Internet

EU nalaže kompaniji Google razdvajanje poslovanja

Neobavezujuća rezolucija koja bi zahtevala od Google-a da razdvoji poslovanje svog pretraživača od ostatka poslova u Evropi priprema se u Evropskom parlamentu.

Rastuća zabrinutost zbog dominacije IT giganta na tržištu pretraživača, verovatno podgrejana i diskutabilnim poreskim praksama, dovela je do izrade plana koji bi trebalo da bar malo obuzda snagu kompanije iz Kupertina.

Kako navode britanski mediji, javni poziv da se Google “rascepi” bi predstavljao dosad retko viđen i drastičan potez, ali i priličnu pretnju za poslovanje Google-a.

U nacrtu plana se ne spominje nijedno ime iz IT industrije, ali je jasno da se dobar deo odnosi na Google, koji je daleko najdominantniji u pružanju usluga u sferi pretraživanja interneta sa tržišnim udelom od 90 odsto.

Google nije komentarisao navode medija.

Agencija Rojters navodi da se u nacrtu Evropska komisija poziva da razmotri predloge po kojima bi se razdvojili pretraživači od drugih komercijalnih servisa, što bi “bilo dugoročno rešenja za ravnotežu i konkurentnost na tržištu”.

EP nema dovoljnu moć da pocepa veliku korporaciju i rezolucija bi bila neobavezujuća, ali bi se time svakako pojačao pritisak na EK da povuče konkretnije korake protiv Google-a i drugih IT džinova, koji poslednjih godina izmiču kontroli vlasti i sve češće se spominju u negativnom kontekstu.

0 thoughts on “EU nalaže kompaniji Google razdvajanje poslovanja

  1. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    Prema clanu 102. stav 1. Ugovora o funkcionisanju EU, svaka zloupotreba dominantnog poloţaja na unutrašnjem trţištu ili na njegovom znaĉajnom
    dijelu od strane jednog ili više uĉesnika na trţištu zabranjuje se kao nespojiva sa
    unutrašnjim trţištem ukoliko moţe
    uticati na trgovinu izmedju drzava ĉlanica.
    Po stavu 2. ovog clana, takva zloupotreba moze se sastojati naroĉito od:
    (a) neposrednog ili posrednog nametanja nepoštene kupovne ili prodajne cijene ili drugih
    nepoštenih uslova trgovine;
    (b) ograniĉavanja proizvodnje, trzšta ili tehniĉkog razvoja na štetu potrošaĉa;
    (c) primjene razliĉitih uslova na jednake poslove sa drugim stranama u trgovini, ĉime se oni dovode u nepovoljan poloţaj u odnosu na konkurenciju;
    (d) uslovljavanja zakljuĉivanja ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza drugih strana koje po svojoj prirodi i trgovaĉkim obiĉajima nemaju nikakvu vezu sa predmetom tih ugovora.

    Iz gornjeg teksta se ne vidi jasno da li “Gugl” optuzuje samo za se zloupotrebu dominantnog polozaja samo u pogledu ograniĉavanja (“zauzimanja”) trzšta usluga pretrazivaca “Veba” i to na štetu potrošaĉa?

Leave a Reply