Internet

Nemački špijuni imitiraju američke

Američka špijunaža u Nemačkoj je osuđena u svim medijima. Stoga je zanimljivo pratiti kako sada komentatori dnevnih listova menjaju ploču – kada je Nemačka u ulozi špijuna. Da li je opravdano špijunirati Tursku?

„Ako bismo saradnicima savezne obaveštajne službe (BND) dodatno vezali ruke i ograničili njihove aktivnosti u inostranstvu, to bi bilo u suprotnosti sa našim spoljnopolitičkim i bezbednosnim interesima“, piše Tiringiše landescajtung (Vajmar), nakon što se saznalo da nemačka služba špijunira u Turskoj, zemlji članici NATO. „Prikupljati informacije isključivo elektronskim putem bilo bi krajnje nemarno, posebno kada je reč o Turskoj.

Jer vlada u Ankari pruža podršku Hamasu i njegovoj borbi u Pojasu Gaze. Ne bi trebalo zaboraviti ni na novu pretnju i regionu – teroriste Islamske države. Dakle, sporni razgovor nekadašnje državne sekretarke Hilari Klinton očigledno jeste bio presretnut, ali je snimak ipak uništen. Hrabriji gest od toga u svetu špijunaže ne postoji, mada niko ne očekuje kako ta politička korektnost na međunarodnom nivou mogla biti nagrađena.“

„Da li bi sada logičnije bilo reći, pa dobro i mi to radimo – ili se ipak pridružiti opoziciji u kritikama na račun zlih tajnih službi?“, pita se Zidvest prese (Ulm). „Saznanje da BND čini isto što i američka CIA nije vredno još jedne afere. Čak bi se moglo reći da je ohrabrujuće. Jer zadatak agenata je pre svega da političarima, naročito u domenu spoljne politike, omoguće pristup informacijama sa najviše mogućeg nivoa. U slučaju prijateljskih zemalja i stabilnih nacija, dovoljno je prelistavanje novina. U Turskoj su političke prilike drugačije, isuviše krhke. Za realnu procenu situacije, potrebne su autentične informacije koje se na kioscima u Istanbulu ne mogu naći.“

I Badiše cajtung (Frajburg) opravdava nemačko špijuniranje Turske. „U bezbednosnom smislu su aktivnosti nemačkih agenata na Bosforu razumljive. Jer je situacija u teško naoružanoj zemlji, članici NATO saveza, ipak nestabilna. S druge strane, saznanje koje je postalo predmet medijskog izveštavanja nanosi veliku štetu spoljnopolitičkim odnosima. Nemačka vlada je na meti teških kritika. Optužena je da se prema svojim partnerima ne odnosi ništa bolje od Sjedinjenih Država.“ U sličnom stilu argumentuje i Vestfeliše nahrihten (Minster). „Na Bosforu izgleda nisu spremni da kažu celu istinu. Turski parlament je nacionalnoj obaveštajnoj službi MIT nedavno dao široka ovlašćenja, čime je omogućeno delovanje tajnih agenata bez nadzora države – i u zemlji i u inostranstvu. BND je od toga, uprkos negodovanju iz Turske, miljama daleko.“

Noje tag (Vajden) dovodi u pitanje smisao postojanja brojnih tajnih službi, ako odgovori na važna pitanja konstantno izostaju: „Šta strane obaveštajne službe znaju o terorističkim islamističkim milicijama, koje operišu u Iraku i Siriji? Da li BND zaista ne zna ko je oborio malezijski putnički avion iznad Ukrajine? I da li je moguće da nemačka tajna služba nema pojma šta se trenutno dešava na granici između Ukrajine i Rusije? To bi trebalo da budu egzistencijalna pitanja, na koje bi obaveštajne agencije trebalo da imaju odgovore. Agenti tajnih službi očigledno nemaju jasne mandate.“
Kritički piše i Tagescajtung (Berlin): „BND nije žrtva NSA. Naprotiv, nemačka tajna služba pokušava da oponaša američku i zbog toga sada mora da se suoči sa posledicama. Da nekadašnji američki agent Snouden javnosti nije predočio saznanja o radu tajnih službi u SAD i slučaju da mu ne bude bilo omogućeno da dođe i svedoči, opozicija neće imati drugog izbora nego da se drži informacija kojim raspolaže BND i Ured za zaštitu ustavnog poretka. Sada će verovatno ponovo doći do udaljavanja između nemačkih i američkih obaveštajnih službi. U fokusu su aktivnosti BND-a i pitanje ko su prijatelji Nemačke i u kojoj meri se špijuniraju? Pala je u vodu izjava kancelarke Merkel kako se prijatelji ne nadgledaju. Na kraju će se verovatno ispostaviti da nemačka BND i druge države intenzivno špijunira, a ne samo Tursku.“

Leave a Reply