internet
Internet

Korisnici najviše strahuju od pljački preko onlajn računa

Kompanije Kaspersky Lab i B2B International sprovele su istraživanje kako bi saznale sa kojim sajber pretnjama su korisnici najviše upoznati i od kojih pretnji najviše strahuju. Istraživanjem je utvrđeno da su korisnici naročito zabrinuti kada je u pitanju pljačka njihovih onlajn računa.

Hakovanje tekućih računa i malveri stvoreni kako bi krali lozinke i poverljive informacije navedeni su kao najveći strahovi korisnika, jer približno isti broj korisnika brine o ove dve pretnje (64, odnosno 65 odsto ispitanika). Na trećem mestu su finansijske pretnje, gde 58 odsto korisnika  ima strah od potencijalnog gubitka novca sa računa, a zatim se na četvrtom mestu nalaze fišing i-mejlovi i veb sajtovi, pretnje koje takođe imaju za cilj krađu ličnih podataka sa onlajn računa.

kaspersky lab

Pretnje koje su kreirane prevashodno sa ciljem krađe ličnih podataka ujedno su i pretnje sa kojima su korisnici najviše upoznati – 86 odsto ispitanika je svesno pretnji kao što su hakovanje tekućih računa, fišing napada i malvera koji presreću lozinke. Na osnovu ovih rezultata je jasno da je najpoznatija pretnja, a ujedno i pretnja koja zadaje najveću brigu korisnicima, krađa njihovog digitalnog identiteta.

Pretnje koje najmanje brinu korisnike jesu DDoS napadi i globalne špijunske kampanje. Razlog za to je verovatno činjenica da su primarne mete ovih sajber napada kompanije, a da krajnji korisnici najčešće nisu pod pravom pretnjom. Zbog toga i ne iznenađuje činjenica da su DDoS i špijunske kampanje pretnje sa kojima su korsnici najmanje upoznati – 29 odsto, odnosno 27 odsto ispitanika nisu nikada čuli za njih.

Jedan zabrinjavajući rezultat koji je otkriven ovim istraživanjem jeste činjenica da je 28 odsto korisnika neobavešteno o ransomware pretnji. Ovakva situacija je naročito zabrinjavajuća s obzirom na to da se sve češće pojavljuju novi maliciozni programi koji zarobljavaju fajlove na računaru i zahtevaju novac za dešifrujući ključ. Stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab su, na primer, prijavili novu modifikaciju trojanca  Tesla Crypt koji od svake žrtve zahteva 500 dolara.

Adware reklamni virusi i maliciozne aplikacije koje su stvorene kako bi pristupile veb kamerama, vodeće su među pretnjama kojih su korisnici svesni ali koje ih ne brinu. Međutim, ovi programi su znatno opasniji nego što korisnici misle: sajber kriminalci mogu da posmatraju korisnike ili da prisluškuju razmenu poverljivih informacija putem veb kamere, kao i da koriste video snimke kako bi ucenjivali žrtve, a moduli reklama mogu biti upotrebljeni kao okvir za još opasnije programe.

Istraživanje ukazuje na to da korisnici i dalje potcenjuju mnoge sajber pretnje. Ono što je interesantno jeste da 51 odsto ispitanika beleži znatan rast onlajn napada, ali samo 20 odsto njih veruje da mogu biti na meti sajber napada.

,,Ljudi brinu za bezbednost svojih onlajn računa, iako u stvarnosti samo mali broj njih smatra da može da bude meta sajber napada. Upravo to je situacija gde oni greše! Napadači se često oslanjaju na element iznenađenja, na trenutak kada ih korisnici najmanje očekuju. Zato Kaspersky Lab preporučuje internet korisnicima da prošire znanje o trenutnim internet pretnjama, da budu na oprezu i da se postaraju da im sigurnosna rešenja budu uvek spremna i ažurirana’’, izjavio je Petar Aleškin (Peter Aleshkin), direktor marketinga za krajnje potrošače na tržištima u razvoju o okviru kompanije Kaspersky Lab.    

Kaspersky Internet Security – multi-device 2016 i Kaspersky Total Security – multi-device predstavljaju univerzalna sigurnosna rešenja koja štite korisnike kućnih računara i mobilnih telefona od poznatih i nepoznatih pretnji. Ovi proizvodi integrišu različite tehnologije kako bi zaštitili vlasnike uređaja od malvera, uključujući i softver koji presreće lozinke za onlajn račune, od finansijskih pretnji, fišing napada, adware reklamnih virusa i mnogih drugih. Komponenta za uređaje sa Windows operativnim sistemom takođe podrazumeva mehanizam za zaštitu od neovlašćenog pristupa veb kameri i mikrofonu.

Leave a Reply