Zanimljivosti

Kad je reč o uverljivom predstavljanju priča i likova, kompanija DreamWorks Animation ima crni pojas.

U filmu „Kung Fu Panda“ talentovani animatori kompanije DreamWorks prate tradiciju borilačkih veština, a HP-ova tehnologija na kojoj počiva izrada filma zaslužna je za „sledeću veliku stvar“ — živo predstavljanje nekih od najupečatljivijih scena ikada viđenih u animiranom filmu.

„Godinama smo sa HP-om sarađivali na razvijanju i primeni tehnologije koja unapređuje našu kreativnost“, rekao je Džefri Kejcenberg, direktor i osnivač kompanije DreamWorks Animation. „Uz pomoć HP-ove tehnologije, naši animatori sada stvaraju filmove kakve pre samo godinu dana jednostavno nije bilo moguće napraviti.“

Tehnologija kao podrška talentu

DreamWorks i HP su 2001. godine sklopili savez koji je napravio revoluciju u industriji animacije. HP je pomagao kompaniji DreamWorks Animation da stvara animirane filmove koji su označavali prekretnice u tom žanru, od „Šreka“ do „Pčelca Medića“. Svakim filmom kompanija DreamWorks na ekran postavlja još složeniju viziju. Više detalja kreira se za isto vreme. A sve to čini izvanredne animirane filmove.

Kad je kompanija DreamWorks odlučila da 130 kilograma teškog pandu pretvori u kung fu ratnika, nisu tražili desktop računar. Svoju ideju animatori su oživeli pomoću HP-ovih radnih stanica visokih performansi. Publika će videti najraznolikija izuzetno složena organska okruženja koja postoje jedino zahvaljujući do sada neviđenoj snazi HP-ovih radnih stanica sa višejezgarnim procesorima. Animatori su radili interaktivno sa grafičkim prikazom koji im je skoro istovremeno omogućavao da vide kako će to zaista izgledati na gotovom filmu. Mogli su da rotiraju komplikovane modele, da im menjaju oblik i izgled, i da brzo izvedu promene kojima stvaraju bolji vizuelni utisak — ne prekidajući tok kreativnosti u radu.

Slobodno korišćenje pokretne kamere naročito je važno u kung fu filmu, a HP-ova tehnologija omogućila je kompaniji DreamWorks Animation da u ovom filmu upotrebi veći broj pokretnih kamera nego ikada do sada.

Iza scene

Proces koji se naziva „rendering“ animaciji dodaje fine detalje poput kose, kože, odeće i vode. Tim procesom se modeli koje su animatori kreirali na radnim stanicama pretvaraju u dovršene slike – sa ubačenim osvetljenjem, teksturama i specijalnim efektima. HP-ova tehnologija renderuje slike i vraća ih na ocenjivanje animatorima i režiserima veoma brzo, tako da stvaralačkim procesom upravljaju umetničke, a ne tehničke odluke.

„Farma za renderovanje“ filma „Kung fu Panda“, banka serverâ sa HP blejdovima HP’s BL465c blades, izvela je sva ta složena proračunavanja. Na kraju je za ovaj film utrošeno preko 24 miliona kompjuterskih ili „render“ sati – četiri puta više nego za film „Šrek“. Retko koji drugi sistem bi mogao da izađe na kraj sa svim tim grupnim scema u kojima leti krzno, leprša perje a tkanine lelujaju.

Boja ostaje ista

Još jedan rezultat saradnje bez presedana između ovih dveju kompanija jeste HP-ov ekran DreamColour.

Osmišljen za profesionalce kojima je preciznost u baratanju bojama od suštinske važnosti, HP-ov ekran DreamColour prikazuje preko 64 puta više boja od običnih LCD monitora. Nijanse crvene, plave i zelene boje su vidno jače, crna je četiri puta tamnija, a nijanse bele se mogu podešavati. Ovo je prvi ikada proizvedeni ekran koji pruža istinske 30-bitne boje – što znači da je dostupno milijardu boja – na LCD monitoru sa LED pozadinskim osvetljenjem. To pozadinsko osvetljenje obično se koristi na malim, jeftinim LCD panelima koji koštaju mnogostruko manje od LCD monitora studijskog kvaliteta.

Zahvaljujući HP-u sada možemo – prvi put – na svakom stolu da imamo LCD monitor koji boje prikazuje potpuno verno, tako da provere boja, popravke i korekcije u više koraka postaju stvar prošlosti.

„Decenijama su se animatori mučili da dobiju precizan i dosledan prikaz boja“, rekao je Džefri Kejcenberg. „HP je zaista promenio pravila igre svojim novim ekranom, omogućivši prvi put kompaniji DreamWorks Animation potpunu vernost prikaza tokom čitavog procesa.“

Naučnik iz SAD razvio je novi način proizvodnje goriva za gorive ćelije koji bi omogućio domaćinstvima da “skladište” solarnu energiju i proizvode struju za osvetljenje i rad kućnih aparata i noću. Novi katalizator pomoću solarne energije proizvodi kiseonik i vodonik koje gorive ćelije koriste za proizvodnju struje, istovremeno trošeći mnogo manje energije nego dosadašnjim načinima.

Sa ovim katalizatorom korisnici se mogu osloniti na struju koju proizvode solarni kolektori, rekao je profesor sa Tehnološkog instituta u Massachusettsu (MTI) koji je razvio novi materijal.

“Ako možete da imate energiju samo dok sija sunce onda imate problem. Upravo zato, po mom mišljenju, solarne ćelije nisu prodrle na tržište“, rekao je Daniel Nocera, profesor energetike na MTI-u, u razgovoru u njegovom uredu u Cambridgeu, u državi Massachusetts.

“Ako mogu da se osiguraju mehanizmi za skladištenej energije onda možemo bez prestanka  da proizvodimo energiju i onda ćemo moći da razgovarmo o upotrebljivosti solarne energije”.

“Ja mogu da pretvorim sunčevo svetlo u hemijsko gorivo i sada mogu da koristim solarnu energiju i noću”, napisao je Nocera za časopis Science. Nocera još nije konstruisao svoj sistem u punoj veličini, ali je najavio da bi tehnologija za prilagođavanje sistema domaćinstvima mogla da bude spremna i za manje od jedne dekade. Zamisao na kojoj je radio 25 godina došla je od razmatranja na osnovu načina na koji biljke čuvaju sunčevu energiju, objasnio je Nocera.

Američka agencija za istraživanje svemira NASA objavila je da je sonda Phoenix potvrdila ono što su naučnici već dugo pretpostavljali, ali nisu imali dokaza – da na Marsu ima vode. Naučnici sa Univerziteta Arizona, koji vode NASA-in projekt, ovo su otkriće proslavili šampanjcem.

Do otkrića je došlo kad je robotskom rukom sonde koja prikupljeno malo zemlje koja je potom zapečena u jednoj od malih peći sonde. Znanstvenici tvrde da se zemlja rastopila i oslobodila vodu koju je detektovao senzor. Činjenica da na Marsu ima vode znači da na toj planeti možda ima života ili ga je nekad bilo.

Organizatori ruske ekspedicije kažu da je tim naučnika u dve mini podmornice uspeo da se spusti na dno Bajkalskog jezera u južnom Sibiru, najdubljeg rezervoara slatke vode na planeti.

Podmornice su zaronile do dubine od skoro hiljadu i sedamsto metara kako bi dosegle dno koje se nalazi dublje nego što se prethodno mislilo.

Ova vest za sada nije potvrđena iz nezavisnih izvora.

Naučnici kažu da su planirali da izvedu niz geoloških i bioloških ispitivanja kako bi dokumentovali posledice koje, zbog globalnog otopljavanja, pogađaju Bajkalsko jezero, dom stotina jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta.

Misija je deo dvogodišnjeg plana čiji je cilj konzervacija odnosno zaštita jedinstvenog ekosistema ovog jezera koje je od 1996. godine deo UNESCO-ve svetske baštine.

Dve osamnaest tona teške podmornice Mir-1 i Mir-2 konstruisane su za ronjenje u morskoj vodi ali su ovog puta olakšane za nekoliko stotina kilograma kako bi bile u stanju da plutaju u daleko ređjoj slatkoj vodi.

Belgijska kompanija Living Tomorrow pokušava da na što očigledniji način predstavi kako bi život mogao da izgleda kroz nekoliko decenija. Njihova Kuća budućnosti potvrđuje da bi život mogao da bude udobniji uz znatno manji utrošak energije.

Zamislite svet u kome košulja može da se osuši i spegla za samo sedam minuta. Temperatura vode za tuširanje je tačno kakva vam odgovara. Vesti možete da gledate na ekranima neosetljivim na vlagu ili da primite tačno onoliko sunca koliko treba za povećanje količine vitamina D. Sve to moglo bi jednoga dana da postane stvarnost – tvrdi belgijska kompanija Living Tomorrow – potvrđujući to prototipom kuće budućnosti. Joakim de Vos je direktor kompanije.

“Naša kompanija je futuristička. 20 odsto našeg projekta odnosi se na budućnost 5 do 10 godina od danas. Ali to nije fantastika, jer se zasniva na današnjim ekonomskim, društvenim i tehnološkim trendovima,” kaže de Vos.

Ugrađeni proizvodi su energetski efikasni, predviđeni za vreme bez fosilnih goriva. Dve vodonične ćelije kraj kuće obezbeđuju svu potrebnu energiju. Radijatori su zamenjeni grejanjem ugrađenim u zidove i podove, a specijalni uređaji održavaju jednaku temperaturu.

Prikazana je i komora za prijatnost u kojoj može da se udiše potpuno čist vazduh i da se uživa u nekoj zabavi.

Ali luksuzni život nije jedini cilj ove kuće. Deo njenog zadatka je da pruži kvalitetan život ostarelim i hendikepiranim osobama.

Jedna od njih – tinejdžer po imenu Janik – izjavio je posle obilaska kuće budućnosti da su ga oduševile male stvari – poput lakog pristupa štednjaku, sa laserom koji upozorava na mogućnost da jelo zagori.

“Mislim da je kuća sjajna, u njoj sve može da se obavi. Možete da kuvate, a da pri tom ništa ne radite – samo pritisnete dugme,” kaže Janik.

Istraživanja pokazuju da je ostarelima stalo da budu samostalni. Ali kada žive sami izlažu se rizicima, na primer da padnu, a da to niko ne zna. Ovde, postoje uređaji za to.

“Ako bih pala, senzori ugrađeni u pod bi to registrovali i aktivirali alarm u centrali. To znači da ne bih ovde ležala dva dana već bi mi odmah neko došao u pomoć.”

Četkica za zube aktivira podsetnik u ogledalu kupatila da uzmete svoj lek. Istovremeno, meri vam pritisak i rezultat šalje u lekarev kompjuter.

“U osnovi ovog sistema je neka vrsta prevencije. Ako neka starija žena ili čovek odu kod lekara, a on ih pošalje u apoteku i kaže im da dođu kroz tri nedelje, svašta može da se dogodi. Sa ovim sistemom, lekar može da prati stanje pacijenta svakodnevno. Ako nešto nije u redu može odmah da ga pozove,” kaže Lizbet Vilems.

Neka od rešenja u ovoj kući treba videti da bi se poverovalo očima. Frižider koji objavljuje koliko vode ste popili i obaveštava vas kada se isprazni. Ili robotsku kosilicu koja sama puni bateriju.

Život u kući budućnosti mogao bi da bude lakši, ali njeni konstruktori ističu da komfor nije jedini cilj i da je takođe važno zadovoljavanje društvenih i ekološkoh potreba.

Britanski milijarder Ričard Brenson prikazao je danas u kalifornijskoj pustinji Mohave novi lansirni brod za privatne letove u svemir.

Raketa “Beli vitez 2″ je dva puta šira od prethodnika “Belog viteza 1″ i moći će da nosi svemirski brod do ivice svemira gde će ga lansirati sa prvim putnicima prvog svetskog komercijalnog svemirskog leta.

“Nazvali smo ga Eva po mojoj majci Evi Brenson i zato što to ime odgovara prvom i novom početku”, izjavio je Brenson na prikazivanju letilice.

DPA navodi da će matični svemirski brod koji će nositi manju letilicu “svemirski brod 2″ koja treba biti izbačena u svemir na oko 100 kilometara iznad Zemlje.

Prvi komercijalni svemirski letovi kompanije “Virgin Galactic” zakazani su za 2010.

Rezervacije se prodaju po ceni od 200.000 dolara za šta putnik može da uživa u dvočasovnom letu i provede oko pet minuta u bestežinskom stanju.

Letilicu je konstruisala kompanija “Spejšsip” kao zajednički poduhvat “Virdžina” i firme dizajnera svemirskih letilica Berta Rutana iz američke savezne države Kalifornija.

Naučnici američke vlade veruju da Severni pol krije skoro devedeset milijardi barela nafte. Oni navode da je to dovoljno za trogodišnje podmirivanje trenutnih svetskih potreba.

U izveštaju američke Federalne službe za geološka istraživanja iznosi se i procena da se u Arktičkom krugu nalazi skoro trideset odsto neotkrivenih svetskih rezervi zemnog gasa.

Saopštenje je objavljeno dok se Sjedinjene Države, Rusija i zemlje koje se graniče sa Arktikom bore za kontrolu nad regionom.

Libija je saopštila da će obustaviti deo svojih isporuka nafte Švajcarskoj. Obustava isporuka je poslednji u nizu poteza koji je jedna od ove dve zemlje preduzela u najnovijem međudržavnom sporu.

Sukob je nastao prošle nedelje, kada je u Švajcarskoj na kratko uhapšen sin libijskog lidera, pukovnika Moamera el Gadafija. Gadafijev sin je u Ženevi, kako se izveštava, bio optužen za fizički napad.

Povećano korišćenje etanola, proizvedenog iz kukuruza, kao i drugih bio-goriva, okrivljuje se za rast cene hrane širom sveta. Ali zagovornici upotrebe ovih goriva kažu da je njihov uticaj na cene hrane uveličan i da će nova bio-goriva, koja su još u fazi razvoja, ionako uglavnom zaobići taj problem

Američka polja kukuruza, pšenice i soje hrane velik deo sveta, a takođe osiguravaju i sirovinu iz koje se proizvode alkoholna goriva, poput etanola. Središnjim delovima Amerike etanol je donio poprilične koristi: farmerima je osigurana stabilnija cena žitarica, a stvorena su i nova radna mesta u ruralnim rafinerijama, od kojih su mnoge poseduju i vode lokalni farmeri.

Američki savezni zakon nalaže korišćenje etanola u benzinu, uglavnom u koncentraciji od oko 10 posto, ali neka vozila mogu da koriste i 85-postotnu mešavinu. Kritičari, međutim, kažu da je kongresna odredba o obaveznom korišćenju etanola loše zamišljena. Ističu da etanol proizveden iz kukuruza stvara manje od dve jedinice energije za svaku jedinicu iskorišćenu u njegovoj proizvodnji. Čak se i zagovornici etanola slažu da budućnost leži u većem korištenju ne-hranjivih materijala, poput stabljika kukuruza, iz kojih bi bi se proizvelo celulozno gorivo.

Brian Jennings je predstavnik udruženja Američka koalicija za etanol. “Verujem da će prvo celulozno bio-gorivo, koje će biti komercijalno, nastati iz neke vrste poljoprivrednog ostatka. Dakle, to će biti nešto što će rasti na farmi, ali farmeru neće trebati i on će to prodati bio-rafineriji. Mi se jako zalažemo za celulozni etanol uz već postojeći kukuruzni etanol. Činjenica je da nam treba i jedno i drugo“.

Jedna od najviše obećavajućih zamena za kukuruz u proizvodnji etanola je sirak, trava koja stvara zrnje u metlici koje se koristi i u ljudskoj i u stočnoj hrani. Bill Rooney, koji vodi program uzgoja sirka na Sveučilištu Texas A&M, kaže da bi se gorivo proizvedeno iz sirka moglo početi odražavati na tržište u roku od pet godina. “Ako govorimo o šećernoj platformi, vrlo sličnoj šećernoj trski, onda možemo koristiti slatki sirak u vrlo skoroj budućnosti. Ako gledamo na celuloznu platformu, čitavu biljku i sva vlakna, onda se radi o sistemu za koji treba malo više vremena da bude razrađen za komercijalnu upotrebu”.

To je samo jedno od područja istraživanja na Univerzitetu Texas A&M koje bi moglo rezultirati proizvodnjom biogoriva za prevoz. Fosilna goriva poput nafte i uglja potiču iz drevnog biljnih materijala, stišnjenog i grejanog tokom miliona godina, ali naučnici u laboratorijima danas mogu da proizvedu goriva direktno iz požnjevenog bilja.

Mark Hussey, koji nadgleda poljoprivredne programe na Univerziteta Texas A&M, kaže da je velik deo istraživanja usmeren ka dobivanju goriva nalik benzinu direktno iz biljnog materijala. Jedno od najzanimljivijih područja istraživanja predstavljaju alge, koje se uzgajaju u barama, a ne na poljima.

Kompanija Siemens planira najefikasniju termoelektranu na ugalj u svetu. Kompanija sada razvija ključne komponente za pogon za koji se očekuje da radi pri temperaturi pare od 700 stepeni Celzijusa i da ima nivo efikasnosti od najmanje 50 procenata.

Pogon je dizajniran tako da proizvodi 40 procenata manje CO2 od trenutne međunarodne prosečne vrednosti, osim što troši 40 procenta manje uglja nego što tipičan pogon koristi da bi generisao datu izlaznu vrednost struje. Planovi predviđaju da pogon postane operativan 2014. godine.

Danas je prosečni nivo efikasnosti za termoelektrane na ugalj širom sveta 30 procenata, sa oko 1.100 grama CO2 koji se proizvedu na svaki generisani kilovat. U Nemačkoj je nivo efikasnosti 38 procenata – a sa najnovijom tehnologijom, trenutno je gornja granica maksimalno 46 procenata. Ukoliko bi efikasnost svih termoelektrana bila povećana za jedan procenat, teret koji se stavlja na atmosferu naše planete bio bi smanjen za 260 miliona toga CO2 godišnje – što je jednako četvorostrukoj količini ukupnih emisija koje se proizvedu u gradu Njujorku.

Radeći sa konzorcijumom proizvođača, firmama za inženjering pogona i proizvođačima energije, „Siemens Fossil Power Generation“ (Siemens proizvodnja fosilne energije) ima nameru da obori sadašnji rekord i da stvori pogon za proizvodnju energije koji bi imao nivo efikasnosti od 50 procenata i koji bi ispuštao samo 669 grama CO2 po kilovat-času. Da bi se to ostvarilo temperatura pare u turbinama mora da bude značajno povećana – sa današnjih maksimalno 600 stepeni Celzijusa na 700 stepeni, ukoliko je moguće.

Šta više, pritisak pare će morati da bude povećan sa 285 na 350 bara. Ovo zahteva korišćenje novih materijala za turbine.

Stoga, Siemens u svojoj laboratoriji za materijale u Milhajmu na Ruru obavlja istraživanja koja su usredsređena na legure čija je osnova nikl. Istraživači ispituju specijalne legure od metala velike jačine, uključujući nikl, hrom i gvožđe, koji turbine čine otpornim na visoke temperature i koje im omogućuju da dostignu radni vek koji se u današnje vreme očekuje – minimum 25 godina.

Kompanija za snabdevanje energijom E.ON planira da jedan takav pogon za proizvodnju energije koji obara svetski rekord stavi u pogon 2014. godine u  Vilhelmshafenu. Ovo mesto je izabrano nakon pažljivog razmatranja: da bi ostvario visok nivo efikasnosti, E.ON planira da ovaj pogon za proizvodnju energije opremi posebnim elementima uključujući i efikasniji sistem za hlađenje koji koristi morsku vodu.

Više informacija na:
http://w1.siemens.com/press/en/pressebilder/picturezone/picturezone.php?lang=en&tag=in20080602&number=100

U saradnji sa Norveškom kompanijom StatoilHydro, Siemens je konstruisao prvu plutajuću vetrenjaču. Umesto do sada korišćenog metoda osiguravanja vetrenjače njenim ukopavanjem u morsko dno velikim stubovima, elektrane sa novom tehnologijom se stabilizuju pomoću plutajućeg plovka i sidra. Ova inovacija će po prvi put omogućiti postavljanje vetrenjača u velikim dubinama, a sve u cilju efikasnijeg iskorišćavanja energije i zaštite flore i faune na obali. Plan je da se prototip ove vrste vetrenjača pusti u upotrebu na obali Norveške u 2009-oj godini.

Kako su priobalne vetrenjače u upotrebi poslednjih 15 godina, a njihovo usidravanje zahteva mirne i plitke vode, sve mašine potrebne za usidravanje u morsko dno se nalaze na obali. Dalja ekspanzija vetrenjača koje pokrivaju sve veća priobalna područja može biti problematična zbog ugrožavanja ribnjaka i oblasti naseljenih pticama.

Ovo je razlog zašto su kompanije StatoilHydro i Siemens – dva tržišna lidera u ovoj oblasti preuzele na sebe rešavanje ovog problema, ali i dodatni razlog je taj što je vetar jači što se više udaljavamo od obale. Prema kalkulaciji „National Renewable Energy Laboratory“ iz Amerike, potencijal vetra na razdaljini od 50 nautičkih milja od američke obale jači je od svih trenutno instaliranih energetskih potencijala u elektranama u Americi – koje imaju više od 900 GW.

Na Norveškoj obali morsko dno se strmo spušta do čak 200 metara na samo 12 kilometara od obale, čineći ovaj deo idealnim za testiranje prototipa plutajuće vetrenjače. Kompanija StatoilHydro je preuzela odgovornost za formiranje morskog dna adekvatnog za montažu prve plutajuće vetrenjače, dok će kompanija Siemens isporučiti noseći stub i turbinu. Plovak za turbinu dugačak je 120 metara i napravljen od čelika, betona i tankova sa opterećenjem, dizajniran da povuče čitavu strukturu do dubine dovoljne da centar mase bude ispod površine vode. Ovo će sprečiti da se vetrenjača pomera u uzburkanom moru. Kako bi osigurali da vetrenjača ne potone tu je sidro koje je pričvršćeno sa tri čelična kabla za morsko dno. Energija koju vatrenjača proizvodi prenosiće se kablom koji će se postaviti ispod morskog dna.

Istraživači očekuju da će ova plutajuća vetrenjača moći da se postavi i na dubini do 700 metara – što je 600 metara više nego što je ranije bilo moguće. Ukoliko se testiranje prve prototip vetrenjače dokaže uspešnom, u narednih deset godina biće moguće izgraditi 200 ovakvih plutajućih veternjača, koje će omogućiti da se obezbedi dovoljno energije za milion domaćinstava.