Internet

Kolika je moć hakera?

Uz pomoć računarskog virusa hakeri mogu prouzrokovati saobraćajne nesreće. To više nije neka futurama – već danas je moguće. U svetu u kojem je sve više uređaja priključeno na internet, raste opasnost od takvih napada.

Sve veće umrežavanje uređaja pojednostavljuje život: navigacioni uređaj u automobilu ili na pametnom telefonu pokazuje nam put, možemo jednostavnije međusobno komunicirati, do informacija se dolazi sa čas.

Ljubitelji tehnike već sada mogu putem interneta iz kancelarije uključiti ili pojačati grejanje kod kuće, a putem televizije može se naručiti pica. Ali čim je neki uređaj povezan na globalnu mrežu, može biti i napadnut od strane hakera, terorista ili pravih internet-vojski kakve imaju mnoge zemlje. Većina hakera cilja na rušenje računarskih sistema ili želi da se dokopa podataka. Time su u prošlosti bile pogođeni i oni čiji je posao bezbednost – recimo FBI ili Pentagon.

hakeri

Postupak je sledeći: napadači traže rupu u sistemu, uvlače se unutra i izvode napade. Ovaj princip deluje kod svih uređaja koji komuniciraju sa spoljnim svetom. Dakle nije reč samo o klasičnim računarima, nego i o avionima, brodovima, automobilima ili kućnim aparatima. Klaus Šerer i Rudolf Hercog istražili su koliko smo izloženi.

Kočenje uz pomoć laptopa

Njihov film počinje smrću američkog reportera Majkla Hestingsa, koji gine u automobilskoj nesreći. Mnogi veruju da je nesreća namerno izazvana. Jedan haker i jedan univerzitetski profesor to prikazuju u filmu: oni upravljaju automobilom putem laptopa, manipulišu kočnicama i po volji zaustavljaju automobil. Napadači dobijaju pristup računaru na komandnoj tabli automobila tako što prokrijumčare virus.

Ako automobil ima internet vezu – onda je stvar jednostavna. Virus može biti skriven u muzičku datoteku ili u igricu koju vozač koristi. „Mnoge mreže koje se nalaze u automobilima u tehnološkom smislu su zastarele. Već odavno nema koncepta kojim bi se komunikacija štitila ili šifrirala“, kaže haker Kris Valašek. Slično je čak i sa avionima.

ford

Trend stalne umreženosti raste – bliska budućnost su pametna domaćinstva. Putem pametnog telefona upravljate veš-mašinom, televizorom, svetlom i šporetom. A pri tom postoji opasnost da neko to učini umesto vas – i izazove požar.

Ali nema mesta panici, kaže IT stručnjak Kristof Par sa Univerziteta u Bohumu. Primer električnih garažnih vrata pokazuje da ne čini baš svaka prilika lopova. Jer iako je zaista jednostavno upravljati električnim garažnim vratima na daljinu, gotovo da nije bilo provala prilikom kojih je to iskorišćeno, navodi Par u razgovoru za DW. Uvek se radi o troškovima i koristi: „Hakovati jedan kućni aparat napadaču ne donosi mnogo – za razliku od upada u onlajn bankovni račun. Ipak, proizvođači moraju da porade na bezbednosti. Mnogi uređaji nemaju nikakvu zaštitu ili imaju ugrađene tek zastarele sigurnosne funkcije“, kaže Par.

Klaus Šerer je tokom istraživanja utvrdio da mnoge kompanije nerado govore o ovoj temi: „To je stara pesma – oni na posletku žele da prodaju avione i automobile pa se u reklamama hvale umrežavanjem i modernim, novim generacijama automobila, koji mogu baš sve“, kaže Šerer u razgovoru za DW. O rizicima baš ne žele javno previše razglabati – jer i pritisak konkurencije je veliki. Zato Šere više nade polaže u kupce: „Moram li u saobraćajnom zastoju da čitam mejlove, a da automobil vozi sam?“, pita on sebe i ostale potrošače.

Šerer je zaključio: Afera sa NSA negativno se odrazila na poverenje u tehnologiju barem kada su u pitanju nemački potrošači. „Iz istorijskih razloga Nemci strahuju od država koje nadziru.“ Na globalnom tržištu to je možda ipak premalo. Odnos Amerikanaca prema toj tehnologiji je recimo potpuno drukčiji – zato većina ovih novotarija dolazi iz SAD.

Leave a Reply