Istraživanje ponašanja korisnika Interneta u Srbiji | Personal magazin

Internet

Istraživanje ponašanja korisnika Interneta u Srbiji

facebook Korisnici najviše čitaju vesti, traže partnere i stiču prijateljstva on-line Internet korisnici najviše vremena u Srbiji provode čitajući vesti,... 

facebook
facebook
Korisnici najviše čitaju vesti, traže partnere i stiču prijateljstva on-line

Internet korisnici najviše vremena u Srbiji provode čitajući vesti, dok su na drugom mestu popularnosti socijalne mreže poput Facebook ili Myspace, rezultat je istraživanja Internet portala Domino Magazin. Na trećem mestu za 15 procenata ispitanih korisnika omiljeni su erotski sadržaji. Čak 42 procenta ispitanih korisnika Interneta je nekada izašlo na sastanak sa osobom koju je upoznao on line.

Internet u Srbiji koristi približno isti broj muškaraca i žena, dok najviše vremena na Internetu provode mladi. Čak 54 procenta mladih do 27 godina dnevno provodi više od dva sata surfujući. Kada bi mogli da biraju čega bi se radije odrekli 51 procenat ispitanih kaže da bi radije živeo bez televizije, 20 procenata bez sporta, 14 posto bez Interneta, a 12 posto bez izlazaka. Jedan procenat ispitanih bi se najradije odrekao svog partnera.

Dvadeset dva procenta korisnika nikada ne bi izašli sa nekim koga su upoznali na globalnoj mreži, 19 posto bi to uradili ukoliko dobro izgleda, a samo 3 posto ako je potencijalni kandidat duhovit i 1 posto ako je obrazovan. Čak 53 procenta korisnika bi izašli na sastanak sa nekim ukoliko su sigurni da je upravo onakav kakvim se predstavlja. Od ukupnog broja korisnika 19 procenata je pronašlo partnera na Internetu, a čak 42 procenta svih ispitanih je nekada izašlo sa nekim koga su upoznali on line. Od toga je 19 posto pokušalo čak i više puta da pronađe partnera na ovaj način. Najvažniji razlog za traženje partnera na mreži jeste što se ljudi na taj način lakše otvaraju, smatra 37 procenata ispitanih. Trinaest procenata kaže da je na Internetu izbor partnera bolji nego u realnom životu, dok 12 procenata misli da se ovako mogu sakriti mane.

Većina ispitanih smatra da Internet pomaže da se ljudi približe, dok 38 procenata misli da otuđuje. Čak 51 posto korisnika Interneta u Srbiji steklo je ovim putem nova prijateljstva.

Istraživanje je sprovedeno on-line u toku juna, jula i avgusta na Internet portalu www.dominomagazin.com a rezultati su dobijeni na osnovu 2477 ispitanih korisnika iz Srbije.


« prethodni članak
naredni članak »
Sveže vesti u vašem e-sandučetu

Prijavite se kako bi ste potpuno besplatno primili najsvežije vesti sa domaće i globalne IT scene! Svako jutro, na vaš e-mail stizaće sve novosti objavljene u Personal magazinu.

Komentari

3 komentara na naslov “Istraživanje ponašanja korisnika Interneta u Srbiji”

  1. Pavle I. Premovic on 08. Sep 2009 7:32

    Покушао сам већ неколико пута да укажем на чињеницу да одељак “Nauka@Tehnologija” у скупу “Naslovi” нема, уопште, написа из основних наука већ већином из информатичке технологије и сличног. Из тог разлога вам саљем следећи допис:
    Пре 65 милиона година на прелазу геолошких раздобља креде и терцијара одиграла се једна од пет највећих биолошких катастрофа кад је нестало са лица Земље око 70 % живих организама међу којима и “чувени” диносауруси. Узрок тог изумирања је би десетокилометарски астероид који je ударио о површину Земље на врх полуострва Јукатан код месташца Чиксулуб. Ово широм света прихваћено објашњење је предложио амерички физичар-нобеловац Луис Алварез 1981 године.
    Овај астероидни удар је, такође, је изазвао и нестанак микропланктонских организама у океанима који су, између осталог, најзначајнији „произвођачи” атмосферског кисеоника. У научним круговима који се баве овом проблематиком сматра се да су за нестанак ових организама били најодговорнији скоро потпуно помрачење и пад температуре узроковано честицама огромних количина материјала избачених у атмосферу а насталих приликом удара наведеног астероида. Ове честице су, једноставно речено, „прекриле” небо и спречиле сунчеву светлост и топлоту да продре на површину Земље.
    У току месеца августа веома угледни међународни часопис за астробиологију (International Journal of Astrobiology), који се штампа у Кембриџу у Енглеској, објавио је рад професора Премовића (Универзитет у Нишу) на уводним странама под насловом „Глобално закишељавање океана током геолошког прелаза креде и терцијара“ (слободни превод). У том чланку Премовић заступа мишљење да је угљендиоксид, који је настао у огромним количинама приликом удара астероида на полуострву Јукатан, закиселио океанску воду као што се то чини у обичном животу кад се производи сода-вода за различите потребе. Ово закишељавање, по професору Премовићу, је било крајње погубно за микроскопске планктоне. Професор Премовић је у свом раду обрадио експерименталне податке са преко тридесет океанских налазишта од Северног до Јужног пола.
    Глобалног закишељавање океана се одиграло неколико пута у току задњих три стотине милона година геолошке историје планете Земље и било је узроковано великим количинама угљендиоксида избаченог у атмосферу али насталог приликом огромних вулкански ерупција. Важно је овде истаћи да у сличну ситуацију могу да се нађу океани до 2100 године ако се ништа не учини са смањењем емисије угљендиоксида произведеног људским активностима: термоцентрале, аутомобили…
    Овај рад је, иначе, професор Премовић излагао новембра 2008 на научном скупу у Риму организованом од стране Европске васионске агенције пред великим бројем угледних астробиолога света.
    Да на крају напоменем да сам овај исти допис послао уредништвима дневних новина Политика, Вечерње новости, Данас, Блиц, Борба, Глас јавности и недељнику Илустрована Политика али они за то и не хају…

  2. Marko on 09. Sep 2009 11:31

    Link ka njihovim sajtu u ovom tekstu ne radi.
    Potencijalna mana tog istrazivanja je uzorak, tj takav uzorak ne mora biti reprezentativan za celu populaciju.

  3. Mediji u zemlji dinosaurusa, deo drugi | Bedno piskaralo on 26. Jan 2010 15:17

    [...] onlajn svetom. To je zalog za budućnost, kada će im glavna publika biti klinci koji danas provode makar dva sata online. Želiš da podeliš? Samo [...]

Imate komentar na ovaj zapis?




XHTML: Za formatiranje komentara možete koristiti sledeće tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>