Internet

Kibernetička bezbednost treba da bude sveopšta

U toku nedavne posete Brazilu predsednik Kine Si Đinping pozvao je na osiguranje kibernetičke bezbednosti za sve zemlje. Eksperti smatraju da je to kineski odgovor na jednostrane optužbe državnih struktura Kine od strane SAD za kibernetičku špijunažu.

Rukovodioci Kine ne prvi put i na međunarodnim forumima, i na bilateralnim susretima podvlače svoju zabrinutost zbog stanja stvari u kibernetičkom prostoru. SAD, međutim, nastavljaju uporno da predstavljaju Kinu kao jednog od zlotvora u globalnim kompjuterskim mrežama. 2012. godine Nacionalni savet za obaveštajnu delatnost SAD sastavio je prvi pregled stranih kibernetičkih pretnji, gde je najveća pažnja posvećena Kini. U njemu je Kina nazvana najopasnijim akterom u kibernetičkom prostoru.
Vašington optužuje Kinu za to da ona napada sajtove američkih vladinih organa i komercijalnih kompanija. Pre svega, to se tiče krađe vojnih tajni. Između ostalog, američki zvaničnici su izjavili da su kineski hakeri pronikli u unutrašnju kompjutersku mrežu firme Lokid Martin i ukrali ogromanu količinu podataka o borbenom avionu F-35.
Neposredno pred novu rundu kinesko-američkog strateškog dijaloga pojavila se nova senzacija o dejstvima kineskih hakera. Pozivajući se na vladine izvore, američki mediji su saopštili da su kineski hakeri izveli napad na baze podataka Uprave kadrovske službe SAD. Tako su oni dobili informacije o federalnim službenicima koji su seobraćali državnim strukturama radi pružanja tajnih podataka. Ranije, u maju 2014. godine, Ministarstvo pravde SAD je optužilo petoricu službenika NOAK, izjavivši da su ukrali komercijalne tajne američkih odbrambenih preduzeća.


Peking je ulogu glavnog kompjuterskog zlotvora više puta poricao. Pri tome obično je skretana pažnja na to da su upravo SAd prve počele da razrađuju tehnologije rata u mreži. S tim je sve teže bilo sporiti, posebno pošto je Edvard Snouden objavio informacije o globalnom sistemu američke špijunaže.
Otkrovenja Snoudena su veoma pogodila Vašington. Činilo se da nadanje nikakvo razmatranje problema kiberšpijunaže Amerikanci više ne mogu da vode u formi jednostrane kritike na račun Kine, podvukao je ekspert Instituta za Daleki Istok RAN Andrej Vinogradov. Međutim raskrinkavanja kineske špijunaže od strane SAD dnas se čuju dvostruko jače – istakao je ekspert:
To je svojevrsni propagandni pritisak na kinesku stranu. Mada s tačke gledišta pregovora i rešavanja problema to ništa neće dati. Poslednja dejstva SAD na raskrinkavanju Kine diktirana su ne brigom o sopstvenoj bezbednosti, već pre željom da se odvuče pažnja sa neuspeha sopstvene obaveštajne službe koja krade tajne ne samo od globalnih suparnika, već i od američkih saveznika, što je pokazao nedavni skandal u Nemačkoj.
Nevolja je u tome što za sada međunarodno-pravno regulisanje kibenetičkog prostora zaostaje za burnim razvojem mreže. Upravo zato, odgovara Andrej Vingoradov. Si Đinping je pokrenuo pitanje suvereniteta država u mreži, govorio o pravu svake zemlje da zaštiti osetljivu po sebe informaciju.
To je vrlo složeno pitanje, pošto je Intrnet jedinstvena i otvorena sredina za sve. Slične ideje o formiranju globalnog sistema zaštite kubernetičke bezbednosti izneo je uoči samita BRIKS Vladimir Putin. Ruski predsednik smatra da je neophodno razmatranje situacije nastale u savremenom svetu kada jedne zemlje imaju veća prava, uključujući prvo praćenja i prisluškivanja šefova država koja same nameću partnerima.
Ipak da li može da se postigne sporazum ako jedna zemlja, SAD, prisvaja pravo da sudi drugima, svodeći razmatranje problema bezbednosti u mreži na optuživanje drugih država? Stiče se utisak da SAD namerno izbegavaju dogovor u toj sferi, ostavljajući za svoje specijalne službe slobodu delovanja za vršenje globalnog praćenja.

Leave a Reply