Hardware

Maksimalna snaga usisivača u EU ograničava se na 900w

Potrošači u Evropskoj uniji od 1. septembra više neće moći da kupe usisivače velike snage. To je samo jedna u nizu mera kojima EU namerava da poveća energetsku efikasnost i smanji potrošnju električne energije.

Septembar je uvek donosio neke promene, ali ove godine on „obećava“ mnogo više. Od danas će potrošači u Evropskoj uniji biti u mogućnosti da kupuju samo one usisivače čija snaga nije veća od 1.600 vati. Ali to je samo početak, jer će za tri godine to ograničenje biti spušteno na samo 900 vati.

I to nije jedina promena. ti aparati ubuduće će nositi oznake koje daju detaljne informacije o njihovoj efikasnosti, potrošnji energije i nivou buke koju stvaraju.

Potrošači su zabrinuti da će usisivači s manje snage biti lošiji, ali stručnjaci tvrde da je uvreženi stav „što veća snaga, to bolje“, potpuno neosnovan. Zapravo, jači motori su obično praćeni lošim cevima i slabom aerodinamikom aparata, dok novi, dobro osmišljeni uređaji s modernim motorima, pokazuju odlične rezultate na testovima i već sada mogu da postignu odlične rezultate s manje od 900 vati.

Smernice za efikasnost – recept za uspeh

Šefovi evropskih država su 2009. godine usvojili odluku da se do 2020. godine potrošnja energije smanji za 20 odsto. Ključni dokument za postizanje tog cilja je direktiva Ekodizajn, čiji je cilj smanjenje tržišta neefikasnih proizvoda. Primenom standarda koje ta direktiva propisuje, kao što su nivoi efikasnosti za različite proizvode i označavanje energetskim oznakama, ostvariće se 60 odsto evropskih ciljeva u pogledu uštede energije.

Smernice Evropske unije su već primenjene u proizvodnji frižidera koji štede energiju, mašina za pranje sudova, televizora, kompjutera, pumpi, motora i lampi. Neki od tih uređaja sada koriste deset puta manje snage nego pre deset godina.

Rasveta bi takođe mogla biti odličan primer. Tradicionalne sijalice su 2009. godine počele da nestaju s tržišta Evropske unije, da bi danas LED tehnologija, koja štedi više od 80 odsto energije, postala norma. Međutim, iako potrošači i kompanije mogu primetiti i ekonomski benefit od korišćenja novih sijalica, efekti na potrošnju električne energije u Evropi su jedva primetni.

U Nemačkoj energetskoj agenciji (DENA) kažu da će biti potrebno još nekoliko godina dok se stara rasveta u zgradama u potpunosti zameni novim. Oni očekuju da će najveće uštede biti u drugoj polovini ove decenije, delimično i zbog upotrebe efikasnijih elektronskih motora u pumpama, frižiderima i rashladnim uređajima.

Dobit i za privredu i za potrošače

Stručnjaci za životnu sredinu i energetiku smatraju da je ova direktiva Evropske unije važan instrument kojim se može povećati energetska efikasnost, ali istovremeno i smanjiti računi u domaćinstvu, čak i uprkos rastu cene energenata.

Štefan Jest iz DENA kaže za DW da su propisi o energetskoj efikasnost već dali rezultate i da ova direktiva stimuliše inovacije i konkurenciju, a zauzvrat smanjuje energetske troškove i nudi nove mogućnost za izvoz.

Jest kaže da je Evropska unija uzor u oblasti energetske efikasnosti, prema kom se orijentišu i druge države. Pojedine od prave svoje smernice, dok neke druge pokušavaju da podstaknu razvoj novih tehnologija.

Leave a Reply