Hardware

Superračunar HP Paradox 4 koristiće se za predviđanje poplava u Srbiji

Tek što je počela da sanira posledice majske katastrofe, Srbija ponovo drhti od poplava. Zbog izlivanja reka, bujica i odrona, vanredna je situacija u Kladovu, Majdanpeku i Negotinu. Nadležni ponovo tvrde da niko nije kriv, ali i ne kriju da nam treba – bolji sistem prevencije.

Razvijene zemlje smislile su različite načine za predviđanje ovakvih događaja i planiranje brze reakcije, a u tome im pomaže i najsavremenija tehnologija. Jedan superračunar, koji bi nam u budućnosti mogao služiti i za ove svrhe, u utorak (16. septembra 2014. godine) je pušten u rad u beogradskom Institutu za fiziku.


Superračunarski postrojenje, bazirano na platformama kompanija HP i “Intel”, u koji je uloženo oko 1 mil USD, svečano je pušteno u rad u Laboratoriji za primenu računara u nauci Instituta za fiziku. “HP Paradox 4” kupljen je u okviru nabavke kapitalne opreme za potrebe naučne zajednice u Srbiji, preko Jedinice za upravljanje projektom Ministarstva prosvete i nauke (JUP).

Osnovna ideja ovog projekta je brži razvoj superračunarstva u Srbiji i regionu, a korisnici iz akademske zajednice naše zemlje mogu pristupiti “Paradox”-u kroz nacionalnu “Grid” infrastrukturu. Pored toga što joj je glavna misija da služi istraživačima, “supermašina” mogla bi da nam, u budućnosti, pomogne i u predviđanju i sprečavanju poplava ili zagađenja životne sredine, a mogao bi da se koristi za komercijalne svrhe, kazali su predstavnici Instituta za fiziku na jučerašnjem predstavljanju novog “Paradox”-a.

Antun Balaž, rukovodilac Laboratorije za primenu računara u nauci, objašnjava na koji način ovo superračunarsko postrojenje može biti upotrebljeno, kada je reč o predviđanju poplava i planiranju ispravnih reakcija.

– Potrebno je da se prikupe različiti podaci: kakvo je korito reke, mogućnosti za izlivanje na nekim ključnim tačkama, da li reka ima gde da se izlije, zatim popis brana i načini manipulacije tim branama, pa onda vremenska prognoza – dugoročna i kratkoročna, podaci o vetrovima, o tlu, podaci o tome čime sve raspolaže država itd. Kada se te informacije prikupe, onda računar pravi model – šta se sve i u kojoj situaciji može destiti. Ako vidite da može doći do poplave, ispituju se načini kako se to može sprečiti, i bukvalno se “proba”. Na primer, otvorite branu i vidite šta će se desiti – kaže Balaž za “eKapiju”.

– Metodom pokušaja i pogreške dolazite do željenog rezultata. To je jako veliki broj informacija koji treba imati na jednom mestu i uz pomoć njih vi možete videti šta možete da promenite kako biste sprečili neku katastrofu.

Ipak, da li će doći do korišćenja superračunarskog postrojenja za ovakve svrhe, ne zavisi od srpskih naučnika već od države.

– U ovom trenutku imamo samo mogućnost za tako nešto. Na državi je da donese odluku da se radi na nekom sličnom projektu, da ga finansira i da jednostavno – naloži svim nadležnim institucijama da dostave podatke. Naravno, voleli bismo da dođe do saradnje, ali mi ne odlučujemo o tome – kaže naš sagovornik.

Dobar primer kako se boriti sa prirodnim stihijama je Holandija, koja bi, da nema sistem i preciznu kontrolu, odavno bila pod vodom, dodaje sagovornik “eKapije”.

Ono što superračunar još može, jeste da pomogne u smanjenju zagađenja životne sredine.

– EPS je, recimo, jedna od kompanija zainteresovanih za benefite koje ovo superračunarsko postrojenje može da pruži. Polako se približavamo Evropi i obavezni smo da prihvatimo mnogobrojne ekološke standarde, kako za postojeće elektrane, tako i za one koje ćemo tek graditi. Za kompaniju je mnogo lakše i jeftinije, ako napravi simulaciju rada elektrane i menja različite parametre, nego da to radi u praksi. Tako može da sazna – gde mora, a gde ne mora da uloži, da li može da kombinuje neke postojeće resurse i slično – kaže Antun Balaž.

Nije baš sve nepredvidivo

Da li smo mogli da predupredimo sve što nas je ovog proleća i leta snašlo “sa neba” (i ko je kriv što nismo), pričaće se još mnogo narednih godina.

Baš u vreme majske katastrofe, novinari iz Srbije imali su priliku da u Parizu, u Međunarodnoj kancelariji za vode, čuju nešto više o tome kako nam matematičke metode mogu pomoći da predvidimo poplave. Direktor ove organizacije, Žan Fransoa Donzije, ispričao nam je kako je najveća poplava u istoriji francusku prestonicu zadesila davne 1910. godine, kada je grad bio pred kolapsom. Kako bi sprečili da se u budućnosti desi neka slična katastrofa, prošle godine Parižani su imali simulaciju – šta bi se desilo ako bi se “ponovila” ta godina, odnosno – ako bi pala ista količina kiše?

Došli su do zaključka da bi došlo do prave tragedije, i to ne zbog izlivanja Sene, već zbog – podzemnih voda. Osim očiglednog problema “potapanja” dobrog dela stambenih zgrada, to bi automatski značilo katastrofu i za mnogobrojne kulturne institucije, jer su depoi vrednih umetnina – u podrumima. Pošto su zaključili da bih kišnica preplavila, odlučeno je da se na obodu grada sagradi neka vrsta ogromnog rezervoara (gde bi se ta voda sprovela). Nadalje, došlo se do zaključka da se skladištenje dragocenih umetničkih predmeta mora hitno rešiti na neki drugi način, kao i, recimo, pitanje mnogobrojnih generatora za električnu energiju koji su isto – u podrumima zgrada.

Šta je “HP Paradox”?

“HP Paradox” je postrojenje integrisano u sve regionalne i pan-evropske superračunarske infrastrukture. Ovom instalacijom laboratorija na Institutu za fiziku postaje vodeća u jugoistočnoj Evropi, imajući u vidu da je opremljena postrojenjem računara visokih performansi najnovije generacije.

Ovaj superračunarski klaster je integrisano, vodom hlađeno postrojenje, sa ukupno 2.500 procesora najnovije generacije organizovanih u 220 nodova različite namene, sa preko 4 terabajta RAM-a, 106 Tesla grafičkih kartica i ukupnom procesorskom snagom od preko 110 teraflopsa. Klaster je ujedno i postrojenje za masivno skladištenje digitalnih podataka sa ukupnim kapacitetom od 200 terabajta.

Prema rečima direktora beogradske kancelarije kompanije “Hewlett Packard” Miloša Đurkovića, ovo je istorijski trenutak za srpsku nauku jer nabavkom super kompjutera Srbija stupa na svetsku mapu zemalja sa ovim tehnologijama. I on je podsetio da je primena ovih računara velika ne samo u nauci, nego i u privredi, a Srbija ima šansu da postaje regionalni centar u superkompjutingu.

– Već je krenula obuka jednog dela istraživača za korišćenje ovog superračunara – kaže direktor Instituta za fiziku Aleksandar Bogojević, i dodaje da je važno da se odmah krene sa korišćenjem “Paradox 4”, jer vrhunska tehnologija vrlo brzo – zastari.

– Ono što je danas najnovije i supermoderno, za tri godine biće zastarelo – kaže Bogojević.

Direktor Instituta za fiziku objašnjava da je postrojenje koje je HP isporučio i viših performansi od onoga što je na tenderu zatraženo.

– “Paradox 4” će biti korišćen za realizaciju raznorodnih projekata – i za istraživače Instituta za fiziku, i za projekte koji realizuje Ministarstvo prosvete i nauke, a za njega se već sada interesuju i kompanije. Najveća korist koju ćemo imati od nabavke superračunara, jeste to što ćemo mlade istraživače zadržati u Srbiji, tako što ćemo im omogućiti vrhunske uslove za rad – kaće Bogojević. izvor:ekapija

Leave a Reply