Internet

Strategija razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine

Vlada Srbije donela je Strategiju razvoja širokopojasnih mreža i servisa u republici Srbiji do 2016. godine, a agencija RATEL ju je objavila na svojim web stranicama.

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“ br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11,68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14), Vlada Republike Srbije donela je Strategiju razvoja širokopojasnih mreža i servisa u republici Srbiji do 2016. godine (PDF).

2 thoughts on “Strategija razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine

  1. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    1. U uvodu Strategije razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine pise izmedju ostalog: “Deklaracijom UN 2010. godine, kao milenijumski cilj koji treba da realizuju sve savremene države je obezbeđivanje širokopojasnog pristupa Internetu svakom građaninu.”

    Medjutim, ovaj cilj se ne moze naci ni medju milenijumskim ciljevima razvoja navedenim u clanku “Vikipedije” (http://en.wikipedia.org/wiki/Millennium_Development_Goals) ni na sajtu UN (http://www.un.org/millenniumgoals/).
    Jedino se u Izvestaju Komisije za sirokopojasni digitalni razvoj za 2010 (http://www.broadbandcommission.org/Documents/publications/Report_1.pdf) moze naci Deklaracija o sirokopojasnoj inkluzij koju je Komisija uputila svetskim liderima na Samitu milnijumskih ciljeva razvoja 2010 u sedištu UN.

    2. Stavise, u zakljucku ove strategije pise izmedju ostalog: “Država mora da definiše mehanizme efikasnog korišćenja radio-frekvencijskog spektra, kako bi spremno dočekala uvođenje novih širokopojasnih bežičnih tehnologija. Deo spektra nastao u procesu zamena tehnologija u svim tehnikama prenosa naziva se digitalna dividenda. Zbog velike zainteresovanosti mobilnih operatora za oslobođeni spektar, najviše se govori o njegovoj dodeli za mobilne širokopojasne sisteme, odnosno za uvođenje širokopojasnog pristupa. Time bi se, do izvesne mere, smanjio jaz u odnosu na razvijene države. Digitalna dividenda je sagledana kao jedna od najznačajnijih karika u postupku izlaska iz postojeće ekonomske krize. Analize su pokazale da bi prodaja kapaciteta, po osnovu digitalne dividende, mogla da ostvari dvojaki dobitak: razvoj širokopojasnog pristupa za sve građane, kao i finansijska dobit za državu. I jedno i drugo dovodi do ekonomskog prosperiteta jer sam širokopojasni pristup obezbeđuje način za povećanje standarda ne samo običnih građana, već i razvoj malih i srednjih preduzeća, a time i značajan uticaj na ekonomiju države.”

    O kakvim se mehanizmima za efikasnog korišćenja radio-frekvencijskog spektra radi? Pri koriscenju frekvecijskih opsega za radio-sluzbe, drzava mora da vodi racuna da su radio-frekvencije ograniceni prirodni resurs i da one moraju da se koriste kako efikasno, tako i racionalno i ekonomicno, u saglasnosti sa clanom 44. stav 2. ratifikovanog Ustava Medjunarodne unije za telekomunikacije (http://www.itu.int/pub/S-CONF-PLEN-2011).

    Digitalna dividenda, u smislu sluzbenog glosarijuma EU (https://ec.europa.eu/digital-agenda/en/broadband-glossary#D), odnosi se samo na radio-spektar koji postaje dostupan kao rezultat prelaska terestricke TV radio-difuzije sa analogne na digitalnu tehnologiju koja efikasnije koristi spektar.

    Ako je digitalna dividenda sagledana kao jedna od najznačajnijih karika u postupku izlaska iz postojeće ekonomske krize, onda je autorima Nacrta strategije reindustrijalizacije srbijei ostalo da uz osmi glavni prioritetni sektor sa komparativnim prednostima – ICT dopisu u zagradi “digitalna dividenda i dr.”.

Leave a Reply