Naslovnica Helpling sajta
Internet

Nemački startup “Helpling” iznajmljuje higijeničare preko Interneta

Svako osmo domaćinstvo u Nemačkoj redovno angažuje čistača ili čistačicu – uglavnom na crno. Start-ap firme sada otkrivaju ogromno tržište i debelo profitiraju. Da li je tako moguće suzbiti rad na crno?

„Ti nisi krpa“ – tim sloganom se reklamira Helpling, rastuća start-ap firma koja posreduje higijenske radnike. Konkurenti na nemačkom tržištu takođe se zovu pomodno: Book a Tiger (Unajmi tigra),Homejoy (Kućna radost), Clean Agent (Agent za čistoću)…

Naslovnica Helpling sajta

Naslovnica Helpling sajta

 

Portali ovih firmi gotovo bez izuzetka pokazuju nasmejane mladiće i devojke opremljene šarenim četkama i metlama kako sa uživanjem uklanjaju svu moguću prljavštinu. Za mušterije bi trebalo da teče glatko i jeftino: upišete adresu, veličinu stana, željeno vreme, ne budete „krpa“ i još na kraju 20 odsto troškova za čišćenje preuzme država.

Dobro za budžet?

Verena radi za Helpling u severnom Berlinu – svuda gde može da stigne biciklom, kaže uz osmeh ova 57-godišnja žena. „Nemam auto, dakle veoma sam štedljiva.“ Čisti privatne stanove već godinama – uvek na račun i nikad na crno – ali tek je uz posredovanje Helplinga dobila dovoljno posla. Ponude uvek stižu putem elektronske pošte. Ako želi posao, Verena samo treba da se prijavi brže od ostalih kolega. Prihoduje 10 do 12 evra po satu, još 3 evra idu firmi za posredovanje. Ta zarada deluje gotovo kao premija ako se zna da tek uvedena minimalna satnica u Nemačkoj iznosi 8,5 evra. „Dobijam sasvim pristojnu platu za poslove čišćenja“, kaže Verena za DW. „Dovoljno je za život, čak mogu da poklonim nešto sinovima za Božić.“

U poslednje vreme su veoma popularne platforme za prevoz putnika, poput Ubera, ili za iznajmljivanje prenoćišta, poput Airbnb. Dok ovi posrednici vuku etablirane delatnosti u sivu zonu, kod čišćenja stanova situacija je obratna. Procenjuje se da u Nemačkoj svaki sedmi evro prođe ispod žita, a za najveće grane crne privrede važe upravo radovi u domaćinstvima koje obavljaju majstori, bejbisiterke i čistači. Savezno ministarstvo za porodicu računa da je tek svaki deseti higijenski radnik prijavljen. Zato se mlade firme nadaju da će vremenom moći da uposle čak i do 355.000 ljudi. „Tržište čišćenja je razvaljeno i netransparentno“, kaže osnivačHelplinga Benedikt Franke za DW. „Naš cilj je da to tržište profesionalizujemo i legalizujemo.“

Karl Brenke iz Nemačkog instituta za privredna istraživanja ne deli ovaj entuzijazam. „Agencije za posredovanje usluga teško mogu da smanje udeo rada na crno“, kaže ovaj stručnjak za tržište rada u razgovoru za DW. „Jer sa jedne strane mnogi radnici ne žele da rade legalno, a sa druge strane posrednici uzimaju prilično novca za sebe. Stoga teško da će nastati mnogo radnih mesta u regularnoj privredi.“ Bremke je ovde pesimista – kaže da je država praktično isrcpela sve metode u borbi protiv rada na crno i da se siva ekonomija ne može potpuno iskoreniti.

„Neki rade za petaka“

Kritičari takođe dovode u pitanje i kvalitet zaposlenja putem portala koji posreduju higijeničare. Jer ove start-ap firme ne nude stalna i sigurna radna mesta, čistači su praktično samostalni delatnici koji sami moraju da plaćaju porez na prihod, socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje. Plaćenog odmora nema. Stoga je jedno vreme i Ministarstvo za porodicu razmatralo da samo napravi slični portal za posredovanje. To ne bi bila dobra ideja, kaže Ulrih Valvaj iz Instituta za istraživanje tržišta rada. „Ni država to ne bi mogla bolje od privatnika“, komentariše on za DW. Smatra da se rad na crno mnogo lakše suzbija spuštanjem poreza i drugih dažbina za male preduzetnike.

Stručnjaci Bremke i Valvaj su saglasni da minimalna satnica za sva zanimanja – ove godine uvedena prvi put u istoriji Nemačke – može dodatno da ugrozi tržište rada. „Kada regularni poslovi postanu preskupi, deo njih može skliznuti u crno tržište. Recimo ako frizerka ode kod mušterije da šiša bez fiskalnog računa“, kaže Bremke. Valvaj veruje da će efekti po tržište rada ipak biti neznatni, pogotovo na zapadu zemlje. Na istoku mogu da budu osetniji jer su tamo, pre uvođenja minimalne zarade, tarifni ugovori garantovali skromnije plate. Tako su recimo čistači i čistačice do sada prema kolektivnom ugovoru na zapadu dobijali 9,31 evro po satu, a na istoku tek 7,96 evra.

„Neki na crno rade i za petaka po satu“, kaže čistačica Verena. „Ne želim nikoga da ocrnjujem, ali to su uglavnom ljudi koji primaju neku vrstu socijalne pomoći pa žele da zarade džeparac sa strane.“ Sa time Verena ne želi da ima ništa – ni sa socijalnom pomoći ni sa radom na crno. Svakodnevno je brine kamenac na slavinama i u kadama. Berlin ima dosta tvrdu vodu. A kamenac zna da bude uporan baš kao i siva ekonomija. izvor: DW

Leave a Reply