Internet

Sajber napadi u 2014!

Prema rezultatima ankete koje su zajedno sproveli kompanija Kaspersky Lab i B2B International, u periodu od jedne godine, više od polovine ispitanih korisnika susrelo se sa onlajn pretnjama koje su obuhvatale pokušaje krađe novca. Međutim, nefinansijski sajber napadi takođe mogu uzrokovati neočekivane troškove.

Sajberkriminalci dolaze do vrednih korisničkih podataka različitim metodama. Najbrži način ulaženja u novčanik koriniska je preko pristupa njihovim nalozima za sisteme za plaćanje, onlajn bankarstvo ili onlajn radnje koje skladište podatke sa bankovnih kartica.

Postoje brojne tehnike da budu sakupljene ove informacije; među njima su „fišing” stranice koje imitiraju zvanične veb sajtove relevantnih institucija, zloćudni softveri koji sakupljaju šifre i podatke za ulaženje na nalog dok ih korisnici unose na svojim uređajima, i mnoge druge.

Prema istraživanju, 53 odsto korisnika se susrelo sa finansijskim sajber napadima tokom prošle godine, od čega je pet odsto ispitanika prijavilo da je usled toga izgubilo novac. Kada objašnjavaju kako su izgubili novac, 23 odsto ispitanika je izjavilo da su hakeri ukrali novac kroz pristup nalozima za sisteme za plaćanje, deset odsto je sigurno da je zloćudni softver presreo njihove podatke za ulaženje na naloge i šifre, a pet odsto je uvereno da su naseli na trikove prevaranata i uneli svoje podatke na lažan veb sajt. Prosečan gubitak novca pojedinačnog korisnika iznosi 313 američkih dolara, dok je jedna od šest žrtava izgubila više od 1000 američkih dolara na ovaj način.

Tokom godine, mnogi korisnični onlajn nalozi bili su hakovani – elektronska pošta, društvene mreže itd. Ovo je prijavilo deset odsto ispitanika. Sajber kriminalci koriste kompromitovane naloge ne samo za slanje spam poruka i zloćudne linkove, već ovi nalozi mogu biti i izvor finansijskih gubitaka. Informacije koje mogu biti pronađene u prijemnom sandučetu korisnika često sadrže podatke za ulaženje na nalog koje šalju servisi za plaćanje i onlajn radnje kao odgovor na registrovanje i slanje zahteva za obnovu šifre.

Takođe, 27 odsto ispitanika je prijavilo incident u vezi sa zlonamernim softverom tokom prošle godine, od čega je svaki peti imao finansijski gubitak. Prosečna šteta koju je uzrokovao zlonamerni softver dostigla je 154 američka dolara obuhvatajući, pored ostalih, i troškove saniranja posledica infekcije, dobijanja IT podrške i kupovine specijalizovanog softvera.

„Neki korisnici se odnose prema sajber pretnjama kao prema udaljenim entitetima koji mogu da naprave štetu samo u sajber prostoru. Međutim, mnoge onlajn pretnje imaju jasan uticaj na naše živote u stvarnom svetu – bilo da su u pitanju izgubljeni podaci ili ukraden novac. Ima mnogo više smisla pobrinuti se unapred za svoju sigurnost nego plaćati posledice”, kaže Elena Kharchenko, glavni menadžer za potrošačke proizvode u kompaniji Kaspersky Lab.

Leave a Reply