Društvene mreže

Medijska manipulacije na društvenim mrežama

Gaza, Ukrajina, Sirija – moć slika dominira medjima. Njihovu verodostojnost je često teško potvrditi. Švajcarski novinar Konrad Veber je specijalista upravo za to i u intervjuu za ARD govori o svom „zanatu“.

Mnogo slika i informacija o aktuelnim krizama potiče iz društvenih mreža. Kakvi su to sadržaji ?

Konrad Veber: Izveštaji u društvenim mrežama, bez obzira da li potiču od novinara, pogođenih ili očevidaca, po sebi su direktniji i emocionalniji, jer su neposredni. Na Tviteru i Fejsbuku se saopštava ono što se doživljava, to su “sirove poruke” o samom događaju koje se potom različito tumače. To može da se uradi u realnom vremenu, ali i tek nakon nekoliko sati ili dana. U suštini, može se reći: što više vremena prođe, tim više su poruka i njena distribucija izmanipulisani.

Manipulisane fotografije sa sahrane Kim Jong Ila, 28. 12.2011. Pjongjang

Manipulisane fotografije sa sahrane Kim Jong Ila, 28. 12.2011. Pjongjang

Za urednika to predstavlja velike probleme. Vrlo je naporno razlučivati da li je to izveštavanje u klasičnom smislu, da li je neko očevidac ili je reč o propagandi. Iznaći istinu je zaista veoma teško.

Kako se mogu razlikovati činjenice od propagande?

Istina je to osetljiva tema. Svaka strana polaže pravo da govori istinu. Bilo bi pametno kada bi se svaki novinar i svaka redakcija ograničili na oslikavanje situacije. U društvenim mrežama su prošla vremena jasnog razdvajanja izveštavanja i komentara. Izveštaji sada uvek imaju određenu nameru.

Kakve slike se koriste u propagandne svrhe, a nisu na prvi pogled prepoznatljive kao takve?

U izveštanju iz Gaze je upadljivo da palestinska strana međunarodnoj štampi namerno uglavnom nudi slike dece i mladih, kao slike žrtava. To ističe brutalnost rata uperenog protiv civila. S druge strane, Izraelci pokazuju vojno precizne slike s namerom da dokažu da je cilj napada upravo Hamas.

Pored toga, naravno, same slike se mogu manipulisati, to je postalo prilično lako. Postoje razne tehnike da se otkriju promene na slici, na primer upoređivanjem starih I novih slika. To takođe igra ulogu i u izveštavanju o Ukrajini, gde je više puta proveravano da li je slika lansirne stanice za rakete zaista aktulena.

Da li urednici imaju mogućnosti da proveravaju informacije i slike?

Redakcije su zaista suočavaju sa velikim izazovima. Prvo, relevantne informacije i slike moraju da se isfiltriraju iz mreže. S druge strane, informaciju treba proveriti. To je pak povezano sa većim zahtevima kako za ljudima tako i tehnikom.

Deo redakcija se oslanja na podršku firmi koje su specijalizovane za verifikovanje fotografija i video snimaka. Kako te firme rade?

Takve firme kombinuju dve tehnike. Obave algoritamsku pretragu sadržaja koji se obično razmenjuje po mrežama. Tako mogu da saznaju gde tačno nastaje vest. Na društvenim mrežama se to brže komunicira nego putem novinskih agencija. Analizira se brzina razmene poruke. Potom počinje pravi rad na proveri sadržaja … traži se drugi, treći, četvrti izvor da bi se utvrdila verodostojnost mesta i vremena događaja. Oni koriste klasična sredstva istraživanja, izveštaje drugih medija ili poređenje sa starijim slikama, video i satelitskim snimcima.

Manipulacija sa slikama i na slikama nisu nova pojava. U kojoj meri ta pojava na društvenim mreža dobija novu dimenziju?

Sadržaji se mogu brže i lakše manipulisati i širiti nego ranije. Klikom na sliku ona dopire do beskonačno mnogo ljudi. Važno je takođe da se slika ne može tako lako povući iz opticaja. Studije su pokazale da lažna vest ima dva puta veći domet nego njen demanti ili ispravka.

Da li novinarstvo želi i mora da se promeni i u svom odnosu prema društvenim mrežama?

Na početku smo bili previše naivni i potcenili obim moguće propagande. Svakako, novinari su društvenim mrežama dali previše značaja, iz potrebe da budu brži od svih ostalih. Međutim, i u digitalnom dobu kredibilitet je naveće bogatstvo novinarstva.

Leave a Reply