Internet

Nemački plan za digitalnu budućnost

Internet je za nemačku politiku još uvek „sporedna tema“. To bi trebalo da se promeni usvajanjem takozvane „digitalne agende“. Pred vladom u Berlinu je još dosta posla da bi postala „digitalna-sila“, što očigledno želi.

Nemačka vlada odlučila je da po pitanju regulisanja „digitalne revolucije“ vozi paralelno na tri koloseka. Prvo: nadležnosti za razne domene interneta biće podeljene na tri ministarstva (ministarstvo privrede, za infrastrukturna pitanja i ministarstvo unutrašnjih poslova). Drugo: u zakonodavnom organu, nemačkom parlamentu, oformljen je poseban odbor pod nazivom „Internet i digitalna tehnika“. Taj odbor u kojem će sedeti eksperti za internet među poslanicima, biće mesto odakle će se slati impulsi Bundestagu za usvajanje raznih zakona. I treće: nemačka vlada će do danas, 20. avgusta 2014. usvojiti takozvanu „digitalnu agendu“.

Ta agenda bi, prema mišljenju kancelarke Angele Merkel, trebalo da predstavlja liniju vodilju za sve ministre u vladi. Kancelarka je i pre usvajanja tog plana djelovanja izjavila da je reč o „sveobuhvatnoj tehnološkoj reformi“ koja predstavlja „centralni zadatak Nemačke“. Ona očigledno želi da Nemačka sustigne neke druge države po tom pitanju i da tema „internet“ postane jedna od najvažnijih.

Razlaz sa „erom naivnosti“

U proteklom mandatu ta tema je za vladu bila sporedna. Postojala je „Anketna komisija za internet“ koja je trebalo da se pozabavi političkim izazovima koje nameću informacione tehnologije. Međutim, rad te komisije, osim onog dela koji se odnosi na zaštitu autorskih prava izdavača, nije imao velikog odjeka ni među parlamentarcima niti u diskusijama koje su vođene u javnosti. Malo političara se pozabavilo izazovima interneta, a neki su se nadali da će svoju kompetentnost za tu temu pokazati time što su otvorili svoj kanal na Tviteru.

U junu 2013. mediji su počeli sa objavljivanjem informacija koje im je dostavio saradnik američke obaveštajne službe NSA, Edvard Snouden. Javnost je postala svesna negativnih strana interneta, poput masovnog nadziranja i „kibernetičkog rata“. To što je kancelarka tada govorila da je internet „za nas još uvek nešto novo“, pokazalo je potrebu da se nadoknadi zaostatak. Afera Snouden imala je i političke konsekvence. U martu 2014. formiran je poseban istražni odbor u parlamentu koji bi trebalo da istraži internet aktivnosti agencije NSA, ali i drugih agencija. Internet je tako postao jedna od najvažnijih političkih tema. Političar vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Tomas Jarcombek nedavno je izjavio da je „prošla era naivnosti u mreži“.

Brzi internet za sve

Na putu ka digitalnoj budućnosti privreda je daleko ispred nemačke politike. Visokotehnološka branša razvila se i bez „digitalne agende“. Ona je, nakon mašinske industrije, druga po veličini po broju radnih mesta u Nemačkoj. Ipak, za dalji rast hitno joj je potrebna bolja komunikaciona struktura i brzi internet za sve građane. Novim firmama koje imaju dobre ideje na tom planu mora se omogućiti lakši dolazak do potrebnih kredita. Sve firme se moraju bolje zaštiti od kibernetičkih kriminalaca.

Nacrt „digitalne agende“ već je procurio u javnost i izazvao prva razočarenja. Očigledno je da vlada kancelarke Merkel u prvom planu ima interese privrede. Navode se konkretni ciljevi: do 2018. morala bi da se uspostavi internet-mreža čija propusnost podataka dostiže 50 megabita po sekundi, da se podele frekvencije za širokopojasnu bežičnu internet-mrežu, ukine odgovornosti provajdera za javne WLAN mreže…

Sve to su stvari na čije se provođenje od strane politike u stvari čeka već godinama. Postoji i neskroman cilj koji glasi: Nemačka bi trebalo da postane „digitalni motor razvoja u Evropi“, što bi trebalo da rezultira otvaranjem 15.000 firmi godišnje.

Prevaziđen šok koji je izazvao Snouden

Osim toga, plan vlade predviđa da se veće pažnja posveti i pitanjima bezbednosti i zaštite podataka. Šok koji je nastao nakon otkrića Edvarda Snoudena trebalo bi da se prevaziđe tako što bi, kako doslovno stoji u dokumentu vlade, „Nemačka uz odgovarajuća programska i elektronska rešenja postala broj jedan u svetu kada su u pitanju tehnologije šifriranja“.

Međutim, put do tog cilja koncipiran je prilično nejasno. Za početak će biti uvedena obaveza da se prijavi svaki incident koji ima veze sa bezbednošću interneta. Mnoge firme to nisu radile iz straha da će zbog hakerskih napada izgubiti poverenje tržišta.

Proces sa „otvorenim ishodom“

Digitalna agenda ima i poglavlja koja se zovu: „Inovativna država“, „Digitalno društvo“, „Obrazovanje, istraživanje i kultura“, te „Evropska i međunarodna dimenzija Digitalne agende“.

Plan vlade je da pokrene otvoren proces. Predviđene su brojne mogućnosti da se povede diskusija o raznim pitanjima, da se formiraju radne grupe. Jednom godišnje će na posebnom skupu na te teme raspravljati predstavnici politike, privrede i nauke.

A za vreme predsedavanja grupi G7 naredne godine, Nemačka ima nameru da pokrene razgovore o evropskim i internacionalnim aspektima na tu temu, što bi moglo da dovede i do usvajanja „međunarodnog prava na polju interneta“.

Leave a Reply