• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

NASA se priprema za lansiranje šatla Endevor

Američka svemirska agencija saopštila je da je u toku odbrojavanje za večerašnje lansiranje šatla Endevor koji poleće ka Medjunarodnoj svemirskoj stanici.

Funkcioneri NASE navode da su svi sistemi u dobrom stanju i da su vremenski uslovi pogodni za zakazano lansiranje iz svemirskog centra Kenedi na Floridi u 7:55 uveče po lokalnom vremenu. Šatl će prebaciti sedmoricu astronauta i komponente za povećanje životnog prostora na svemirskoj stanici.

U okviru 15-dnevne misije, astronauti će dostaviti dve nove jedinice za spavanje, kupatilo, kuhinju kao i opremu za vežbanje. Oni će takodje instalirati novi sistem za recikliranje otpadne vode u bezbednu pijaću vodu. Šatlom Endevor će takodje doputovati novi član posade svemirske stanice. Amerikanka Sandra Magnus će u svemirskoj stanici zameniti američkog astronauta Gregorija Čamitofa.

Kako sačuvati energiju sunca?

Sunce sija danju, ali za osvetljavanje ulica neophodno je noću. Struju je teško sačuvati, zato su naučnici razvili rezervoar za čuvanje energije sunca kao toplote, pomoću kojeg se i noću može proizvoditi energija.

U Štutgartu je nedavno predstavljen betonski rezervoar, koji može da sačuva i do 400 stepeni celzijusa koje je sunce isijalo tokom dana. Za mnoge države u razvoju reč je o alternativnom izvoru energije.

U jednoj ložionici se zagrejana nafta upumpava u rezervoar, dok ne dostigne temperaturu od 400 stepeni. Potom se hladna nafta provodi kroz rezervoar kako bi ponovo oslobodilo toplotu iz rezervoara.Taj pilot projekat zajedno su razvili Institut za tehničku termodinamiku i građevinska firma Ziblin u Štutgartu.

Visoke temperature na malom prostoru

Beton akumulira toplotu vrlo dobro, što se primećuje tokom letnjih noći u gradu. Beton se sastoji od 80 odsto šljunka i peska, znači kamena, te je relativno jeftin materijal za rezervoar. Koristi se za solarne elektrane kod kojih se energetski izvori, ugalj ili gas zamenjuju sunčevom toplotom. Pritom se sunčevo zračenje pomoću ogledala tako koncentriše da se mogu dobiti visoke temperature na malom prostoru.

Takve elektrane nisu baš isplative u Nemačkoj zbog nedostatka sunčeve energije, ali su zato pogodne svuda gde ima dosta sunca, na primer u Sahari, ili drugim pustinjama. A tamo su pesak i šljunak, najvažniji elementi betona, dostupni praktično za džabe. Zato inžinjer Derte Laing kaže:

“Prednost betona je u tome što je jeftin. Postoje vrlo rafinirane metode za čuvanje toplote, na primer rezervoari za vodu. Međutim oni su pogodni samo za niske temperature, za vodu iznad 100 stepeni ili više, čista su besmislica.”

Koji je rezervoar najekonomičniji?

Institut je razvio za visoke temperature tzv. latentni rezervoar. Skrivena toplota se na primer nalazi u tečnom vosku sveće, koji se topi uvođenjem toplote, odnosno očvršćava, oduzimanjem toplote. Ali inžinjer Derte Laing ističe:

„Latentni rezervoari za čuvanje toplote su skuplji, a poseduju i znatno veće kapacitete za sakupljanje toplote.“

Ali koji je rezervoar najekonomičniji, betonski ili latentni, zavisi s kojim nosiocem energije, naftom ili vodom, se „sakuplja“ sunčeva energija. Takođe se kolektorsko polje mora toliko uvećati da sakupljena energija bude dovoljna za dan i noć.

Tanak grafitni sloj kao rešenje

Međutim betonski rezervoar uopšte nije jednostavno sagraditi, jer cevi nisu od betona, te se drugačije i „istežu“. Ako bi se jednostavno izlile u beton, nastale bi pukotine koji bi mogle da unište rezervoar. Tanak grafitni sloj mogao bi da pomogne, predlaže inžinjer Derte Laing:

„To ja važan faktor dugoročne stabilnosti, kako bi se minimalizovala zategnutost nastala različitim istezanjem oba materijala. Umetanjem tankog grafitnog sloja između njih, oba dela mogu nezavisno jedan od drugog da se pomeraju. S druge strane imaju dobar termički kontakt, tako da možemo toplotu lako da uvedemo u materijal, odnosno da je izvedemo iz njega.“

Da li će beton, cevi i izolacioni materijal izdržati 30 godina, koliko traje elektrana, teško je reći. Jer, visoke temperature opterećuju osnovni materijal snažnije nego kod normalnih građevina. Ipak dosadašnji testovi obećavaju dosta. Betonski rezervoari jesu u prednosti i jer se lako prilagođavaju veličini elektrana, tako što se raspoređuju jedan pored drugog.

Fondacija Billa Gatesa finansijski podržava neuobičajene metode lečenja

104 stipendije u visini od 100 hiljada dolara biće podeljene između 22 naučnika sa 5 kontinenata.

Stipendije su dodeljene za istraživanje načina za sprečavanje ili lečenje zaraznih bolesti poput Side i tuberkuloze, a koji su drugačiji od uobičajenih načina. “Nadamo se kako će ovo omogućiti i neobičnim idejama da dokažu svoj potencijal za dobrobit svetskog zdravlja”, rekao je dr. Tachi Yamada iz Gates Foundation.

“Kvalitet prijavljanih programa premašio je naša očekivanja. Bilo je veoma teško izabrati samo jednu ideju, tako da smo odlučili da finansiramo dvostruko više projekata nego što je to bilo planirano”, rekao je Yamada. Projekti se bave različitim inovacijama. Od “svetiljke za komarce” kojima bi se sprečilo prenošenje malarije pa do samouništenja uzročnika tuberkuloze.

Najviše stipendija, njih 63 dodeljeno je za naučnikeu SAD-u, 10 u Velikoj Britaniji, 6 u Kanadi, 3 u Japanu, 2 u Južnoj Africi, Holandiji, Kini i Australiji, dok su po jednu stipendiju dobili naučnici u Ugandi, Tajlandu, Singapuru, Panami, Meksiku, Koreji, Keniji, Italiji, Indiji, Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj, Kamerunu i Bangladešu.

Indija lansirala svoju prvu misiju na Mesec

Indija je u sredu lansirala prvu raketu bez ljudske posade na Mesec, sledeći primer druge dve azijske sile Kinu i Japan i nastojeći da pokaže svoj naučni napredak u globalnom osvajanju svemira. Raketa Chandrayaan-1 (Mesečevo vozilo na sanskrtu) teška 1,3 tone lansirana je u ranim jutarnjim satima iz svemirskog centra Sriharikota na jugu Indije.

Celi projekat dvogodišnje misije Mjesečevog vozila, letelice koju je izgradila Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO) stoji 79 miliona dolara. Na njemu je četiri godine radilo oko hiljadu naučnika i stručnjaka. ISRO insistira da cilj indijske misije nije samo jačanje nacionalnog ponosa već i prikupljanje vrednnih naučnih podataka. Glavni zadatak indijske misije je istraživanje Helijuma-3, izotopa koji je vrlo redak na Zemlji, ali je idelan za nuklearnu fuziju i mogao bi biti vredan izvor energije u budućnosti, vjeruje se da mesec njime obiluje.

Srbija danas počinje pregovore za ulazak u CERN

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić najavio je da će Srbija danas u Ženevi početi pregovore za učlanjenje u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja (CERN).

Đelić je prilikom obilaska “velikog hadronskog sudarača” u sedištu te organizacije nedaleko od Ženeve naveo da će pregovori biti započeti sa generalnim direktorom CERN-a Robertom Ajmarom.

On je ukazao na to da je za našu zemlju, koja nije članica CERN-a, velika čast to što je pozvana na svečano otvaranje najvećeg naučnog eksperimenta u istoriji čovečanstva.

Potpredsednik Vlade je istakao da je poziv Srbiji upućen zahvaljujući našim fizičarima, koji više od dve decenije rade na ovom projektu.

Prema njegovim rečima, pored naučnika iz Instituta u Vinči, svoj doprinos dali su i stručnjaci sa Fizičkog fakulteta, a u samom eksperimentu nalaze se i delovi koje su radili inženjeri iz “Zastava alata”, koji su napravili hidraulične držače za veliki detektorski sistem na akceleratoru.

Đelić je podsetio na to da je nekadašnja Jugoslavija svojevremeno bila jedna od 12 zemalja osnivača CERN-a, ali da se posle povukla iz te organizacije, i naglasio da je Srbija koja se vraća u svet i Srbija koja će se vratiti u CERN.

U sedištu CERN-a danas je svečano predstavljen “veliki hadronski akcelerator”, koji bi trebalo svetskim naučnicima da pomogne u odgovoru na pitanje o nastanku svemira.

Gigantski akcelerator, 27 kilometara dug tunel sa vakuumskom cevi smeštenom na 100 metara ispod zemlje, prvobitno je pušten u pogon 10. septembra, ali je eksperiment 11 dana kasnije obustavljen i odložen zbog kvara.

CERN, organizacija koja postoji već 54 godine, u projekat gigantskog akceleratora uključila je 7.000 naučnika, među kojima su i naučnici iz Srbije, a u njega je uloženo devet milijardi dolara.

U akceleratoru, kada eksperiment bude izveden, što će se dogoditi najverovatnije na proleće naredne godine, ubrzani snopovi protona biće poslati u oba pravca kako bi se izazvao sudar.

Naučnici očekuju da će doći do oslobađanja energije i velikog broja čestica kakve su postojale nakon velikog praska. Detektori će pratiti milijarde čestica nastalih nakon sudara i beležiti kako se spajaju, udaljuju ili nestaju.

Za ovakav eksperiment potrebna su četiri detektora, pri čemu su saradnjom “Lole” i “Krio-opreme” napravljena dva velika čelična točka prečnika osam metara i težine 100 tona, koji su ugrađeni u jedan detektorski sistem, a iz Srbije je potekao i sistem za kontrolu temperature, koji su napravili istraživači iz Vinče.

NASA lansirala IBEX

NASA je u nedelju lansirala malu sondu IBEX čija je dvogodišnja misija slikanja i kartografisanja tajanstvenih granica našeg solarnog sistema gde počinje, na više desetina milijardi kilometara od Zemlje, međuzvezdani prostor.

IBEX (Interstellar Boundary Explorer) lansiran je oko 17 sati 45 minuta po srednjeevropskom vremenu prema snimkama koje je emitovala direkno američka svemirska agencija. Sonda težine 462 kg lansirana je u raketi Pegasus.

IBEX je opremljen instrumentima koji će mu omogućiti slikanje i uspostavljanje prve kartografije široke zone turbulencija i izmešanih magnetnih polja gde se čestice toplih solarnih vetrova sudaraju sa međuzvedanim česticama iz drugih zvezda naše galaksije Mlečnog puta. Jedini podaci kojima raspolažu naučnici u vezi granica solarnog sistema dolaze iz sondi Voyager 1 i Voyager 2 lansiranih 1977. koje su još uvek u upotrebi.

Robot koji obavlja kućne poslove

Južnokorejski naučnici saopštili su u ponedeljak da su konstruisali robota koji može da pleše, da sprema stan i ispušta mirise u zavisnosti od raspoloženja u kome se nalazi. Mahru koga je konstruisao južnokorejski naučno-tehnološki institut, može da mrda usnama, obrvama i trepavicama, da izvodi grimase i da u hodu pomera gornje udove.

“Mahru je zamišljen kao humanoidni robot koji može da zameni čoveka u nekim poslovima”, piše u saopštenju vođe naučne ekipe Jua Bum-Džeja.

“Ovo utire put komercijalnoj upotrebi humanoidnih robota koji mogu obavljati kućne poslove”, dodao je.

Mahru je programiran tako da može da izvodi različite ljudske pokrete zahvaljujući sistemu za snimanje pokreta i može da koristi ruke radi savladavanja prepreka.

Ekipa je pored toga izradila i drugu verziju Mahru-M, opremljenu detektorima za razlikovanje oblika predmeta, a može i da razlikuje neke naredbe.

Ekološki podzemni voz u Minhenu

Syntegra, koncept za vozove, ovih dana uspešno završava seriju testiranja potpuno novih teretnih vagona za železnička vozila koji će biti deo podzemnog voza minhenskog metroa. Sistem, koji je do sada funkcionisao bez ikakvih problema, kombinuje vožnju, teretne vagone i komponente kočenja u cilju stvaranja jedinstvenog sveobuhvatnog uređaja kompaktnog dizajna, koji je efikasniji u odnosu na konvencionalne početke teretnih vagona.

Ima manju težinu što znači da koristi i manje energije. Sistem teretnih vagona jedan je od Siemens-ovih ekoloških proizvoda, a prošle godine grupa je objavila da prihodi zajedno sa njihovim Ekološkim Portfolijom ukupno iznose 17 milijardi evra.

Syntegra označava generacijsku promenu sistema železničke tehnologije. Inženjeri grupacije Siemens Mobility zamenili su složeni mehanički vučni pogon, najčešće korišćen, sa direktnim pogonskim sistemom, koji je prvi takve vrste. Ovaj pogonski sistem je bez menjača, što ga čini manje podložnim habanju i kvarenju, a takođe i manje bučnim. Syntegra teretni vagoni su oko 30 procenata lakši u odnosu na konvencionalne podzemne vagone i troše oko 20 procenata manje struje, što dovodi do zaključka da je stvarna količina ušteđene energije po vozu otprilike ekvivalentna godišnjoj količini energije koja je potrebna za 100 domaćinstava.

Sistem na ovaj način pomaže daljem razvijanju ekološkog balansa železničkih sistema, i približno je devet puta bolji u odnosu na onaj koji se koristi za automobile, uzimajući u obzir prosečno korišćenje kapaciteta vozova.

Konvencionalni železnički sistemi koriste motore sa visokim rpms-om, tako da je potrebna menjačka kutija radi prebacivanja ove energije na točkove sa manjom brzinom, a gubici koji nastaju prilikom trenja menjačke kutije rezultuju povećavanje potrošnje energije i habanje. Današnji klimatizovani asinhroni motori takođe sadrže mnoge gumene delove, kao i komponente koje se upotrebljavaju za kotrljajuća ležišta, tako da se moraju redovno servisirati, ali sa Syntegrom takva vrsta održavanja je mnogo ređa, što dovodi do dodatnog smanjenja troškova.

Pored dva kotrljajuća ležišta, koji istovremeno služe kao ležišta za točkove, motor ne sadrži nijedan deo podložan habanju, a sve to štedi energiju i produžava radni vek motora. Način na koji je konstruisan električni motor uključuje permanentne magnete koji mu takođe omogućavaju da funkcioniše kao sigurna i pouzdana pomoćna kočnica. Probni voz u Minhenu je niz od dva vozila, odnosno, u pitanju je jedno vozilo koje zapravo sadrži dva Syntegra vagona. Specijalni merni uređaji nadgledaju sve detalje vezane za rukovanje probnim vozilom, a rezultate zajedno analiziraju Siemens i minhensko gradsko saobraćajno preduzeće SWM/MVG.

Siemens predviđa da bi Syntegra mogla da krene sa serijskom proizvodnjom za dve godine.

Električna vozila nagoveštavaju manju zavisnost od izvora energije

Kako su cene tečnih goriva još uvek visoke, vozila na električni pogon sve su privlačnije sredstvo prevoza. Električni automobili pojavili su se još sedamdesetih godina, ali je ta tehnologija dramatično poboljšana u poslednjih deset godina. Proizvođači kao što su “Mercedes” i “Dženeral Motors” planiraju da od 2010. počnu da ih nude kupcima. Ali ima onih koji već svakodnevno voze takve automobile. “U prvoj brzini možete da vozite od nule do 128 kilometara na sat”, kaže Brajan Murta, koji se, kao mnogi drugi u području Vašingtona, pet puta nedeljno vozi do posla i natrag – ali u kolima na struju.

“Ovaj je potpuno tih, dok Ford rejndžer ima mali šum”.

Murta ima dva fabrički proizvedena električna vozila – Tojotin Rav 4 i Ford rejndžer kamionet – koja su u maloj seriji proizvođeni pre nekoliko godina. Baterije puni pomoću solarnih ćelija na krovu svoje kuće.

“Posle penzionisanja iz vazduhoplovstva rešio sam da ne koristim energiju koja dolazi van mog placa. Da je proizvodim sam i da budem nezavisan”, kaže Murta.
“Tojota”, “Dženeral motors” i “Mercedes” počeće da ih prodaju kroz dve godine. Američki prototip Ševi volt, već privlači veliku pažnju. Za sada, ljubitelji električnih vozila kupuju ih na iBeju (eBay). Brajan Murta je svoju Tojotu platio 40 hiljada dolara.

“Zbog oko 400 kilograma na najnižoj tački, težište je na boljem mestu od benzinskih vozila. Manja je mogućnost da dodđe do prevrtanja, a upravljanje je bolje”, kaže Murta.

Unutrašnjost kola se ne razlikuje mnogo od klasičnih.

“Elektromotor se hladi vazduhom i toliko se malo greje da ne može da se koristi za grejanje zimi. Tojota je zato ugradila toplotnu pumpu”, napominje Murta.

Punjenje se obavlja u garaži preko zidnog priključka. U sredini priključka postoji infracrvena veza za komunikaciju, a struja za punjenje dobija se od solarnih ćelija na krovu.

“Za jedan sat napuni se oko 25 odsto. Znači, ako tokom dana potrošim četvrtinu struje i hoću da dopunim bateriju do vrha, treba mi za to jedan sat”, kaže Murta.

On dodaje da bi ga vožnja do posla sa benzinskim autom koštala oko 8 dolara dnevno.

“Sa električnim autom potrošim oko 20 do 25 kilovatsati tamo i natrag. Po ceni od oko 10 centi po kilovatsatu to je oko tri dolara. A održavanje je gotovo nikakvo”, kaže ovaj vlasnik.

Brian Murtha had solor panels installed on the roof of his house
Solarni paneli na krovu kuće Brajana Murte
Njegova energetska samostalnost obuhvata i kuću. Sve gasne uređaje zamenio je električnim, uključujući peć za grejanje. Ali njegove solarne ćelije nisu dovoljne da napajaju sve.

“Da ne moram da punim električna vozila, ćelije od 2200 vati na mom krovu bile bi skoro dovoljne da pokriju sve energetske potrebe”, kaže Murta.

On namerava da na krovu garaže postavi dodatne ćelije od sedam kilovata. Sa ukupno preko devet kilovata struje to će mu biti više nego dovoljno za sve potrebe

Svemirska letelica Sojuz sa novom posadom i svemirskim turistom

Ruska svemirska letelica Sojuz krenula je prema Međunarodnoj svemirskoj stanici sa novom posadom i svemirskim turistom – američkim milionerom. Letelica je danas krenula iz Kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.

Na njoj su američki astronaut Edvard Finke i ruski kosmonaut Juri Lončakov – koji će zameniti sadašnju posadu svemirske stanice. Sa njima je otputovao  i magnat video igrica, Ričard Geriot, koji je Rusiji platio 30 miliona dolara za desetodnevni let.

On je takođe prvi svemirski putnik koji ide očevim stopama. Naime, Oven Geriot je učestvovao u dve misije američke svemirske agencije – 1973. i ’83. godine.

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in