bilo poboljšano, kako za vozača tako i za putnike.“

Da bi shvatili viziju, oblasti u kojima će ulagati Intel Capital Fond uključivaće tehnologiju namenjenu unapređenju nove generacije informisanja i zabave u vozilu, napredne sisteme za pomoć vozačima i nesmetanu mobilnu povezanost. To uključuje i nove aplikacije unutar vozila i alatke za razvoj nove generacije ADÁS tehnologija i multimodelnih sposobnosti, kao što su prepoznavanje govora, prepoznavanje gestikulacije i praćenje pogledom optimizovano za priključene automobile.

Kako se tehnologija stapa s autom, silicijumska rešenja pružaju zabavu, a tržište telematika očekuje rast sa 5,6 milijardi dolara u 2010. na 8,7 milijardi dolara u 2018. godini. Do 2016, jedan od ključnih faktora koji će potrošači uzimati u obzir pri kupovini novog automobila biće povezanost sa podacima unutar vozila i osnovni internet sadržaj.

Pored Intel Capital Fonda namenjenog razvoju automobila, predsednik kompanije Intel i izvršni direktor, Pol Otelini, najavio je danas na skupu u Karlsruhu, u Nemačkoj otvaranje novog globalnog Centra za automobilske inovacije i razvoj proizvodnje, što predstavlja akademski program usmeren na IVI i telematiku, i širenje Intel Labs iskustva i interakcije istraživanja u oblasti automobila.