MS Windows

Prikazaćemo vam mali trik kojim ćete moći da promenite sličice-logoe koje se prikazuju u desnom uglu svakog prozora Internet Explorer-a

Prikazaćemo vam jedan mali trik kojim ćete moći da promenite sličice koje se prikazuju u uglu prozora Internet Explorer-a. Kada koristite Internet Explorer za “krstarenje” Internetom, ili samo čitate poruke u Outlook Express-u, videćete mali logo u desnom uglu prozora, a koji inače služi i za indikaciju trenutne aktivnosti programa. Upravo te logoe (jednog i drugog programa) možemo zameniti sopstvenim, a moguće je i kasnije vraćanje na ove prvobitne.

Ovi logoi mogu biti, ili animirani ili statični, a pri tome postije dve vrste formata ovih sličica. Naravno, i ove sličice mogu biti identične, osim u veličini. Prva mora da ima veličinu od 22 piksela, a druga 38 piksela. Za kreiranje sličica možete koristiti bilo koji editor slika, a najjednostavniji je “MS Paint“, koji dolazi sa instalacijom Windows-a. Da bi dobili animirani logo biće potrebno da napravite sliku koja liči na filmsku traku, tj. kod koje su male sličice tzv. frejmovi, poređane jedna iznad druge. Svi frejmovi treba da budu iste veličine. Ovo znači da će više manjih bitmapa biti snimljeno unutar jedne veće bitmape. Na primer, ako velika bitmapa sadrži 5 manjih bitmapa (poređanih vertikalno), širina jedne takve slike bi bila 38 piksela a visina bi bila:

5 x 38 = 190 piksela

Kada je prozor Internet Explorer-a aktivan, logo je animiran tako što se prvo prikazuje frejm na vrhu, a zatim sledeći i tako dalje. Analogno ovom, kada aplikacija miruje, prvi frejm se prikazuje statično i to sve do sledeće aktivnosti.

Kada ste kreirali sličice, biće potrebno da ih registrujete otvaranjem sledećeg ključa:

HKEY_CURRENT_USERSoftwareMicrosoftInternet ExplorerToolbar

Po otvaranju ključa kreirajte dve nove string instance – vrednosti, i nazovite ih “SmBrandBitmap” i “BrandBitmap”. Vrednosti instanci u datom ključu neka budu pune putanje na disku do bitmapiranih fajlova (manjeg od 22 piksela, i većeg od 38 piksela). Da bi bila primenjena nova podešavanja restartujete i Internet Explorer, i Outlok Express.

Izmenom jednog ljuča u Registry bazi Windows-a ubrzaćemo proces “krstarenja” Internetom

U ovom prilogu prikazaćemo vam kako vrlo lako možete da ubrzate surf-ovanje Internetom ili lokalnom mrežom. Radi se o ispravci unutar registracione baze, a trik je efikasan kod svih Windows 95/98/ME i NT4/2000/XP sistema koji imaju instaliran MS Internet Explorer 4/5/6. Trikom ćemo ubrzati proces krstarenja Internetom (kod korišćenja Windows Explorera i/ili Internet Explorer-a), odnosno kretanja kroz lokalnu mrežu, na vecini 32-bitnih mašina prikačenih na mrežu i/ili udaljeni kompjuter(e).

Ovom ispravkom ćemo zapravo ispraviti sistemsku grešku (BUG) unutar MS Windows operativnih sistema koji skeniraju deljene (udaljene) fajlove i foldere širom mreže, u potrazi za Scheduled Task-ovima. Ovaj bug može dovesti do kašnjenja i do 30 sekundi (!) u transferu podataka, pošto se ovo dodatno vreme koristi za pretraživanje udaljenog kompjutera.

Da bi ispravili ovaj bug, sa desktopa izaberite Start > Run, pa u komandnu liniju unesite: Regedit. Pokrenuce se editor registracione baze. Kada se otvori njegov prozor, unutar levog okna prodite sledećim putanjom:

HKEY_LOCAL_MACHINESoftware
MicrosoftWindowsCurrentVersionExplorerRemoteComputerNameSpace

Unutar desnog okna selektujte vrednost {D6277990-4C6A-11CF-8D87-00AA0060F5BF} i obrišite je; kliknite desnim tasterom iznad vrednosti i izaberite Delete. U narednom dijalogu kliknite OK.

Instalirajte novi štampač i otklonite sve eventualne probleme uz pomoć ovog korak-po-korak uputstva

Ovaj prilog će vam bar malo olakšati probleme, u slučaju da se jave pri instalaciji novog štampača. Prva stvar koju treba da pogledate, kada se javi bilo koji problem, je da vidite da li je naponski kabl dobro utaknut u štampač i u električnu mrežu (proverite kabl sa obe strane). Videćete da ne možete da pogrešite prilikom postavljanja kabla, zbog jedinstvenog utikača na kablu. Sledeća stvar je odgovarajući papir, pre štampanja proverite da li vrsta papira odgovara vašem štampaču. I preporučljivo je da se raspitate kod prodavca vašeg štampača, koje će vrste papira biti najpogodnije.

Jedan od najčešćih problema koje imaju korisnici su neodgovarajući driver-i (vezni softver). Ovo je ustvari mali softver koji omogućava pravilnu komunikaciju između štampača i vašeg kompjutera. Da bi pravilno instalirali štampač, potreban vam je disk (disketa ili CD-ROM) koji dolazi uz štampač. Ali ne brinite ako nemate drajvere, većina njih dolazi sa operativnim sistemom (Windows 95 ili 98 CD-ROM). Takođe, možete “skinuti” drajvere sa Interneta, samo posetite sajt proivođača štampača. Instalacija štampača sa odgovarajućim drajverima ide sledećim koracima:

• Uverite se na da je štampač povezan na kompjuter.
• Uključite kompjuter i pustite da se “podigne” Windows.
• Ubacite disketu ili CD disk sa drajverima u odgovarajući uređaj.
• Na vašem desktopu kliknite dugme [Start]i birajte menije Settings > Printers.
• Potom, dvostruko kliknite ikonicu [Add printer]. Ovo će pokrenuti wizard (čarobnjak) koji će vas voditi kroz celokupnu instalaciju štampača.
• Kliknite dugme [Next] za početak instalacije. Izaberite local printerako je štampač povezan baš na vaš kompjuter i zatim kliknite [Next] za nastavak.
• Sada je potrebno da izaberete sa liste, proizvođača i model štampača.
• Kliknite [Next] da bi podesili port (ulaz na koji je štampač povezan). Windows će automatski to odraditi za vas, pa možete ponovo kliknuti [Next].
• Zadržite podrazumevani naziv za štampač i utvrdite da je štampač postavljen kao podrazumevajući (default). Kliknite [Next] za nastavak.
• Bićete upitani da li želite da štampač odštampa test stranicu, možete kliknuti [Yes] da bi proverili ispravnu instalaciju.

Kompjuter će da instalira odgovarajuće drajvere sa diska, nakon toga vratićete se na desktop. Sada možete u prozoru Printers videti i ikonicu koja predstavlja vaš instalirani štampač. Zapazite i mali znak “otkačeno”, pored ikone štampača, što označava da je taj štampač podrazumevajući za štampanje (ukoliko imate više instaliranih štampača).

Veličina potrebne RAM memorije varira od slučaja do slučaja. Uvek je preporučljivo da je ima što više, ali postoji i apsolutni minimum za komforan rad

Određivanje optimalne količine radne memorije (RAM-a) za ugodan i komforan rad na PC-ju je vrlo diskutabilno. Ali jedno je na prvi pogled sigurno, ako u svakodnevnom radu koristite samo office aplikacije, sigurno će vam trebati mnogo manje radne meorije, nego nekom ko se bavi grafikom. Na određivanje optimalne količine RAM-a deluje nekoliko faktora, od kojih su najvažniji: instaliran operativni sistem, namena računara i naravno, kvalitet i brzina rada ostalih komponenti (drugih podsistema) ugrađenih u PC.

Testiranje kompjutera, odnosno određenih konfiguracija, uz pomoć test-programa (Benchmark, Winbench itd.) gotovo nikada ne donosi merodavne rezultate. Često ćete testirajući istu konfiguraciju sa manje memorije, a zatim i sa više memorije, dobiti kontradiktorne rezultate. U suštini, memorijske zahteve pojedinih aplikacija je nemoguće tačno determinisati. Praćenjem podizanja Microsoft Word-a, uz pomoć test-aplikacije, videćete da “prazan” (bez učitanog bilo kog dokumenta) Word zauzima oko 8 MB radne memorije. Ali, ovo nije i konačna potreba. Čim učitate neki dokument, zahtevi će se povećati, odnosno povećaće se zauzeće RAM-a. Učitavanjem složenijeg i dužeg dokumenta biće vam potrebno dodatnih 10 ili više megabajta memorije.

Stvari će se još više iskomplikovati pokretanjem dodatnih aplikacija, jer svaka od njih zahteva sopstveni segment ukupne, dostupne RAM memorije. Da znate i to da pored onih aplikacija koje vi ručno pokrenete, stalno se u memoriji nalaze i uslužni programi koji se pokreću sa samim pokretanjem operativnog sistema. I ovi “mali” programi zahtevaju svoj deo “kolača”, a taj deo je često i već nego kod redovnih kancelarijskih aplikacija.

Ako niste upućeni u rad PC-ja, onda se sigurno pitate, pa kako oni sa 32 MB memorije uopšte mogu da rade pod Windows sistemima? Odgovor leži u takozvanom swap-ovanju, metodi koja je preuzeta sa velikih računarskih sistema, a radi se o tome da kada ne radite sa nekom aplikacijom, sadržaj njenog segmenta memorije se privremeno prebacuje na spoljne memorijske uređaje, tj. hard diskove. Oslobođeni deo radne memorije se ustupa drugim programima na korišćenje. Na disku, fizički, dati segment radne memorije smešten je u swap fajl, koji ponekad na disku može zauzimati i nekoliko stotina megabajta. Što imate manje radne memorije, biće vam veći swap fajl i za isto toliko će vam biti sporiji rad.

U svakom slučaju, sa obzirom na to da su drastično pale cene memorijskih modula, preporučujemo da dokupite RAM memoriju i dodate je vašem sistemu, i to bez obzira na namenu. Kod kupovine dodatne memorije budite oprezni, jer iako se SDRAM tip memorije (PC66, PC100, PC133) može slobodno mešati, brzina protoka biće ograničena brzinom najsporijeg memorijskog modula. Takođe, neki moduli određenih proizvođača jednostavno neće raditi na nekim matičnim pločama. Zato uvek ispitajte mogućnost zamene ili vraćanja modula dilerima.

Jedan od dobrih osobina Registry Editor-a je njegova mogućnost da uvozi i izvozi sistemska podešavanja u tekstualne fajlove

Registry baza je baza podataka koja služi za čuvanje podešavanja i opcija 32-bitnih verzija Microsoft Windows-a, uključujući tu Windows 95, 98, ME i NT/2000. Ona sadrži informacije o svim podešavanjima hardvera, softvera, podešavanja u odnosu na korisnike i ostale postavke PC-ja. Kada god napravite nekakve izmene u Control Panel-u, instaliranom softveru, i sistemskim podešavanjima, promene će se reflektovati i na podatke u Registry bazi. Dva fajla u kome je fizički smeštena baza (USER.DAT, SYSTEM.DAT), ne mogu se editovati, a za promenu ovih podataka morate koristiti alatku “Registry Editor”.

Jedan od dobrih osobina Registry Editor-a je njegova mogućnost da uvozi i izvozi sistemska podešavanja u tekstualne fajlove. Ovi tekstualni fajlovi čija je ekstenzija “*.REG”, mogu biti snimljeni i premešteni na druge kompjutere, radi modifikacije lokalne Registry baze. Sadržaj ovih tekstualnih fajlova možete videti jednostavnim izvozom nekog ključa u fajl, i potom otvaranjem u recimo Notepad-u. Da bi ovo uradili krenite od dugmeta “Start” i opcije “Run”. U komandnu liniju upišite “regedit” za pokretanje editora baze. “Razgranajte” stablo i selektujte neki ključ, pa izaberite meni Registry > Export Registry File…. Unesite naziv fajla i snimite ga. Ukoliko otvorite sada ovaj fajl u Notepad-u, videćete strukturu sličnu ovoj ispod:

REGEDIT4

[HKEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\Setup]
“SetupType”=dword:00000000
“CmdLine”=”setup -newsetup”
“SystemPrefix”=hex:c5,0b,00,00,00,40,36,02

Semantika je vrlo jednostavna, “REGEDIT4″ indicirao o kom tipu i verziji fajla se radi. [HKEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\Setup] predstavlja ključ u koji su upisane vrednosti, a “SetupType”=dword:00000000 predstavlja jednu od vrednosti upisanih u dati ključ. Nakon znaka jednako (=) idu same vrednosti koje mogu biti tipa: DWORD, String ili Binary.

Jednostavnim editovanjem ovog fajla možete napraviti željene promene, a zatim date promene možete distribuirati. Sve što je potrebno za primenu podešavanja smeštenih u “*.reg” fajl, je da ga dvostruko kliknete ili da izaberete meni “Registry > Import”, pa će nova podešava biti upisana u lokalnu Registry bazu.

Šta predstavlja skrćenica BIOS? Koje su to njegove funkcije i kako se podešava?

BIOS (Basic Input Output System) predstavlja veoma važan element svake matične ploče. Inače, upravo su proizvođači BIOS-a omogućili da se pojave IBM kompatibilni kompjuteri, te su na taj način doveli do današnjih PC računara kakvih ih poznajemo. Na samom početku istorije PC računara bilo je mnogo proizvođača BIOS-a, a kasnije velike pravne i tenničke poteškoće su svele broj proizvođača na nekoliko, tako da danas najčešće nailazimo na Award-ov i AMI-jev BIOS. Ponekad se kod ploča koje proizvode brand name kompanije kao što su IBM, Comaq ili Intel, može neći i BIOS proizvođača Phoenix koji takođe ima dugu tradiciju.

U prošlosti su BIOS-i bili veoma različiti sa zaista različitim funkcijama, a sve u zavisnosti od vrste matične ploče, te su proizvođači sa svakom novom verzijom dodavali sve više dodatnih funkcija. Danas na polju BIOS-a različitih proizvođača nema velikih značajnih razlika, tako da bez obzira čiji je BIOS implementiran na vašoj matičnoj ploči, budite sigurni da će BIOS odraditi svoj posao.

Iako svaki moderan BIOS nudi veliki izbor opcija i promena radnih parametara matične ploče, za manje iskusne korisnike najbolje je da ne diraju optimalno postavljene parametre (one koje BIOS automatski postavi). Određena podešavanja chipset mogu dovesti do samo malih poboljšanja performansi sistema koje se u svakodnevnom radu uopšte neće primetiti, a vrlo je verovatno da će dovesti do nestabilnosti rada same ploče. Ako ste se kojim slučajem “poigrali” sa paramertima vašeg BIOS-a i Windows je počeo da nestabilno radi, najbolje rešenje je vraćanje parametara BIOS-a na standardne (default) vrednosti. Nešto više informacija o postavkama u BIOS-u možete pronaći u, inače vrlo šturim, uputstvima za matične ploče proizvođača. Ipak, ako niste sasvim sigurni čemu koja opcija služi – nemojte “dirati” BIOS. A ako ste tako nešto već uradili, uđite u BIOS i pronađite opciju “Load BIOS defaults” ili “Load setup defaults”, pa izađite iz BIOS-a sa novim standardnim postavkama. Ukoliko ni ovo ne pomogne, najbolje je da potražite pomoć tehničke podrške od firme od koje ste nabavili vaš kompjuter.

Vremenom trajanje podizanja operativnog sistema se povećava. Zašto dolazi do toga i kako otkloniti uzroke?

Vremenom, kada već dobro ovladate radom na računaru sigurno će vam zasmetati dugotrajno podizanje sistema, tj. vreme od momenta uključivanja kompjutera (pritisak na glavni prekidač) do momenta ostvarivanja mogućnosti za početka rada. Postoji više načina i mogućnosti koje treba da proverite i podesite da bi skratili ovo vreme. Prvi korak je svakako da smanjite broj apliakcija koje se pokreću sa podizanjem sistema (StartUp>). U ove aplikacije spadaju: anitvirusni programi, dijagnostički i razni uslužni programi. Potrebno je da izvažete šta vam je zaista potrebno, a šta nije. Na primer, ukoliko posedujete dva antivirus-programa (većina korisnika iz predostrožnosti koristi više ovakvih programa) ostavite samo onaj koji ima najsvežiju bazu sa podacima o virusima. Uslužne programe koji su instalacijom ubačeni u StartUp, a koje ne koristite svakodnevno svakako izbacite.

Samu selekciju šta ostaviti, a šta izbaciti iz StartUp-a, najkomfornije možete izvršiti u <I>Windows</I>-ovom konfiguracionom programu “msconfig.exe“. Sa desktopa, izaberite Start > Run, te u komandnu liniju upišite “msconfig” i pritisnite Enter. Ovim ćete pokrenuti sistemski program za konfiguraciju “System Configuration Utility”. Pređite na karticu “StartUp” gde ćete videti spisak svih aplikacija (izvršnih programa) koje se pokreću pri StartUp-u, i pored svake stavke i polje za potvrdu (check-box). Poništite polja za potvrdu pored onih aplikacija koje ne želite više da se automatski startuju. Isti postupak odradite i na druge dve kartice: “Autoexec.bat” i “Config.sys”. Kada ste izbacili sve nepoželjne programe, kliknite “OK” i restartujte računar. Kada se ponovo bude podizao sistem, sigurno ćete primetiti bitnu vremensku razliku.

Još jedan od mogućih “krivaca” za sporo podizanje sistema je veliki broj instaliranih fontova. I ovde možete napraviti selekciju. Iz foldera C:\Windows\Fonts izbacite one fontove koje retko koristite. Možete ih samo premestiti u novi folder, gde će vam biti dostupni, a neće se učitavati pri podizanju sistema. Pored ovoga preporuka je i da barem jednom nedeljno vršite defragmentaciju diska (diskova). Sve ove mere će sigurno dati rezultate, te više nećete morati da dugo sedite pored računara dok on ne bude spreman za rad.

Operativni sistem kada vrši oslobađanje radne memorije, višak sadržaja prebacuje u jedan jedini fajl na disku, takozvani swap fajl

Kada je na vašem računaru malo memorije ili kada odjednom pokrenete više zahtevnih aplikacija, javiće se nedostatak radne memorije ukoliko želite da pokrenete još neku. U ovakvim situacijama kada operativnom sistemu nedostaje radna memorija, Windows će posegnuti za jedinim mogućim rešenjem: prebaciće potreban deo sadržaja radne memorije na hard disk, te na taj način će osloboditi potreban radni prostor za druge aplikacije.

Kao što znate, rad sa hard diskom je mnogo sporiji nego sa radnom memorijom. Usled ove sporosti hard diska i uzastopnog prebacivanja sadržaja na hard disk i u radnu memoriju, doćiće do značajnog usporenja rada celokupnog sistema. Operativni sistem kada vrši oslobađanje radne memorije, višak sadržaja prebacuje u jedan jedini fajl na disku, tzv. swap fajl, a naćićete ga unutar osnovnog Windows foldera:

c:\Windows\win386.swp

Pored fizičkog ograničenja brzine diska, postiji i problem defragmentacije, koji može dodatno da uspori rad sistema. Ako je disk defragmentiran, swap fajl će biti rasut po celom disku, a ne na jednom mestu kao bi se onda linearno čitao.

Rešenje problema usporenja sistema se sastoji ili u nabavci dodatne RAM memorije (što je bolje rešenje, posebno pošto je sad ova komad hardvera dosta jeftin), ili u optimizaciji swap-ovanja. Sama optimizacija se lako izvodi, tako da je svako može izvesti. Da bi optimizovali swap-ovanje uradite sledeće:

Sa desktopa kliknite dugme Start i idite putanjom Settings > Control Panel, te kliknite na ikonu System i pritisnite taster Enter.

Pređite na karticu Performance i kliknite dugme Virtual Memory. Otvoriće vam se dijalog Virtual Memory sa izabranom opcijom Let Windows manage my virtual memory settings.

Kliknite opciju Let me specify my own virtual memory settings, pa upišite najmanju i najveću dozvoljenu veličinu swap fajla prema tabeli gornjoj tabeli.

Nakon popunjavanja kliknite OK, pa na sledeće pitanje odgovrite takođe potvrdno (Yes) i kliknite Close da bi zatvorili ovaj dijalog. Windows će ponuditi opciju za restartovanje sistema kako bi se primenili novi paramteri. Restartujte sistem i odmah potom pokrenite defragmentaciju diska. Nakon ove procedure vaš sistem će biti znatno brži.

Da li primećujete da vam kompjuter u zadnje vreme radi primetno sporije? Da li se “ponaša” onako kako nije predviđeno? Ako su odgovori na ova pitanja potvrdni, onda je vreme za veliko spremanje

Da li ste primetili ili vam se možda čini da vam u poslednje vreme račinar radni znatno sporije ili vam se dešavaju čudni problemi? Ovo je siguran znak da je vašem računaru treba veliko čišćenje. Utvrđivanjem uzroka i razloga znaćete i šta treba uraditi u cilju ponovnog poboljšanja performansi vašeg “ljubimca”.

U narednim redovima ukazaćemo vam na neke, i možda najbitnije, razloge zašto vaš računar ne radi kao je “nekada radio”:

• Kao prvo, postavlja se pitanje radne (RAM) memorije računara. Imate relativno malo ugrađene operativne memorije, i čudite se što računar radi tako sporo. Zato, ugradite dodatnu memoriju, koja se za sada nudi po bagatelnim cenama.
• Sledeću stvar predstavljaju mnogobrojni instalirani programi, što korisni, što vrlo “nekorisni”. Veliki broj programa koje instalirate usporavaju rad računara, zato – ako vam nisu baš neophodni – deinstalirajte ih, i to na propisan način. Ovo “propisan”, znači da programe treba da deinstalirate po standardnoj Windows proceduri za deinstalaciju softvera, a ne samo da ih ručno obrišete sa diska.
• Glavno pravilo kod održavanja računara u ispravnom stanju je preventiva. Što znači da bi ispravnost vaših diskova trebali da sprovodite svakih nekoliko nedelja. Na usporenje rada mogu da utiču tzv. logička i fizička neispravnost diskova. Logička neispravnost se uglavnom lako otklanja, dok fizička neispravnost ponekad može biti fatalna (za vaš računar, naravno). Zato redovno proveravajte vaše diskove (i pravite backup-e), i to posebno u slučaju da imate računar koji nije baš “poslednja moda”.
• Pored navedene redovne kontrole diskova, preporučljiva je i redovna defragmentacija vaših diskova, odnosno održavanje diska u uređenom stanju. Na disk se podaci upisuju sekvencijalno, što znači od početka – početnog sektora, pa redom na dalje. Ukoliko obrišete neki fajl sa diska, već sledeći fajl (ili deo fajla) će biti upisan u ovu “prazninu”. Ako u ovoj praznini nema dovoljno mesta za ceo fajl, on će biti podeljen na više delova koji mogu biti upisani na velikom broju različitih lokacija na disku. Upravo ovo deljenje se naziva fragmentacija, a suprotan proces je defragmentacija – što znači postavljanje delova fajlova u uređen poredak.