Slova su jasna kao na papiru, težina je uporediva sa paklicom cigareta. Reč je o elektronskim knjigama koje su sve popularnije kod čitalaca. Proizvođači nastoje da elektronske knjige budu što sličnije džepnim izdanjima.
Međutim, čitaocima nedostaje iznad svega jedno – u elektronskom izdanju Harija Potera ne mogu da prelistavaju knjigu, već im ostaje jedino upravljanje putem tač-skrina. A baš to žele da promene istraživači sa Tehničkog fakulteta u Ahenu. Oni su na pragu otkrića prve elektronske knjige koja može da se prelistava kao prava knjiga.
Prototip najnovije elektronske knjige i te kako nalikuje običnoj knjizi – jer i kod e-knjige stranice mogu da se okreću. Takođe izgleda kao otvorena džepna knjiga veličine A5. Ekran se lako može presaviti, čime kompjuter elektronske knjige dobija informaciju da treba da okrene sledeću stranicu. Naučnik Gero Herkenrat sa katedre za medijsku informatiku Tehničkog fakulteta u
Nove tehnologije omogućile realizaciju ideje
To je moguće zahvaljujući novom senzoru koji reaguje na savijanje površine. Taj senzor je napravljen od staklenih niti. Kablovi od staklenih niti se već dugo koriste u elektronici i informatici. Primera radi, za prenos podataka preko dugih deonica. U takvom kablu se na jednom njegovom kraju emituje svetlo u unutrašnjost, koje najpre ostaje u kablu, i biva reflektovano od unutrašnje strane kabla, da bi potom jedan deo završio na drugom kraju. Naučnici iz Ahena koriste kabl od staklenih niti za elektronsku knjigu, ali ne na konvencionalan način, kaže profesor Jan Borhers:
„Mi prekinemo taj kabl. Na jednoj strani ga ohrapavimo, i kada se pošalje svetlost kroz kabl, jedan deo svetla izlazi na drugom kraju. To znači da samo jedan deo svetlosti zaista dođe do kraja, a količinu te svetlosti merimo senzorom osetljivim na svetlo“.
Kako to funkcioniše
Da sumiramo: Kompjuter elektronske knjige dobija upravljačke signale putem količine svetlosti koja stigne do kraja kanala. Kada korisnik uzme u ruku otvorenu e-knjigu i potom je presavije na jednom delu, time presavija i kabl od staklenih niti. Na taj način svetlo izbija po strani kabla, čime manje svetlosti stiže do njegovog kraja. Informacija o količini svetlosti se potom putem senzora prenosi do kompjutera. Jan Borhers:
„U savitljivoj elektronskoj knjizi inkorporisano je nekoliko senzora. Oni šalju signale koji deo e-knjige je upravo savijen. Ti signali dospevaju u kompjuter koji tumači različite senzore i kaže. Ok, senzor gore desno u uglu je snažno savijen, znači moramo da okrenemo sledeću stranicu, a kompjuter vraća odgovarajuću sliku i stranicu nazad preko projektora na elektronsku knjigu“.
Novi mehanizmi su bili neophodni
Ali taj efekat okretanja stranice je bilo moguće dostići i putem tač-skrina. Da li je zaista bilo neophodno razviti tzv. senzore za savijanje? U svakom slučaju, smatra Jan Borhers. Jer on i njegov tim hoće da razviju mehanizme koje korisnicima omogućavaju lako korišćenje:
„Želeo bih da se elektronska knjiga što je sličnije moguće koristi kao obična knjiga. A kod jedne knjige ja uzmem stranicu u ruku, pa je okrenem, ili podignem, i spustim na prethodnu stranicu da bih stigao do sledeće stranice. I to je bio naš cilj, da istu interakciju, iste gestove omogućimo korisnicima tokom prelistavanja elektronske knjige“.