• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Usvojen novi Zakon o patentima

Narodna skupština Republike Srbije je pred novu godinu usvojila novi Zakon o patentima. Na zasedanju, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila nov Zakon o patentima. Donošenjem pomenutog zakona stvaraju se preduslovi za jačanje pravne zaštite koja se garantuje nosiocima patenata, što je neophodan podsticaj za domaće pronalazače i naučnike da stvaraju, a privrednim društvima da investiraju u primenu pronalazaka.

Navedeni zakon istovremeno pruža garanciju stranim kompanijama da je Srbija usvojila visoke međunarodne standarde patentne zaštite i da će njihove investicije koje se sastoje u savremenim patentiranim tehnologijama biti zaštićene.

Rešenja iz novog zakona su rezultat sagledavanja primene starog zakona u praksi i neophodnosti da se učine poboljšanja pojedinih odredbi, kao i potrebe da se zakon uskladi sa međunarodnim ugovorima kojima je Srbija pristupila nakon stupanja na snagu starog zakona iz 2004. godine (Ugovor o patentnom pravu), kao i sa propisima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije koji su iziskivali dodatno usklađivanje.

U odnosu na važeći zakon predloženi zakon sadrži bitnu izmenu u postupku za priznanje patenta. Uvedena je obaveza za Zavod za intelektualnu svojinu da podnosiocu prijave patenta dostavi izveštaj o pretraživanju nacionalnih i međunarodnih baza podataka koji čine stanje tehnike o pronalasku za koji je zatražena zaštita patentom. Time se podnosiocu prijave pruža mogućnost da pre plaćanja takse za suštinsko ispitivanje patenta proceni svoje izglede za sticanje patenta. Takođe, od ovog izveštaja zavisiće njegova odluka o patentiranju u inostranstvu, kao i odluka o eventualnoj korekciji patentnih zahteva da bi se povećala šansa za sticanje patenta. Izveštaj o pretraživanju nacionalnih i međunarodnih baza podataka koji čine stanje tehnike takođe će potencijalnim investitorima pružiti informacije o izgledima za sticanje patenta, čime će se doprineti industrijskoj primeni pronalaska.

Nov zakon, kao i stari, pored zaštite pronalazaka patentom pruža i mogućnost zaštite pojedinih tipova pronalazaka malim patentom. Ova zaštita je predviđena za pronalaske koji su po pravilu kraćeg tržišnog veka, a koji se odnose na konstrukciju proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova. Stari zakon nije pravo na tužbu zbog povrede malog patenta uslovio dokazivanjem da mali patent ispunjava uslove u pogledu novosti, inventivnog nivoa i industrijske primenljivosti. Ovo je u praksi moglo da dovede do zloupotreba ovog prava, od kojih je najdrastičnija zabrana proizvodnje proizvoda koji su bili poznati pre podnošenja prijave malog patenta. U cilju otklanjanja uočenog nedostatka novim zakonom je predviđeno ispitivanje podobnosti malog patenta za zaštitu i izdavanje odgovarajuće potvrde o ispunjenosti navedenih uslova. Samo ukoliko nosilac malog patenta ima navedenu potvrdu on može ostvariti građanskopravnu zaštitu ili zatražiti izdavanje prinudne licence. Ovakvo rešenje će doprineti zakonitom ponašanju i smanjenju broja sudskih sporova u ovoj oblasti.
Značajnu novinu predstavlja i propisivanje obaveze za sud da u postupku po tužbi za povredu prava iz prijave patenta prekine postupak do pravosnažnosti odluke Zavoda po prijavi patenta, čime se onemogućava donošenje presude za povredu prava koje još uvek nije priznato (objavljena prijava patenta – neispitano pravo). Zavod za intelektualnu svojinu je u takvom slučaju ovlašćen da prijavu patenta ispita po hitnom postupku. Takođe, prijava patenta će moći da se ispita po hitnom postupku i na zahtev tržišne inspekcije i carine kada je pokrenut postupak za carinski ili inspekcijski nadzor zbog povrede prava iz prijave patenta.

Kao i kod drugih zakona iz oblasti industrijske svojine i ovim zakonom se uvodi pravo žalbe na odluke Zavoda za intelektualnu svojinu koje se odnose na patente i male patente. Novo zakonsko rešenje će omogućiti efikasniju zaštitu prava stranaka.
Uvođenjem revizije u parničnim postupcima za zaštitu patenata rešava se pravna praznina koja je nastala stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2009. godine.

Zakon o patentima možete preuzeti ovde.

PIN Computers: “Piraterija koči razvoj IT industrije”

“Razvoj IT industrije u Srbiji nije moguć sa ovako visokom stopom softverske piraterije. I PIN Computers je, zbog korišćenja ilegalnog softvera, na gubitku, mada je teško proceniti koliko“, rekao je za Blic direktor ove kompanije Nebojša Ilić, koja se bavi distribucijom informatičke opreme i potrošačke elektronike. Kontrole legalnosti softvera koje sprovodi poreska uprava napravile su veliki pomak početkom 2011. godine, ali je poslednjih meseci primetan izostanaka reakcije preduzeća i usporavanje tržišta, navodi dalje Ilić.

“Inspektori Uprave još uvek ne podnose prijave za privredni prestup protiv preduzeća kod kojih je pronađen nelegalan softver već im omogućavaju rok za legalizaciju”, ocenjuje Ilić.

On dodaje da bi bilo dobro da PU češće obaveštava javnost o rezultatima kontrola, kako bi se podigla svest o značaju ove teme.

“Aktivno smo uključeni u akcije edukacije tržišta u saradnji sa velikim međunarodnim kompanijama iz ove oblasti. Firme moraju da znaju da ako koriste legalan softver, da će dobiti i stabilniji i efikasniji IT sistem koji vodi produktivnijem poslovanju. Korišćenjem piratskih verzija se rizikuju bezbednost i kvalitet IT sistema, ali i opstanak firme” upozorava Nebojša. Veća preduzeća, kako kaže on, imaju svest o važnosti legalnog softvera i mahom su adekvatno licencirana.

Problematična su mala i srednja, kao i preduzeća iz javnog sektora jer su dobrim delom neobaveštena, ističe Ilić. “Kod nas ima i firmi koje smatraju da se zakon na njima neće primenjivati. Oni rizikuju da ih Poreska uprava u nekoj od kontrola otkrije, što sobom povlači i plaćanje nadoknade za štetu vlasniku softvera”, poručuje Nebojša Ilić.

Izvor: Blic

Izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima

Na jučerašnjem zasedanju, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama zakona o autorskom i srodnim pravima. Donošenjem spomenutog Zakona stvaraju se preduslovi da u različitim segmentima autorsko pravne materije, pre svega u domenu ograničenja autorskog prava, prava sleđenja, prava proizvođača baza podataka, domenu zaštite autorskog i srodnih prava i tako dalje, interesi autora i nosilaca srodnih prava u Srbiji budu potpunije i bolje zaštićeni nego do sada.

Najznačajnije izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima odnose se na norme koje regulišu ograničenja autorskog prava.

U određenim situacijama društveni interesi nameće potrebu suspenzije monopola koji autori i nosioci srodnih prava uživaju u odnosu na svoja dela. To su, primera radi, interesi javne sigurnosti i pravosuđa, unapređenja školske nastave, javnog informisanja, podsticanja i širenja informatičke pismenosti, i tako dalje. Kada spomenuti interesi to nalažu, Zakon ograničava autorsko pravo tako što dozvoljava korišćenje tuđeg autorskog dela bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade.

Jedno od takvih ograničenja autorskog prava je i ono koje kaže da je dozvoljeno umnožavanje primeraka objavljenih dela, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, ako se to delo pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kojem se izveštava. Ovo ograničenje autorskog prava ustanovljeno je sa ciljem slobodnog i nesmetanog izveštavanje javnosti o tekućim događajima. Zakonom o izmenama i dopunama je posebno naglašeno da se ovo ograničenje autorskog prava ne odnosi samo na štampu, radio i televiziju, kao što je to do sada bio slučaj, već i na “druge medije”, pre svega Internet, danas najvažniji interaktivni medij na svetu.

Postojećim Zakonom o autorskom i srodnim pravima predviđeno je da se u svrhe nastave, ispita ili naučnog istraživanja, mogu koristiti kratki odlomci objavljenih dela. Izmenama Zakona ovo ograničenje je regulisano mnogo detaljnije. Sada je predviđeno da se u gore opisane svrhe mogu izvoditi ili predstavljati autorska dela u svom integralnom obliku, pod uslovom da su objavljena i da se to čini u nekomercijalne svrhe. Isto važi i za javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, na primer, dramskih predstava ili koncerata. Uslov je samo da interpretatori ne dobijaju naknadu za svoj rad.

Jedno od ograničenja autorskog prava predviđeno postojećim Zakonom je i ono koje kaže da je dozvoljeno fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe. Ovo ograničenje autorskog prava, u vreme kada je kopiranje autorskih dela lako, kvalitetno i relativno jeftino, ozbiljno narušava legitimne interese autora. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima predviđeno je da se spomenuto ograničenje ne odnosi na umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje godinu dana. Na taj način staje se na put široko raširenoj praksi kopiranja knjiga, naročito udžbenika i druge stručne literature, koja ozbiljno ugrožava ekonomske interese naših pisaca i naučnih radnika.

Pored normi koje regulišu ograničenja autorskog prava, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima detaljno je regulisano i pravo sleđenja. Ono garantuje autoru dela likovne umetnosti da će pod određenim uslovima biti obavešten o preprodaji svog dela i za to dobiti novčanu nadoknadu. Na ovaj način uvodi se mnogo više reda u rad onih koji se profesionalno bave trgovinom umetničkim delima, kao što su prodajni saloni, umetničke galerije, akcionarske kuće i tako dalje.

Izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima regulisano je i pitanje zaštite baza podataka. Predviđeno je šta je sve obuhvaćeno zaštitom baza podataka, koja imovinska prava uživa njen tvorac, a koja ovlašćeni korisnik baze podataka. Razvoj kompjuterskih tehnologija je dinamičan i stalan, pa se i propisi u ovoj oblasti menjaju relativno brzo. Unošenjem ovih izmena u Zakon o autorskom i srodnim pravima naša zemlja uspešno prati trendove razvijenih evropskih zemalja i baze podataka štiti na kvalitetan i savremen način.

Tehnološke mere zaštite optičkih diskova od nedozvoljenog kopiranja, kojima često pribegavaju njihovi proizvođači, poželjne su jer sprečavaju pirateriju. Međutim, u nekim slučajevima, Zakon ograničava autorsko pravo i kaže da je dozvoljeno bez saglasnosti autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavati tuđe autorsko delo, na primer, zbog potrebe vođenja sudskog ili nekog drugog postupka. Tada, zbog tehnološke zaštite kojom je optički disk snabdeven, državni organ nije u mogućnosti da ga kopira, iako na to po Zakonu ima pravo. U važećem zakonu nije rečeno da li nosilac prava u takvoj situaciji ima obavezu da postojeću tehnološku meru ukloni. Izmenama i dopunama Zakona ovo je pitanje detaljno regulisano na način da je nosilac prava koji koristi tehnološke mere zaštite dužan da iste u najkraćem roku ukloni i da tako omogući pristup primerku autorskog dela licima koja na osnovu zakona imaju pravo na takav pristup.

Najzad, prihvatanjem predloženih izmena i dopuna Zakon o autorskom i srodnim pravima biće u potpunosti usklađen sa propisima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.

Provera legalnosti softvera – održana obuka za poreske inspektore

U organizaciji Udruženja informatičke delatnosti i Posebne jedinice za proveru legalnosti softvera, održana je treća po redu obuka za poreske inspektore za proveru legalnosti softvera, kao nastavak zajedničkih aktivnosti na afirmaciji korišćenja legalnog softvera u Srbiji. Ovu obuku su održali: predstavnici kompanije Bosch (softver za posebne namene) i predstavnici Udruženja proizvođača softvera, firme proizvođači knjigovodstvenog softvera, Wings software i Code System.

Na ovaj način, proizvođači i distributeri softvera će najdirektnije predstavljati načine provere legalnosti softvera koji distribuiraju ili proizvode. Cilj ovakvih obuka jeste da inspektori koji vrše inspekciju legalnosti softvera imaju najdirektniji uvid u način provere legalnosti softvera posebne namene, a u narednom periodu se planira njihovo intenziviranje.

Očekuju se višestruki efekti rada ove jedinice, a jedni od tih efekata su i pospešivanje domaće IT industrije i poštovanje sprovođenja zakona o intelektualnoj svojini.

Google i Facebook podržali zakon protiv piraterije

Google i Facebook su podržali anti-piratski zakon koji se pojavio kao alternativa merama američkog Senata i Kongresa koje podržava Hollywood. Nacrt zakona, objavljen prošle nedelje, dao bi američkoj Međunarodnoj trgovinskoj organizaciji glavnu ulogu u borbi protiv ne-američkih internet stranica povezanih sa on-line piraterijom.

“Ovaj pristup usmeren je na strane web stranice i ne dovodi do kolateralne štete za legitimne internet kompanije koje poštuju zakone, jer dovodi već dobro uspostavljene međunarodne metode u rešavanju ovog problema”, piše u pismu koje su ove dve kompanije juče poslale predlagateljima zakona.

Ovaj predlog se razlikuje od već postojećih kojima bi američko Ministarstvo pravosuđa moglo sudskim putem tražiti od američkih pružatelja internet usluga, pretraživača, provajdera usluga plaćanja i mreža za oglašavanja da blokiraju ili raskidaju ugovore sa web stranicama povezanima sa piraterijom.

Jučerašnje pismo su potpisali i Yahoo, Twitter, LinkedIn., AOL, eBay, Mozilla i Zynga.

Zajednički front protiv krivotvorenja i piraterije

U Beogradu se danas završava dvodnevna konferencija na temu “Saradnja između organa za sprovođenje prava intelektualne svojine u Republici Srbiji”, koja je okupila evropske i domaće ekperte u oblasti zaštite prava intelektualne svojine. Skup je održan u okviru projekta “Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije”, koji finasira Evropska unija sa 2 miliona eura, a sprovodi ga Evropski Zavod za patente.

Tokom dvodnevnog radnog skupa, predstavnici institucija koje dele odgovornost za stanje sistema zaštite prava intelektualne svojine u Republici Srbiji, upoznati su sa različitim primerima najbolje prakse u oblasti međuinstitucionalne saradnje i privatno-javnog partnerstva u suzbijanju krivotvorenja i piraterije. Eksperti iz britanskih i danskih nadležnih službi preneli su svoja iskustva i znanja koja će poslužiti kao osnov u formiranju novog koordinacionog tela za intelektualnu svojinu u našoj zemlji.

Darko Stojčević, šef odeljenja za zaštitu intelektualne svojine u Upravi carina kaže da je tokom ove godine, od strane nosilaca prava podneto 148 zahteva za preduzimanje mera i 1.488.386 komada različitih proizvoda privremeno je zadržano, zbog sumnje da povređuje prava intelektualne svojine. “U cilju efikasne primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine, treba podvući značaj saradnje između svih organa koji se bave ovom tematikom, s jedne strane i nosiocima prava i javnim sektorom s druge strane. Formiranje Koordinaiconog tela u kome će UCS imati svog predstavnika, kroz intenzivan dijalog biće logistika ka daljem napretku, kao i podrška u rešavanju ključnih pitanja u oblasti sprovođenja prava”, ističe Stojčević.

“Osnivanje koordinacionog tela, razmena informacija, usaglašavanje planova rada, objedinjavanje i praćenje rezultata u celini, doprineće efikasnijem sprovođenju prava intelektualne svojine. Tokom ove godine, Tržišna inaspekcija je, po zahtevima nosilaca prava intelektualne svojine, izvršila 1.900 kontrola, koje se odnose na identifikovanje i sprečavanje prodaje krivotvorene robe i oduzela oko 17.000 komada krivotvorenih proizvoda, s tim što ukupno oduzeti krivotvoreni i piratski proizvodi, za koje Tržišna inspekcija, u ovom trenutku, obezbeđuje nadzor do okončanja sudskog postupka, čini oko1.066.650 komada raznih proizvoda, uključujući oko 30.000 piratskih primeraka CD-a i drugih nosača zapisa”, naglašava Vera Despotović, viši savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine i vodoprivrede, odsek Tržišne inspekcije.

Mikajlo Tijanić, šef odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine MUP-a Srbije iznosi podatke da je u ovoj godini podneto je 16 krivičnih prijava za krivično delo “Neovlašćeno iskorišćavanje autorskih prava”. Prijavljeno je 20 lica, od čega je dvoje lišeno slobode. Od oduzete robe, izdvaja se 25 računara, 5.000 diskova i 10 hard diskova. Utvrđena stečena protivpravno imovinska korist je 6.000.000,00 dinara.

Tijanić je na skupu izjavio da je prihvaćen predlog od strane MUP-a Srbije da se omogući međusobni pristup bazama podataka, kojima raspolažu državni organi, uključeni u rad novog koordinacionog tela. Sve ovo ima za cilj efikasnije suprotstavljanje kršenju prava intelektualne svojine.

Održana radionica predstavlja začetak uspostavljanja stalnog koordinacionog tela za saradnju između policije, inspekcija, Uprave carina, Poreske uprave, tužilaštva i Zavoda za intelektualnu svojinu čije je osnivanje predviđeno Strategijom razvoja intelektualne svojine za period od 2011. do 2015. godine.

EU Projekat “Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije” ima za cilj podizanje nivoa svesti o intelektualnoj svojini kako među prestavnicima institucija koji su direktni korisnici sistema intelektualne svojine, tako i kod šire javnosti i na taj način poboljša celokupni ambijent za poslovanje u Srbiji. U okviru projekta je osnovan Edukativno-informativni centar u Zavodu za intelektualnu svojinu koji se bavi edukacijom grupa korisnika kroz i pružanjem podrške korisnicima sistema intelektulane svojine.

Napori na iskorenjivanju krivotvorenja i piraterije u Republici Srbiji

U okviru projekta “Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije” kojim upravlja Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji, a sprovodi ga Evropski Zavod za patente, u Beogradu će se 5. i 6. decembra 2011. godine, održati radionica na temu “Saradnja između organa za sprovođenje prava intelektualne svojine u Republici Srbiji”.

Cilj dvodnevne radionice je da okupi predstavnike institucija koje dele odgovornost za stanje sistema zaštite prava intelektualne svojine u Republici Srbiji i da ih kroz praktičan rad upozna sa različitim primerima najbolje prakse u oblasti međuinstitucionalne saradnje i privatno-javnog partnerstva u suzbijanju krivotvorenja i piraterije.

Od radionice se očekuje i da doprinese uspostavljanju stalnog koordinacionog tela za saradnju između policije, inspekcija, Uprave carina i Poreske uprave, čije je osnivanje predviđeno Strategijom razvoja intelektualne svojine za period od 2011. do 2015. godine.

Srbija vodeća u pirateriji softvera

Srbija je i dalje jedan od lidera u pirateriji. Ove godine je nelegalno skinuto sa interneta 20 odsto više video igara nego prošle godine.

Problemi s piraterijom su izraženiji kada je u pitanju muzička i filmska industrija, tako da su muzički i filmski stvaraoci najviše pogođeni.

Srbija je lider u pirateriji sa stopom od 74%. Na udaru su svi, prodavci softvera, igrica, a podatak da je 2001. bilo 250, a danas tek 70 bisokopa u celoj zemlji najbolje pokazuje kako to utiče na domaći film.

“Srbija nema komercijalnu kinematografiju, imamo subvencionisanu kinematografiju gde država daje novac za filmove i onda većina producenata ne može i ovako i onako da vrati pare od bioskopske distribucije ili televizijske distribucije tako d aje svaka dodatna šteta koja se napravi piraterijom baš poprilično velika šteta za to nešto malo novca što se zaradi na taj način”, kaže filmski reditelj Stevan Filipović.

Situacija nije ništa bolja ni u muzičkoj industriji. Izdavači su se okrenuli stranim izdanjima, domaći muzičari tek ponekad dobiju priliku.

“Postavili smo takvu strategiju da mi već godinama poslednjih deset godina uvozimo stranu muziku, da od te strane muzike živimo, a da biramo određena izdanja koja su isplativa, koja će eventulano biti deo našeg marketinga ili imidža, ali ne nešto što je bitno kao izdanje”, kaže Rodoljub Stojanović iz Multimedija mjuzik.

Posledice su nesagledive. Poslednjih godinu dana 50% ljudi u filmskoj i muzičkoj industriji ostalo je bez posla, a procenjuje se da bi smanjivanje stope piraterije softvera za samo 10 % donelo 29 miliona dolara dodatnih prihoda i otvorilo oko 10.000 novih radnih mesta. (SEEbiz / B92)

Smanjenje softverske piraterije za 10% povećalo bi prihod Srbije za 29 miliona dolara

Smanjenjem softverske piraterije za 10 odsto, povećao bi se prihod budžeta Srbije za 29 miliona dolara godišnje i otvorilo od 10.000 do 15.000 radnih mesta, izjavio je u sredu generalni direktor Majkrosofta u Srbiji Jugoslav Pirić.

Pirić je na konferenciji Američke privredne komore o zaštiti prava intelektualne svojine u Kovilovu rekao da je prema ranijim podacima stopa te piraterije u Srbiji 74 odsto, ali da očekuje da ovogodišnji podaci pokažu nužu stopu.

Pirić je kazao da je godišnja vrednost softverskog tržišta u Srbiji 93 miliona dolara, a da je na piratskom tržištu još 96 miliona dolara.

Kako je naveo, ukupna godišnja vrednost softverskog tržišta u svetu je 59 milijardi dolara, a prema procenama OEBS-a zbog nelegalnog korišćenja softvera godišnje se izgubi od 450 do 650 miljardi dolara i 2,5 miliona radnih mesta.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Dejan Vidojević rekao je da je u prvih devet meseci ove godine kontrolisana legalnost softvera 11 javnih preduzeća u Srbiji od kojih je sedam, koristilo nelegalan softver.

9. konferencija o zaštiti prava intelektualne svojine

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) danas organizuje devetu konferenciju o zaštiti prava intelektualne svojine. Konferencija predstavlja rezultat napora AmCham-ovog Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine da konstruktivno doprinese prevazilaženju brojnih prepreka u uređenju ove oblasti, a cilj je i da se ujedno istakne važnost dosledne primene zakona o zaštiti intelektualne svojine, kao i negativne posledice po privredu Srbije koje proizilaze iz trenutnog stanja u ovoj oblasti.

Učesnici

• Vuk Pribić, Predsednik Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine (AmCham-a)
• Bojana Todorović, pomoćnica ministra, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
• Mary Warlick, Ambasadorka SAD u Republici Srbiji
• Adriano Martins, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
• Loup Brefort, Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji
• Miloš Blagojević, Potpredsednik Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine AmCham-a (moderator panela)
• Dejan Vidojević, Pomoćnik direktora Poreske Uprave
• Lidija Stojanović, Pomoćnica ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Sektor tržišne inspekcije
• Saša Živanović, Načelnik Odeljenja MUP-a Srbije za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
• Jugoslav Pirić, Generalni direktor Microsoft-a u Srbiji

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in