Tehno – Nauka

Najnoviji rezultat duge saradnje izmedju austrijskih kompanija STEYR MOTORS (www.steyr-motors.com) i Frauscher Bootswerft (www.frauscherboats.com) je prvi serijski hibridni pogonski sistem za jahte koji će biti komercijalno lansiran širom sveta januara 2008. na manifestaciji pod nazivom “Boot Dusseldorf” posvećenoj jahtama koja se održava u Diseldorfu.

Dugotrajno iskustvo kompanije Frauscher sa električnim motorima i motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i 80-godišnje iskustvo u pravljenju jahti, bilo je od velikog značaja za kompaniju STEYR MOTORS i njen razvoj. Ova kompanija poznata je po tome što njeni motori ispuštaju vrlo malo štetnih gasova kao i po lakim dizel motorima kojima se rukuje elektronski. Najnovije hibridno rešenje koje ne šteti životnoj sredini, otvara novo poglavlje u istoriji pogonskih sistema za jahte. Ono ne samo da omogućava nulti nivo ispuštanja štetnih gasova, lako manevrisanje u lukama pri malim brzinama i bešumnu plovidbu po jezerima, rekama i nacionalnim parkovima, već takođe pokreće i svu drugu opremu na brodu, tako da nisu potrebni drugi izvori energije. Vožnja na električni pogon, bez ispuštanja štetnih gasova, dozvoljava brzinu od pet čvorova na sat. Motor se može prebaciti na dizel pogon prostim okretanjem ključa za paljenje. Električni pogon daje podstreka dizel pogonu koji tako postiže veće ubrzanje, uz uštedu u gorivu i bolju opštu performansu. Znatno smanjenje troškova održavanja i lakše servisiranje zbog korišćenja stalnog magnetnog generatora bez četkica, su dodatni argumenti koji pokazuju da STEYR MOTORS i Frauscher Boats doista nude ozbiljan novitet. STEYR MOTORS usavršava rukovanje motorom zahvaljujuchi kontrolnoj tabli koja odgovara na sve zahteve vozača i omogućava dobar pregled operacija motora. Jedinstvena konfiguracija hibridnog pogona omogućava kompaniji Frauscher da bez ikakvih teškoća opremi sve svoje luksuzne brodove ovom inovacijom.

Policijski eksperti za DNK u Britaniji traže pristup bazi DNK podataka na nacionalnom nivou, odraslih kriminalaca, koji su još kao deca bili problematičnog ponašanja. Od kako su britanske vlasti pojačale praćenje poziva mobilnim telefonima, transakcije kreditih kartica i putovanja pojedinaca postavlja se pitanje da li je sakupljanje tih informacija zaista neophodno.

Kler Derik je majka koja ima puno briga. Jedna od njih je i krađa identiteta, jer je ona jedna od 25 miliona Britanaca, čiji su lični podaci, kako su vlasti priznale, zagubljeni u pošti.

”Ko zna kakvi su sve rizici? Ako imaju podatke naših bankovnih računa mogu da nam podignu sve pare“, kaže ona.

Međutim, gospođu Derik više brine predlog policije da se informacije o deci problematičnog ponašanja ubacuju u DNK baze podataka.

“Tužno je da se petogodišnja deca veštački dele u kategorije“, dodaje Kler.

Forenzičar londonske policijekaže da pažnju treba usmeriti na neposlušnu decu, jer se budući prestupnici često mogu prepoznati upravo među njima. Geri Pjug je odbio intervju sa “Glasom Amerike”.

Međutim Toni Meknolti, državni ministar za policiju i bezbednost, kaže da je DNK baza podataka veoma važno oruđe.

”Nedavno smo imali dva slučaja ubistva. Osumnjičeni su osuđeni zahvaljujući DNK bazi podataka. Cela situacija se preokrenula i bila uspešna, jer su informacije o obojici osumnjičenih bile pohranjene u bazi podataka, zbog nekih davnih sitnih prestupa“, objašnjava Meknolti.

Aktivista za zaštitu građanskih sloboda Džen Korli kaže da se otišlo predaleko.

”Veliki broj mladih dolazi u konflikt sa policijom. Čak i kada budu uhapšeni, pa oslobođeni bez podizanja optužnice, ili čak i bez mere upozorenja, brine nas mogućnost da takve osobe odmah budu smatrane opasnima i da takva deca budu obeležena, iako nisu učinila ništa loše”, kaže Korli.

Britanska vlada već ima jednu od najvećih bazi DNK podataka na svetu, sa 4,5 miliona genetskih uzoraka. Britanska policija takođe podržava predlog da se pored obaveznog uzimanja otisaka prstiju u svim zemljama Evropske unije počne i sa ubacivanje DNK podataka.

Centar za istraživanje kriminala kaže da je u Britaniji postavljena petina od ukupnog broja kamera za nadzor u svetu i da se prosečni građanin Londona pojavi na 300 takvih kamera, samo u jednom danu.

Aktivisti za ljudska prava i privatnost, kažu da britanske vlasti prave dosijea o ljudima na osnovu korišćenja kreditnih kartica, mobilnih telefona, prećenjem kretanja i dnevnih rutina. Poslanik opozicione stranke Dejvid Dejvis kaže da postoji zabrinutost koliko su velike baze podataka bezbedne.

”Na jednom mestu imate dragocene, osetljive i privlačne informacije.To je zgodno hakerima, prestupncima, kriminalcima ili teroristima da uđu u bazu podataka, da kradu ili prepravljaju podatke“, kaže Dejvis.

Ono što najviše brine Kler Derik je što neveruje da se vladi može verovati sa DNK podacima kada nije u stanju da brine o običnim stvarima poput bankovnih računa i ličnih podataka građana.

Pošto britanska vlada insistira da će baze DNK podataka biti korisne u budućnosti, aktivisti za građanske slobode kažu da će Britanija morati da nađe ravnotežu između prikupljanju podataka i zaštite njihove privatnosti, uz istovremeno poštovanje prava svojih građana.

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Saša Dragin prisustvovao je danas postavljanju automatske merne stanice za kvalitet vazduha (AMS) u Beočinu.

U saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine navodi se da je Srbija, pored već instalirane četiri automatske merne stanice (jedne u Boru i tri u Smederevu), dobila još jednu automatsku mernu stanicu lociranu u Beočinu, a u toku je instalacija još jedne u Beogradu.

AMS Beočin je opremljena najsavremenijim automatskim analizatorima koji se koriste u svetu i koji će u realnom vremenu na svakih 10 minuta slati analizirane podatke u centralnu bazu podataka u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Podaci koji će se slati odnose se na koncentracije hemijski aktivnih supstanci (ugljen-monoksida, azot-monoksida, azot-dioksida, ukupnih azotovih oksida) i koncentracije praškastih materija, zajedno sa podacima o meteorološkim parametrima.

Ovako dobijeni podaci nisu samo u interesu Srbije, već će se razmenjivati u regionu sa odgovarajućim institucijama i nacionalnim centrima susednih zemalja, kao i sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine u okviru međunarodnih obaveza i konvencija (Konvencija o prekograničnom prenosu kroz atmosferu, vodu i drugo).

Na taj način Srbija pokazuje da ide ka Evropi i da će izmene Zakona o zaštiti životne sredine i usvajanje paketa zakona u oblasti zaštite životne sredine omogućiti razvijanje Srbije i njeno približavanje Uniji.

Praćenje kvaliteta vazduha kod nas do sada je bilo bazirano na manuelnim metodama (dnevnom uzorkovanju, prikupljanju, transportu i laboratorijskom ispitivanju), a dobijeni rezultati nisu omogućavali dobijanje prave slike i nisu davali mogućnost za pravovremenu intervenciju u postrojenjima operatera za smanjenje emisija koje prekoračuju granične vrednosti emisija (GVE).

U toku 2008. i početkom 2009. godine biće instalirane još 24 stacionarne AMS, jedna mobilna laboratorija, jedna kalibraciona laboratorija, kao i dodatna analitička oprema za ispitivanje kvaliteta vazduha.

Ovakav sistem moći će da u realnom vremenu prati koncentraciju zagađujućih materija u vazduhu na većem delu teritorije Srbije.

Nov, moderan automatski sistem sa 30 stacionarnih AMS, jednom mobilnom laboratorijom, jednom kalibracionom laboratorijom i dodatnom analitičkom opremom, činiće adekvatnu državnu mrežu koja će posedovati analizatore grupisane po posebnim kriterijumima (površina, broj stanovnika, vrste industrijskih postrojenja, saobraćaja).

Vrednost ovog projekta za automatski monitoring vazduha iznosi 3,5 miliona evra.

Svi podaci koji se mere biće dostupni javnosti preko veb adrese Agencije za zaštitu životne sredine – www.sepa.sr.gov.yu, dodaje se u saopštenju.

Charles Darwin

Charles Darwin je bio jedan od najuticajnijih naučnika u istoriji ljudske civilizacije. Sledeće godine obeležava se 150. godišnica objavljivanja njegove prelomne knjige “O poreklu vrsta”. Oni koji o Darwinu žele da saznaju nešto više naći će sjajno polazište upravo na web sajtu Darwin Online koji je najveći je izvor ikad objavljenih materijala iz pera samog Darwina i o njemu. Tu su sve njegove knjige i članci, kao i najveća ikad sakupljena zbirka njegovih privatnih spisa. To je više materijala iz pera samog Darwina nego što je ijedan pojedinac ikad pre vidio.

Tako kaže John van Wyhe, urednik websajta sa adresom darwin-online.org.uk. Na tom se websajtu može videti rukom ispisan dnevnik koji je Darwin vodio dok je plovio na brodu Beagle, u istraživačkom putovanju oko Južne Amerike, tridesetih godina devetnaestog veka. Čitajući njegove članke i knjige može se videti šta je on stvarno rekao, a ne što ljudi kažu da je rekao.

“Ljudi mogu sami za sebe videti da Darwin, recimo, nikad nije rekao da čovek potiče od majmuna. Gomile stvari koje se o njemu govore nisu istinite. Sada može svako da pogleda izvorne dokumente i uveriti se u to”.

Websajt Darwin Online sadrži oko 150 hiljda  slika stranica knjiga, časopisa i drugih materijala koje je napisao Darwin, ili je neko napisao o njemu. Zahvaljujući tehnologiji optičkog prepoznavanja znakova, svi su ti materijali pretraživi. A sve skupa je potpuno besplatno. Darwinovo delo je izazvalo rasprave čim je bilo objavljeno, a kontzroverza traje i dan danas.

Van Wyhe kaže da su materijali sakupljeni na websajtu Darwin Online suštinski deo današnjih razgovora o evoluciji i prirodnoj selekciji. “Na websajtu Darwin Online možete videti među njegovim papirima i isečcima iz štampe, koje je sam prikupio, kako su sveštenici govorili da njegove poglede doživljavaju kao potpuno kompatibilne sa hrišćanstvom. Mislim da je vrlo važno da taj materijal bude sada dostupan kada bi mogao biti značajan za trenutne debate”.

John van Wyhe kaže da web stranica Darwin Online privlači posetioce sa svih strana sveta. On se nada da će jednog dana web sajt nuditi i prevode Darwinovih dela.

Predstavnici Privredne komore Beograda, učestvovali su u radu Međunarodnog naučnog skupa pod nazivom: “Stanje, mogućnosti i perspektive ruralnog razvoja na području velikih površinskih kopova” održanog 24 i 25. aprila 2008. godine u Banji Vrujci.

Skup je organizovao Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda u saradnji sa Ministarstvom Nauke u Vladi Republike Srbije i brojnim domaćim i inostranim naučnim, visokoškolskim i privrednim institucijama, udruženjima i preduzećima.

Skup je bio izuzetno posećen, a u njegovom radu, pored predstavnika Srbije, učestvovali su i predstavnici Makedonije, Rumunije, Mađarske i BiH.

Centralna tema bila je pitanje eksploatacije površinskih kopova u Srbiji i problemi koje oni stvaraju, kao i preduzimanje mera i rešenja na prevazilaženju istih.

Istaknuto je da površinski kopovi donose brojne ekonomske, ekološke i socijalne probleme za sredinue i život ljudi u kojima se vrši eksploatacija uglja. R. B. “Kolubara” zauzima 132. km2 zemljišta pod površinskim kopovima i eksploatiše ugalj potreban za proizvodnju 50% električne energije u Srbiji, i pri tom zapošljava oko 22 000 radnika

Aktiviranjem površinskih kopova, degradiraju se značajne površine poljoprivrednog zemljišta, zagađuje životna sredina, zahteva izmeštanje velikog broja domaćinstava, što predstavlja velike probleme za život ljudi na tim prostorima.

Posledice nastale aktiviranjem površinskih kopova mogu se delimično ublažiti rekultivacijom zemljišta nakon završetka eksploatacije.

Polazeći od činjenice da ugalj nije obnovljivi resurs, i da su njegove rezerve ograničene neminovno se nameće potreba obezbeđivanja alternativnih izvora energije kao i potreba stvaranja alternativnih poslova za veliki broj radnika koji je isključivo svoju egzistenciju zasnivao na eksploataciji uglja.

U Bačkom Petrovcu otvoren je pogon novih tehnologija “Alt Ener” d.o.o, za proizvodnju teksturiranih proizvoda od uljarica i žitarica.

Pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović, koji je otvorio pogon i pustio u rad mašine, istakao je da je Sekretarijat na čijem je on čelu, za realizaciju pogona izdvojilo 25.680.000 dinara, dok investiciona vrednost novog pogona iznosi 53.700.000 dinara. Realizacijom pogona biće zaposleno 20 radnika direktno u proizvodnji, dok će 150 radnika biti uposleno kroz razne vidove kooperacije.
Planirana godišnja proizvodnja iznosi 7.000 tona kvalitetne zdrave hrane, a očekivani godišnji bruto prihod je oko 2,5 miliona evra.

3_maj_backi_pterovac_mv

Kako je prof. dr Petrović rekao, ovo je 28 pogon novih tehnologija, koji je realizovan u okviru plana i programa pokrajinske vlade, u proteklih godinu ipo dana. U okviru zdrave hrane, proizvodi ovog pogona novih tehnologija su veoma traženi, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Ovi proizvodi koriste se i u konditorskoj industriji, a s obzirom na potražnju, već su sklopljeni ugovori za izvoz proizvoda u Mađarsku i u Bosnu.

3_maj_backi_petrovac_v

U okviru daljeg razvoja projekta novih tehnologija, kakndidovano je 122 nova proizvodna pogona tokom ove godine, od kojih se očekuje da će 25 biti realizovano, gde bi pokrajinska vlada učestvovala sa 9 miliona dinara, a 40 miliona dinara biće ulog privatnog kapitala, istako je Petrović.

Naučnici u Americi ispituju moguće nove medicinske metode povodom slučaja od pre dve godine posle kojeg je jednom čoveku ponovo izrastao prethodno delimično odsečeni prst pošto je upotrebio eksperimentalni prašak.

Li Spivak je sebi slučajno odsekao pola prsta dok je sklapao model aviona.

G.Spivak kaže da je zatim stavio na prst prašak, napravljen od ekstrakta sušene svinjske bešike, i da mu je tokom četiri nedelje izrastao izgubljeni deo prsta zajedno sa noktom.

Naučnici još bez potpunog objašnjenja

Naučnici kažu da dok im i dalje nije potpuno jasan proces kojim se ovo dogodilo, ali da veruju da je prašak aktivirao prirodni proces zarastanja tako što je poslao signale ćelijama da same zacele oštećeno tkivo.

Kada je šezdesetdevtogodišnji Li Spivak iz Sinsinatija u američkoj saveznoj državi Ohajo nesrećnim slučajem odrezao vrh srednjeg prsta, koji nije mogao da pronađe kako bi bi eventualno bio zašiven u bolnici, pomirio se sa činjenicom da će je zauvek ostao bez djelića svog prsta.

Dva dana kasnije, kada je ponovo trebalo da stavim prašak, već sam primetio da je tkivo na prstu počelo da se obnavlja. Proces se nastavljao dan za danom, sve dok prst na kraju nije izgledao kao nov   Li Spivak

Tada se, međutim, dogodilo nešto što ni u snu nije mogao da predvidi – naime, Liov brat Alan, specijalista regenerativne medicine, dao mu je prašak napravljen od svinjske bešike i rekao da ga pospe po rani.

Prašak iz laboratorije u Pitsburgu

Za nekoliko nedelja, kako što kaže sam Li Spivak, dogodilo se nešto što je izgledalo kao pravo pravcato medicinsko čudo – delić prsta koji je nedstajao, nešto više od jednog centimetra, ponovo je izrastao.

‘Rekao mi je da pospem prašak po ranu i preko svega stavim zavoj. Dva dana kasnije, kada je ponovo trebalo da stavim pračak, već sam primetio da je tkivo na prstu počelo da se obnavlja. Proces se nastavljao dan za danom, sve dok prst na kraju nije izgledao kao pre’, kaže Spivak.

Vilinski prašak o kojem je riječ potiče iz laboratorije univerziteta u Pitsburgu.

Naučnici, koji taj preparat nazivaju vanćelijskim matriksom, sa svinjske bešike istružu sloj ćelija, preostalo tkivo potom samelju u prah ili režu u vrlo tanke listiće, poput papira.

Više puta primenjen, posle slučaja Spivak

Tokom protekle četiri godine on je upotrebljen u liječenju nekolicine pacijenata, sa jednakim uspjehom kao u slučaju Lija Spivaka.

Jedan od načina da se objasni delovanje matriksa koje istražujemo jeste da se kaže da smo mi izmenili balans signala. Neutralizovali smo veliki broj signala za formiranje ožiljka i ostavili one za konstruktivno remodeliranje, odnosno obnavljanje tkiva’   dr Stiven Badalak

Rezultati su, međutim, tek nedavno objavljeni.

Istraživanja na tom polju predvodi doktor Stiven Badalak koji za BBC objašnjava kako je moguće da ljudski organizam obnovi jedan svoj izgubljeni dio.

‘Naše telo dobija čitav niz signala. Neki od tih signala nalažu organizmu da na primer formira ožiljak, a drugi da mora da obnovi tkivo. Jedan od načina da se objasni delovanje matriksa koje istražujemo jeste da se kaže da smo mi izmenili balans signala. Neutralizovali smo veliki broj signala za formiranje ožiljka i ostavili one za konstruktivno remodeliranje, odnosno obnavljanje tkiva’, kaže dr Badalak.

Slede klinička ispitivanja

Matriks o kojem govori doktor Badalak uskoro će početi da se klinički ispituje.

Verujem da je potpuno zamislivo da ćemo za desetak godina biti u stanju da obnovimo delove jetre   dr Stiven Baladak

‘Verujem da je potpuno zamislivo da ćemo za desetak godina biti u stanju da obnovimo delove jetre i to dovoljno velike da pacijentima neće biti neophodna transplantacija. Isto važi i za delove srca koji su oštećeni, na primer u srčanom udaru. Sumnjam, međutim, da ćemo biti u stanju da obezbedimo izrastanje potpuno novih ruku ili nogu, već samo jednog njihovog dela’.

U vojnoj bolnici u Teksasu leže teško ranjeni vojni veterani – bez ruku, nogu ili sa teškim opekotinama po tijelu.

Ovdje će ukoro početi kliničko ispitivanje na pacijentima kojima nedostaju dijelovi prstiju.

Očekivanja naučnika i pacijenata

Ljekari se nadaju da će matriks pomoći i vojnicima poput Roberta Henlajna da obnove bar dio kože uništene opekotinama.

‘To bi potpuno promenilo moj život. Posle nebrojenih operacija koje sam prošao jednostavno ne mogu da zamislim da ponovo idem u operacionu salu. Mislim da se više plašim bolnice nego ponovnog odlaska u Irak’, rekao je g.Henlajn na nagoveštaj nove terapije.

Ipak, vilinska prašina, tzv. vanćelijski matriks, i dalje nije u potpunosti ispitana.

Poput brojnih drugih medicinskih preparata i njeno delovanje mora da se proveri na dovoljno velikom broju pacijenata prije nego što bude puštena u široku upotrebu.

No, lekari i naravno pacijenti, se nadaju da će se pokazati da je riječ o izuzetno značajnom medicinskom otkriću.

U Švajcarskoj je u 102. godini umro hemičar Albert Hofman koji je otkrio halucinogenu drogu LSD.

Hofman je proizveo LSD, derivat jedne vrste gljivice koja napada žitarice, 1938. godine, a njegov efekat je spoznao tek nekoliko godina kasnije kada ga je slučajno progutao.

Ovako je opisao to svoje prvo iskustvo:

“Sedeo sam na kauču kada sam počeo da sanjam divan san. Imao sam vizije, video sam svetla i divne boje. To je trajalo nekoliko sati. Shvatio sam da te vizije mora da su izazvane nekom supstancom iz moje laboratorije. Testirao sam različite supstance i tako sam došao do LSD-a.”

Albert Hofman je smatrao da bi LSD mogao da se koristi za lečenje mentalnih oboljenja, poput šizofrenije, i kao sredstvo za proučavanje funkcionisanja ljudskog mozga:

“Neću da kažem da LSD može i treba svako da koristi, ali mislim da bi trebalo da bude na raspolaganju lekarima, kao morfijum ili drugi opijati.”

Šezdesetih godina prošlog veka LSD je, međutim, počeo da se zloupotrebljava kao droga, pa je zabranjen u velikom broju zemalja.

Uprkos tome, mnogi pisci, umetnici i muzičari su ga koristili kao inspiraciju za svoja dela, te je čitav jedan umetnički pokret stekao naziv psihodelična umetnost.

I Bitlsi su ga redovno koristili, iako su uvek demantovali tvrdnje da je njihova čuvena pesma Lucy in the Sky with Diamonds napisana pod uticajem LSD-a.

Inženjeri američke agencije za kosmička istraživanja NASA počeli su aktivnu fazu pripreme šatla “DiskaverI” za let na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS) sa kosmodroma Kejp Kanaveral (Florida), planiran za 31. maj.

Osnovni zadatak te trinaestodnevne misije je dostava na MKS osnovnog segmenta japanske naučne laboratorije “Kibo”.

Kako su naveli predstavnici NASA, segment koji treba da bude dostavljen na orbitu i spojen s orbitalnom stanicom je veličine autobusa, objevljeno je na sajtu ruske Federalne kosmičke agencije.

Prema sadašnjem planu, šatl treba da bude postavljen u Kejp Kanaveralu 3. maja po moskovskom vremenu.

U vreme boravka na MKS-u posada od sedam astronauta izvešće dva izlaska u otvoreni kosmos.

Kompanija Drivecam razradila je sistem snimanja sa kamerama, za koji tvrdi da ulice u Sjedinjenim Državama, Evropi, Južnoj Africi i Aziji čini bezbednijim. Od momenta ugradnje u vozila, kamera beleži sve incidente u saobraćaju.

Snimci omogućavaju vozačima, roditeljima mladih vozača i zaposlenima da spreče buduće nezgode. Kalifornijska kompanija Drivecam, koja je razvila sistem snimanja pre deset godina, tvrdi da je ugradnjom kamera u desetine hiljada vozila, smanjila troškove od šteta i povreda za 50 odsto.

Minijaturna kamera ugrađena u vozilo snima vozačeve nezgode i udese. Kompanija kaže da su njene kamere ugrađene u stotinu hiljada vozila širom sveta. Na kompjuteru roditelji mogu da vide svoju decu za volanom, poslodavci mogu da prate vožnju svojih vozača. Pospani taksista, koji nije vezao pojas, bačen je na zadnje sedište. Kamera reaguje na iznenadne trzaje. Analitičari kompanije Drivecam su na osnovu ispitivanja tri miliona udesa kažu da se većina nesreća dešava na raskrsnicama. Kako ih izbeći? Ono što treba da radite je da gledate na sve strane čak iako imate prednost.

190_crash-window_tv_10Mar08Drugi problem je neprilagođena brzina. Oko dve trećine odraslih i oko 75 odsto dece koja stradaju u nesrećama nisu vezana. Pre nekoliko meseci dve tinejdžerke imale su ozbiljan saobraćajni udes. Na traci je snimljeno kako obe kažu da su dobro.

Bile su vezane, jer je majka devojke koja vozi, nešto ranije na kameri videla da ćerka ne vezuje pojas. Predstavnici kompanije Drivecam kažu da iz ovih snimaka može da se sazna mnogo toga za šta mnogi plaćaju visoku cenu.