Tehno – Nauka

Švajcarski naučnici razrađuju program ”CleanSpace One” koji je namenjen odlaganju svemirskog otpada iz Zemljine orbite. Specijalisti američke agencije NASA u Zemljinoj orbini uočili su oko 16000 objekata svemirskog otpada većih od 10cm (delovi raketa, satelita i drugo) koji se kreću velikopm brzinom.

U orbiti se takođe nalazi stotinu hiljada objekata manjih od navedene veličine. U slučaju sudara sa satelitima, oni predstavljaju veliku opasnost čak iako se u obzir uzme mogućnost pomeranja satelita.
Švajcarci u budućnosti planiraju da prodaju svoj program.

Svrsishodno je produženje roka boravka posada na Međunarodnoj svemirskoj stanici sa trenutnih 6 meseci na godinu dana i više. U Roskosmosu smatraju da bi prelazak na duži boravak omogućio sticanje iskustva za sledeći korak čovečanstva na putu savladavanja vasione – izlazak van niske Zemljine orbite.

Po dogovoru partnera koji učestvuju u projektu MSS stanica će postojati najmanje do 2020. godine. Bilo bi logično da u preostalom roku bude prilagođena za modeliranje dužih interplanetarnih letova, što bi upotpunilo odgovarajuće eksperimente na Zemlji. Poslednji među njima, „Mars 500“, završen je 4. novembra 2011. Bila je to 520 dana duga izolacija 6 dobrovoljaca na moskovskom Institutu za medicinsko-biološke probleme Ruske akademije nauka (IMBP). U maketi svemirskog broda rekonstruisani su uslovi ekspedicije ka Crvenoj planeti, ali bez bestežinskog stanja. Ako bi se „Mars 500“ ponovio na MSS, ovo iskustvo bi postalo ozbiljnije. Rusija je tu ideju predložila stranim partnerima, kaže rukovodilac pilotiranih programa Roskosmosa Aleksej Krasnov.

Pregovaramo s kolegama na koji način da se eksperiment ponovi u uslovima svemira na MSS. Nije odlučeno koliko bi dugo trajao, ali postoje različite opcije. Možda nije ni potrebno da se posada izoluje na preko 500 dana kao što je to bio slučaj na Zemlji. Glavni cilj je da se modeluje autonomnost rada sistema, pre svega onih za održavanje života i prehranu.
U interplanetarnom prostoru deluje najpogubniji činilac otvorenog svemira, galaktičko zračenje. Naravno da ga nije bilo u maketi na IMBP-u, kao što nije bilo ni bestežinskog stanja. U isto vreme na MSS postoji slaba radijacija koja utiče na opšte stanje kosmonauta. Tako da je teško smisliti poligon koji bi više odgovarao za proučavanje posledica interplanetarnih letova. Između ostalog onih prema Mesecu, nastavlja Aleksej Krasnov.

Veoma je poželjno da se MSS u većoj meri koristi ne samo u tradicionalne naučne svrhe, već i za sticanje iskustva i znanja koji će biti od koristi za let ka Mesečevoj orbiti, pa onda ka Marsu.
Mogućnost premeštanja „Marsa 500“ na orbitu vezana je za mnoštvo detalja koji zavise od partnera. Recimo, pošto Amerikanci nisu učestvovali u ruskom eksperimentu, da li će hteti da mu se pridruže na stanici? To bi prouzrokovalo nove troškove, a NASA je zbog smanjenja troškova čak napustila naučni program „Egzomars“, koji joj je zajednički sa Evropom.
Ili jedno jednostavno pitanje: koliko ljudi da se ostavi za tekuće misije MSS ako se uzme u obzir činjenica da je stanica predviđena za samo 6 ljudi? Ako „Marsovci“ budu morali da im pomažu, kako da se garantuje čisto iskustvo?
Uzgred rečeno, mogućnost da se ljudi godinu dana nalaze u svemiru nije izazov. Na starim snimcima filmske hronike vidi se da prvi kosmonauti posle sletanja teško hodaju: bestežinsko stanje je kod njih izazvalo atrofiju mišića. Ali Rusi Vladimir Titiov i Musa Manarov nalazili su se u svemiru tačno godinu dana, a Valerij Poljakov je u svemiru neprekidno boravio 438 dana, što je skoro isti rok kao onaj kod „Marsa 500“. Problem je vremenom rešen pomoću namenskih fizičkih vežbi.

Moguće je da će stalni boravak ljudi u svemiru prestati posle 2020. Pilotirana kosmonautika će biti preorijentisana na dalje letove. Moramo da iskoristimo mogućnosti koje MSS pruža kao trenažer dok postoji.

U SAD se skupljaju dobroboljci za učestvovanje u eksperimentu leta na Mars HI-SEAS (Hawaii Space Exploration Analogue & Simulation). On će biti sproveden od početka 2013. godine i trajaće 120 dana. Maketa broda za šest učesnika biće montirana na Velikom ostrvu na Havajima. Ovakav poduhvat podseća na ruski «Mars-500» – izolaciju 6 dobrovoljaca u toku 520 dana u moskovskom Institutu za medicinsko-biološke probleme (IMBP) RAN. Eksperiment je završen prošle jeseni i ovih dana su u Roskosmosu izjavili da ga treba ponoviti, sad već u bestežinskom stanju u MKS.

Dok je ruski eksperiment bio višeplanski i u njemu su se proučavali svi momenti povezani s promenom psihološkog i fiziološkog stanja čoveka u izolaciji, Amerikance zanimaju samo problemi ishrane.
Obično kosmonauti sa sobom nose već pripremljenu hranu, koju treba podgrejati ili rastvoriti u vodi (instant foods). Na Zemlji se čini da je ona ukusna, ali u svemirskom brodu brzo dosadi. U kosmosu se smanjuje oštrina čula mirisa, gubi se ukus i apetit, što dovodi do ubrzanog gubitka koštano-mišićne mase koja se ionako smanjuje u bestežinskom stanju. Rezultat je smanjenje fizičkih mogućnosti posade i nepotpuno obavljanje misije.
Na Havajima će se ispitanici hraniti kako gotovom hranom, tako i onim što sami ispeku ili skuvaju u uslovima stroge štednje resursa, koristeći maštu. Predstoji im da odrede najprihvatljivije porcije za oba obroka i u kom pravcu će se ona menjati u toku 120 dana. Takođe, treba razjasniti kako hrana utiče na raspoloženje, kako se menjaju oštrina čula mirisa i koji ukusi imaju prednost. Recepti koji se budu svideli ispitanicima ući će u «kosmički» kulinarski katalog.
Pitanje čime hraniti kosmonaute je toliko važno da se još u SSSR njime bavio niz instituta. U svim eksperimentima s boravkom ljudi u izolaciji posebna pažnja se posvećuje hrani. Ipak, i na «Marsu-500» je moglo btiti iznenađenja, kaže šef odeljenja IMBP Jurij Bubajev.

Naišli smo na problem kad smo imali jednog učesnika iz Kine, i bile su mu potrebne vrlo specifične namirnice. On se za 500 dana nije navikao na evropsku kuhinju. Na «Marsu-500» su kombinovane gotove namirnice.
Naučnik smatra da će za 120 dana «zatočeništva» u havajskoj maketi broda u potpunosti može doći do nekih zaključaka.

To je minimalni rok za sticanje opšte predstave. Iako je naš eksperiment «Mars-500» bio duži i u ovom smislu očigledniji. Problemi su nastali upravo kasnije, kad su članovima posade dosadile namirnice koje su im se na početku sviđale.
U dugom letu kosmonaut se seća Zemlje, poznatih glasova, hrane. Pravilna ishrana predstavlja još i pitanje psihološkog komfora.
Može se samo nagađati u kojoj meri će domaća hrana nedostajati havajskim «zatvorenicima» za 120 dana i kako će se razviti njihove kulinarske sposobnosti. Iako je jasno da će morati da isprobaju kuhinje različitih naroda sveta: velika je verovatnoća da će u eksperimentu učestvovati ljudi različitih nacionalnosti iz zemalja u razvoju. Ima i onih koje će zainteresovati skroman honorar od 5 hiljada dolara plus putni troškovi. (Poređenja radi, učesnici «Marsa-500» su dobili po 100 hiljada dolara). A zahtevi su visoko: visoko obrazovanje, dobro poznavanje engleskog.
Kandidati će se birati u dva kruga. Leti ne seminaru u Kornelskom univerzitetu SAD (on je i organizator poduhvata) i krajem godine na praktičnim časovima. Rok za podnošenje molbi ističe 29. februara 2012. godine.

Davnašnji san pionira kosmosa uskoro će se ostvariti. Naučnici iz sibirskog grada Krasnojarska približavaju se stvaranju zatvorenog sistema za održavanje života. Bez autonomnih bioloških ciklusa neće moći da prođe izgradnja baza na drugim nebeskim telima, zato je bez njih nezamislivo dalje osvajanje kosmosa. Sada ovo pitanje zvuči još aktualnije: baza na Mesecu može da se pojavi uskoro, 20-ih godina 21. veka.

Slični sistem treba u potpunosti da osigura čoveku vazduh za disanje, kao i vodu i hranu, prerađujući produkte njegove životne delatnosti. Spolja stiže samo svetlost i električna energija. Kompleks treba da bude kompaktan, jer moraće da se šalje u kosmos.

U Rusiji na kompleksu BIOS se radi u Krasnojarsku. Sada njegovi naučnici stoje na pragu kvalitativnog proboja, govori za Glas Rusije naučnik Sibirskog instituta za biofiziku Andrej Degermendži.

Postigli smo takvo stanje da za godinu-dve nadamo se, postići ćemo stopostotni biološki zatvoreni ciklus. Prethodna generacija naučnika je imala 60-70%. Zatvoreni ciklus je potreban za stacionarne naseljene baze – na Mesecu, Marsu. I na Mesecu i na Marsu ima vode, može se nešto uzeti iz ruda, ali za ljudsko korišćenje to će najverovatnije biti zabranjeno.

Amerikanci imaju projekat slične namene pod nazivom Biosfera-2 – staklenike na skoro hektar i po sa malim životinjama, živinom, reptilima, vodenom akumulacijom i „pustinjom“. Ekspertimenti uz učešće 8 ljudi vršili su se na njemu do 1996. godine. Ruski projekat ne samo da je kompaktniji, već ima i bitne razlike, nastavlja Andrej Degermendži.

Američkom Biosferom-2 se upravljalo spolja, a ljudi su bili u njoj pasivni kao odojčad okružena brigom. To protivreči našim predstavama da sistem treba da bude potpuno autonoman – i po upravljanju i po zatvorenosti ciklusa.

Sada je tajnost sa radova krasnojaraca skinuta. Zahvaljujući publikacijama interesovanje stranih kolega za vojnu tajnu BIOSA samo raste. Po rečima Andreja Degermendžija, Kinezi su predložili da kupe čitavu laboratoriju i prevezu je kod sebe. A Evropska kosmička agencija već je uplatila sredstva da na njoj vrši eksperimente koji bi pokazali kako se menja stanje mikroorganizama u zatvorenim uslovima. Rezultate istraživanja nestrpljivo čekaju na MKS: posada stanice se umorila boreći se protiv mikroba u svim odsecima.

Posle postizanja potpune biološke izolacije BIOSA istraživanja neće biti završena. Predstoji odrađivanje takozvanih havarijskih režima – modelovati havarije na Mesečevim bazama u realnim uslovima. Scenarija ima toliko da će na njihovu proveru otići godine. Treb ažuriti, govori biofizičar: kompleks treba da bude u potpunosti dovršen do početka pilotiranih letova na Mesec.

Stručnjaci instituta planetologije i astrofizike Grenobla i Univerziteta Kalifornije u Irvinu su analizirali podatke dobijene sa kosmičkog aparata Mars Express.

Naučnici su otkrili da se površina ravnina koje se nalaze na severnim širinama planete u velikoj meri sastoje od leda, a to dokazuje da je ranije na toj teritoriji postojao okean.

Voda je neophodna za pojavu života. Naučnici se bave otkrivanjem vode na Marsu već duže vreme. 2008.godine su uspeli da dokažu da na Marsu postoje glečeri. 2009.godine se saznalo da je pre samo milion dvesta pedeset hiljada godina na planeti bila voda u tečnom stanju. 2011.godine su se pojavile osnove da se smatra da na Marsu postoje izvori, koji se pojavljuju na proleće i nestaju kako se približava zima.

Naučnici su verovali da na Marsu ima okeana, ali smelo o tome mogu govoriti tek sada. Novi podaci omogućavaju da se tvrdi da je ranije u toku milion godina postojao okean. Ali naučnici takođe smatraju da je to malo za pojavu života.

Rusija neće zaustaviti svoja kosmička istraživanja zbog neuspeha sa kosmičkim aparatom „Fobos-Grunt“. Samo će malo biti odgođeni rokovi za Mesec, Veneru i druge misije. Po mišljenju ruskih naučnika, neuspeli projekat treba ponoviti, i u tome su spremni da ih podrže evropski partneri.

Rusija je još 1988. godine uputila svoju prvu misiju ka satelitu Marsa – Fobosu. Ta misija je bila uspešna na 50%: jedan aparat je bio izgubljen, a drugi je radio pored Marsa 4 meseca, dao je velike rezultate i prestao je da šalje signal tek kada se približio Fobosu. Projekat „Fobos-Grunt“ čiji je zadatak da donese primerke tla Fobosa na Zemlju bio je daleko ambiciozniji. Zadatak nije uspeo, i to je povod za novu misiju, smatra direktor Instituta za kosmička istraživanja RAN akademik Lav Zeljonij:

„U istoriji kosmičkih istraživanja uvek je bilo mnogo nesreća. Sa američkim, evropskim, prvih godina i sa sovjetskim aparatima. 1996. godine je doživeo nesreću evropski projekat „Klaster“ – 4 satelita su pala u Tihi okean. Ali uvek je pitanje časti agencija bilo da se misije ponove. Ponovljen je „Mars polar lender“ – nedavni projekat „Feniks“ – njegova reinkarnacija. „Klaster“ su ponovili kroz četiri godine na ruskim raketama.“

Za novu misiju na Fobos odgovara 2018. godina – još jedno suočavanje sa Marsom. Kasnije neće moći. O letu na oba satelita planete, Fobosu i Dejmosu, oko 2020-ih godina već razmišljaju strane kolege. Ali za najbliže godine za ruske naučnike na prvom mestu je mesečev program, nastavlja Lav Zeljonij:

„Mesec se ispostavio skroz drugačiji nego smo mislili – nije suv i nezanimljiv. U njegovim polarnim oblastima ispod površine postoji led. Na njegovom istraživanju je usmeren naš program. To su sletanja ruskih aparata na Severni i Južni pol. I dva orbitalna aparata – jedan ruski, drugi – indijski. U perspektivi to će biti početak osvajanja Meseca. Projekti su planirani za 2014-15.godinu. Uzev u obzir probleme koje smo imali sa „Fobosom“, mnogi elementi mesečevih misija traže da budu dorađeni, jer su nasleđeni od „Fobosa“. Rokovi će se pomeriti za jednu godinu.“
Rusija neće odustati i od istraživanja Venere. Zanimljivi projekat „Venera-D“ će biti odložen za 20-e godine. Treba rešiti komplikovani zadatak: aparat mora izdržati na planeti pri temperaturi od 500 stepeni ne desetak minuta, već nekoliko sata ili dana. Razmišlja se o ekspediciji prema satelitu Jupetara – Ganimedu. Evropljani će poslati svoj orbitalni aparat koji će pomoći da se izabere udobno mesto za sletanje ruskog modula. Na satelitu postoji led, a u njemu mogu biti neki oblici života.
Ali i sada, kada nema lansiranja, istraživanja ne prestaju: postavljamo svoju tehniku u aparate drugih kosmičkih agencija, kaže direktor Instituta za kosmička istraživanja:

„Naša oprema uspešno radi oko Meseca, na dva orbitalna aparata oko Marsa. Sada se Marsu približava marsohod, a na njemu je naša oprema. Naša je oprema i na evroposkim aparatima koji rade u blizini Venere. Pripremaju se dve ekspedicije prema Merkuru – japanska i evropska. Naša će tehnika biti ponovo zastupljena.“

Crna rupa Sagittarius A* (SgrA*) u centru naše galaksije sa neviđenom dosad brzinom uništava asteroide. O tome govore poslednja posmatranja sa orbitalne opservatorije NASA Chandra.

Poslednjih godina tehnika bar jednom na dan registruje jake eksplozije radijacije iz crne rupe. To traje po nekoliko časova, i intenzivnost eksplozija previšava normu nekoliko stotina puta.

Naučnici smatraju da Sagittarius A* privlači kosmička tela, mrvi ih i guta njihove fragmente, pri tom izaziva jake radijacione eksplozije.

Zemljani se ne moraju bojati ove vrste katakl
izme. Sunčani sistem se nalazi na kraju galaksije. Do crne rupe ima 259 000 svetlosnih godina, da bi ona nekako uticala na život na Zemlji.

Odbor za nauku, kvalitet, stručno obrazovanje i menadžment RPK Kraljevo, u saradnji sa Odborom za tehnološke inovacije PKS i Savezom pronalazača Srbije, organizovali su u Kraljevu promociju sušnice za voće, povrće, lekovito i začinsko bilje i pečurke Solaris

Inovacija je zaštićena patentom u Srbiji, kao i na medjunarodnom nivou, potpuno je automatizovana i sposobna da obavi sve procese sušenja prema zadatim parametrima, sa mogućnošću kontrole na licu mesta, putem interneta ili GSM modula. Sušnica predstavlja vrhunsko svetsko tehnološko rešenje iz ove oblasti i već je u proizvodnji i primeni sa izvanrednim rezultatima. Kao inovativno rešenje, nagradjena je u 2011. godini od strane Privredne komore Srbije.

Posle uvodnog obraćanja predsednika RPK Kraljevo, Mladomira Novakovića, o znanju i stvaranju prozvoda dodatne vrednosti za unapredjenje konkurentnosti srpske privrede govorila je dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS. Ističući značaj tržišne valorizacije za unapredjenje nivoa tehnološkog razvoja zemlje i podizanja konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu, ona je navela mere i programe podrške koje pruža Privredna komora Srbije. Danica Mićanović je istakla da PKS podržava i pospešuje istraživanja koja rešavaju konkretne razvojne probleme privrede i imaju komercijalnu primenu. PKS je u tom cilju organizovala i podržala u prošloj godini 12 izložbi inovacija i komercijalnih tehnologija. Sa “Lafarž grupom” iz Pariza promovisan je naš inovacioni potencijal, a tri tehnologije iz Srbije ušle su u finale, dok je jedna u svojoj kategoriji proglašena pobednikom. Sa pet inovacija i novih tehnologija učestvovali smo i u Remsu u Francuskoj, a u okviru Nacionalnog štanda Srbije na 75. Medjunarodnom sajmu u Solunu predstavljeno je deset inovacija, dok je pet pronalazaka izloženo i na Medjunarodnoj izložbi inovacija i inovacionih projekata u Moskvi. Danica Mićanović je naglasila da je inovativna tehnologija Solaris 1 potvrdjena patentnim rešenjima kod nas i u svetu. Solaris 1 koristi sunčevu energiju, pokretljiv je, potpuno automatizovan, nema neželjenih pojava, a sve rezultate koje nudi potkrepljeni su adekvatnom dokumentacijom.

O potencijalima poljoprivrede za implementaciju inovativne tehnologije i sušnice i unapredjenju izvoza govorio je Vojislav Stanković, savetnik predsednika PKS, dok je ovu inovativnu tehnologiju u Kraljevu detaljnije predstavio Nenad Veselinović, direktor inovacione firme NTIM.

Kineski državni zavod za nauku i tehnologiju narodne odbrane je danas objavio preciznu sliku celokupnog Meseca, koju je poslao satelit za sondiranje Meseca „Čang II”. Ovim je Kina opet postigla važno istraživačko dostignuće u oblasti sondiranja Meseca.

Trodimenzionalna kamera satelita „Čang II” je u 16 h i.59 minuta, 24. oktobra 2010. godine prvi put počela da šalje vizuelne podatke o površini Meseca.

mat

Tibor Lukić, asistent na matematici prvi je stekao diplomu doktora nauka na novom studijskom programu  „matematika u tehnici“. Dr Lukić, je  doktorirao na temu „Regularizovani problemi u obradi signala“.

Tokom izrade doktorata imao je dva men-tora: prof. dr Natašu Sladoje Matić sa FTN-a i prof. dr Joakim Lindblada sa Univerziteta „Uppsala“ u Švedskoj, a na čelu komisije nalazila se prof. dr Silvija Gilezan