internet
Internet

Obeležen Svetski dan Interneta stvari – Internet of Things – IoT

8. aprila obeležen je  međunarodni dan Interneta stvari (Internet of Things – IoT). Stepen brzine razvoja tehnologije doveo je do formiranja internet društva u kome su informacije na ceni više nego ikada.  Zbog toga se svaki dalji tehnološki napredak razvija upravo pod terminom „Internet of Things“. Ovim terminom opisuju se komunikacije svih „pametnih“ objekata koji se mogu povezati putem interneta.

Iako se već decenijama unazad govori o umrežavanju uređaja, danas to postaje stvarnost. Prema magazinu Forbs, već u 2008. godini na zemlji je bilo više uređaja povezanih na internet nego što je ljudi, a prema vodećoj kompaniji za istraživanja informacionih tehnologija, Gartner, očekuje se da će u 2016. godini postojati više od 6,4 milijardi povezanih uređaja. Zbog toga ne treba da nas čudi sve veća zainteresovanost kompanija da ulažu u kućne uređaje i u one koji su pogodni za nošenje, poput fitbit-a, pametnih satova pa čak i pametne odeće. Takođe, kompanije koje se bave proizvodnom industrijom sve više ulažu u razvoj mašina za proizvodnju koje se mogu umrežiti putem interneta.

Šta je zapravo „Internet of Things“?

„Koncept „Internet od Things“ podrazumeva umreženost uređaja, koja će pomoći da se poveća produktivnost i kvalitet života, kroz optimizaciju operacija, uštedu energije i smanjenje troškova. Proizvodna industrija na ovaj koncept gleda kroz mogućnost upotrebe tehnologija za analizu mase informacija sa ciljem da se zadovolje potrebe korisnika.“ objašnjava Ketrin Simon iz vodeće švajcarske softverske kompanije Namics.

„Svi realni objekti biće opremljeni senzorima koji će im omogućiti da, putem interneta, komuniciraju sa „pametnim“ uređajima, poput „smartfona“. Informacije koje se tim putem prikupe, skladište se u velike grupe umreženih servera koje popularno zovemo „cloud“ (oblak).“

Šta se sve može povezati?

Simon ističe: „Sve što može imati senzor za povezivanje, biće povezano. Zamislite sledeći scenario: ujutru vas probudi alarm koji odmah obavesti vaš aparat za kafu da ste ustali kako bi počeo sa pripremom kafe. Krenete na sastanak automobilom koji je povezan sa senzorima u saobraćaju, i znajući gde su gužve, pravi vam novu rutu kojom da idete, a pošto je povezan sa vašim kalendarom, zna i gde imate sastanak. Zamislite da sa vašeg posla, putem „smartfona“ pre nego što krenete kući podesite željenu temperaturu u stanu, uključite bojler ili će pametna elekrična mreža reći vašoj veš mašini kada je najbolje vreme za pranje, koristeći jeftinu struju.“

„Internet of Things“ je sve to, ali i više od toga

„Nije fascinantno to što će svaki uređaj biti „pametan“, jer ideja povezanosti ide još dalje. „Pametni“ uređaji nalaziće se u „pametnim“ kućama (Smarthomes) „pametnih“ gradova (Smartcities). Tako će frižider moći da  vas obavesti da nemate mleka i poslaće vam poruku da ga kupite. Praznu flašu mleka bacićete u „pametnu“ kantu, koja će javiti gradskoj službi kada treba da se isprazni. U industrijama to ide još dalje, od praćenja useva do praćenja ispravnosti svih delova automobila.“ objašnjava Ketrin Simon.

Pozivitne i negativne strane sveopšte povezanosti

Prema njenom mišljenju jedna vrlo pozitivna strana povezanosti objekata putem interneta jeste optimizacija potrošnje resursa poput električne energije. „Pametna potrošnja biće rezultat bežičnog upravljanja uređajima: moći ćete da ugasite grejanje u kući, ili da podesite da vam se ono isključi kada je sunčan dan ili kada niste kod kuće. „Pametne“ kuće imaće svetlosne senzore koji će jačinu veštačkog svetla u kući podešavati u zavisnosti od jačine prirodnog svetla, i time doprineti uštedi električne energije.“

Ketrin Simon napominje da će „Internet of Things“ imati široku primenu i u zdravstvu. „Uređaji poput ručnog sata sa senzorom koji meri otkucaje srca, omogućiće da informacija o zdravstvenom stanju pacijenta stigne do „pametnog“ uređaja doktora.“

„Ovakva mobilna povezanost ima i svoje nedostatke. Glavni problem sa kojim se „Internet of Things“ suočava jeste zaštita i bezbednost podataka. Istina je da podaci koji se sakupe na ovaj način, omogućavaju proizvođačima da kontrolišu navike potrošača i time poboljšaju proizvodnju. Ali takođe, omogućava proizvođačima pristup ogromnoj bazi podataka i time otvorenu mogućnost direktnog marketinga i individualnog advertajzinga.“

„’Internet of Things’ je budućnost koja je već stigla. Umreženost objekata obećava veliku primenu u industrijama, zdravstvu, kompanijama, saobraćaju, sa akcentom na zaštiti životne sredine i optimizaciji energije. Vreme je da se prilagodimo novom načinu komuniciranja i time promenimo pogled na svet.“ zaključuje Simon.

Leave a Reply