<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
		>
<channel>
	<title>Comments on: Istraživanje ponašanja korisnika Interneta u Srbiji</title>
	<atom:link href="http://www.personalmag.rs/internet/istrazivanje-ponasanja-korisnika-interneta-srbija/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://www.personalmag.rs/internet/istrazivanje-ponasanja-korisnika-interneta-srbija/</link>
	<description>Kompjuterski techno-e-zine / Vaš lični vodič kroz svet novih tehnologija</description>
	<lastBuildDate>Sat, 11 Feb 2012 09:41:58 +0000</lastBuildDate>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>http://wordpress.org/?v=3.3.1</generator>
	<item>
		<title>By: Mediji u zemlji dinosaurusa, deo drugi &#124; Bedno piskaralo</title>
		<link>http://www.personalmag.rs/internet/istrazivanje-ponasanja-korisnika-interneta-srbija/comment-page-1/#comment-3856</link>
		<dc:creator>Mediji u zemlji dinosaurusa, deo drugi &#124; Bedno piskaralo</dc:creator>
		<pubDate>Tue, 26 Jan 2010 14:17:24 +0000</pubDate>
		<guid isPermaLink="false">http://www.personalmag.rs/?p=10777#comment-3856</guid>
		<description>[...] onlajn svetom. To je zalog za budućnost, kada će im glavna publika biti klinci koji danas provode makar dva sata online.     Želiš da podeliš? Samo [...]</description>
		<content:encoded><![CDATA[<p>[...] onlajn svetom. To je zalog za budućnost, kada će im glavna publika biti klinci koji danas provode makar dva sata online.     Želiš da podeliš? Samo [...]</p>
]]></content:encoded>
	</item>
	<item>
		<title>By: Marko</title>
		<link>http://www.personalmag.rs/internet/istrazivanje-ponasanja-korisnika-interneta-srbija/comment-page-1/#comment-3109</link>
		<dc:creator>Marko</dc:creator>
		<pubDate>Wed, 09 Sep 2009 09:31:25 +0000</pubDate>
		<guid isPermaLink="false">http://www.personalmag.rs/?p=10777#comment-3109</guid>
		<description>Link ka njihovim sajtu u ovom tekstu ne radi.
Potencijalna mana tog istrazivanja je uzorak, tj takav uzorak ne mora biti reprezentativan za celu populaciju.</description>
		<content:encoded><![CDATA[<p>Link ka njihovim sajtu u ovom tekstu ne radi.<br />
Potencijalna mana tog istrazivanja je uzorak, tj takav uzorak ne mora biti reprezentativan za celu populaciju.</p>
]]></content:encoded>
	</item>
	<item>
		<title>By: Pavle I. Premovic</title>
		<link>http://www.personalmag.rs/internet/istrazivanje-ponasanja-korisnika-interneta-srbija/comment-page-1/#comment-3101</link>
		<dc:creator>Pavle I. Premovic</dc:creator>
		<pubDate>Tue, 08 Sep 2009 05:32:39 +0000</pubDate>
		<guid isPermaLink="false">http://www.personalmag.rs/?p=10777#comment-3101</guid>
		<description>Покушао сам већ неколико пута да укажем на чињеницу да одељак &quot;Nauka@Tehnologija&quot; у скупу &quot;Naslovi&quot; нема, уопште, написа из основних наука већ већином из информатичке технологије и сличног. Из тог разлога вам саљем следећи допис: 
Пре 65 милиона година на прелазу геолошких раздобља креде и терцијара одиграла се једна од пет највећих биолошких катастрофа кад је нестало са лица Земље око 70 % живих организама међу којима и “чувени” диносауруси. Узрок тог изумирања је би десетокилометарски астероид који je ударио о површину Земље на врх полуострва Јукатан код месташца Чиксулуб. Ово широм света прихваћено објашњење је предложио амерички физичар-нобеловац Луис Алварез 1981 године. 
Овај астероидни удар је, такође, је изазвао и нестанак микропланктонских организама у океанима који су, између осталог, најзначајнији „произвођачи” атмосферског кисеоника. У научним круговима који се баве овом проблематиком сматра се да су за нестанак ових организама били најодговорнији скоро потпуно помрачење и пад температуре узроковано честицама огромних количина материјала избачених у атмосферу а насталих приликом удара наведеног астероида. Ове честице су, једноставно речено, „прекриле” небо и спречиле сунчеву светлост и топлоту да продре на површину Земље.
У току месеца августа веома угледни међународни часопис за астробиологију (International Journal of Astrobiology), који се штампа у Кембриџу у Енглеској, објавио је рад професора Премовића (Универзитет у Нишу) на уводним странама под насловом „Глобално закишељавање океана током геолошког прелаза креде и терцијара“ (слободни превод).  У том чланку Премовић заступа мишљење да је угљендиоксид, који је настао у огромним количинама приликом удара астероида на полуострву Јукатан, закиселио океанску воду као што се то чини у обичном животу кад се производи сода-вода за различите потребе. Ово закишељавање, по професору Премовићу, је било крајње погубно за микроскопске планктоне. Професор Премовић је у свом раду обрадио експерименталне податке са преко тридесет океанских налазишта од Северног до Јужног пола.
Глобалног закишељавање океана се одиграло неколико пута у  току задњих три стотине милона година геолошке историје планете Земље и било је узроковано великим количинама угљендиоксида избаченог у атмосферу али насталог приликом огромних вулкански ерупција. Важно је овде истаћи да у сличну ситуацију могу да се нађу океани до 2100 године ако се ништа не учини са смањењем емисије угљендиоксида произведеног људским активностима: термоцентрале, аутомобили...
Овај рад је, иначе, професор Премовић излагао новембра 2008 на научном скупу у Риму организованом од стране Европске васионске агенције пред великим бројем угледних астробиолога света.
Да на крају напоменем да сам овај исти допис послао уредништвима дневних новина Политика, Вечерње новости, Данас, Блиц, Борба, Глас јавности и недељнику Илустрована Политика али они за то и не хају...</description>
		<content:encoded><![CDATA[<p>Покушао сам већ неколико пута да укажем на чињеницу да одељак &#8220;Nauka@Tehnologija&#8221; у скупу &#8220;Naslovi&#8221; нема, уопште, написа из основних наука већ већином из информатичке технологије и сличног. Из тог разлога вам саљем следећи допис:<br />
Пре 65 милиона година на прелазу геолошких раздобља креде и терцијара одиграла се једна од пет највећих биолошких катастрофа кад је нестало са лица Земље око 70 % живих организама међу којима и “чувени” диносауруси. Узрок тог изумирања је би десетокилометарски астероид који je ударио о површину Земље на врх полуострва Јукатан код месташца Чиксулуб. Ово широм света прихваћено објашњење је предложио амерички физичар-нобеловац Луис Алварез 1981 године.<br />
Овај астероидни удар је, такође, је изазвао и нестанак микропланктонских организама у океанима који су, између осталог, најзначајнији „произвођачи” атмосферског кисеоника. У научним круговима који се баве овом проблематиком сматра се да су за нестанак ових организама били најодговорнији скоро потпуно помрачење и пад температуре узроковано честицама огромних количина материјала избачених у атмосферу а насталих приликом удара наведеног астероида. Ове честице су, једноставно речено, „прекриле” небо и спречиле сунчеву светлост и топлоту да продре на површину Земље.<br />
У току месеца августа веома угледни међународни часопис за астробиологију (International Journal of Astrobiology), који се штампа у Кембриџу у Енглеској, објавио је рад професора Премовића (Универзитет у Нишу) на уводним странама под насловом „Глобално закишељавање океана током геолошког прелаза креде и терцијара“ (слободни превод).  У том чланку Премовић заступа мишљење да је угљендиоксид, који је настао у огромним количинама приликом удара астероида на полуострву Јукатан, закиселио океанску воду као што се то чини у обичном животу кад се производи сода-вода за различите потребе. Ово закишељавање, по професору Премовићу, је било крајње погубно за микроскопске планктоне. Професор Премовић је у свом раду обрадио експерименталне податке са преко тридесет океанских налазишта од Северног до Јужног пола.<br />
Глобалног закишељавање океана се одиграло неколико пута у  току задњих три стотине милона година геолошке историје планете Земље и било је узроковано великим количинама угљендиоксида избаченог у атмосферу али насталог приликом огромних вулкански ерупција. Важно је овде истаћи да у сличну ситуацију могу да се нађу океани до 2100 године ако се ништа не учини са смањењем емисије угљендиоксида произведеног људским активностима: термоцентрале, аутомобили&#8230;<br />
Овај рад је, иначе, професор Премовић излагао новембра 2008 на научном скупу у Риму организованом од стране Европске васионске агенције пред великим бројем угледних астробиолога света.<br />
Да на крају напоменем да сам овај исти допис послао уредништвима дневних новина Политика, Вечерње новости, Данас, Блиц, Борба, Глас јавности и недељнику Илустрована Политика али они за то и не хају&#8230;</p>
]]></content:encoded>
	</item>
</channel>
</rss>

<!-- Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: http://www.w3-edge.com/wordpress-plugins/

Minified using disk: basic
Page Caching using disk: enhanced
Database Caching 2/11 queries in 0.008 seconds using disk: basic
Object Caching 294/297 objects using disk: basic

Served from: www.personalmag.rs @ 2012-02-12 09:32:22 -->
