NEOPHODNO ULAGANJE U PROMOCIJU E BANKINGA I E TRGOVINE

Privredna Komora Srbije će ove godine edukovati i “pokriti” kvalifikovanim elektronskim sertifikatima preko 20.000 privrednih subjekata u zemlji.

Primenom elektronskih servisa, moglo bi da se uštedi do 600 miliona evra godišnje, rekao potpredsednik PKS Saša Vlaisavljević Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić najavila je na Okruglom stolu o elektronskom bankarstvu i elektronskoj trgovini “Ekonomist medija grupe” da će u narednih nekoliko nedelja probno početi da radi portal za elektronske javne nabavke.

U uvodnom izlaganju, ministarka je objasnila da će građani usluge koje koriste preko tog portala, moći da plate “Dina” karticom ili poštanskom uplatnicom. Portal će imati oko 30-tak različitih elektronskih usluga Vlade Republike Srbije i lokalnih samouprava, rekla je ministarka pozivajući građane da što više koriste ovu mogućnost. Ona je konstatovala da je elektronska trgovina slabo razvijena, kako zbog malog tržišta, tako i zbog slabog korišćenja širokopojasnog interneta.

Iako pristup Internetu imaju gotovo sva preduzeća u Srbiji i oko 47 odsto domaćinstava, širokopojasni internet se najviše koristi mobilnim telefonima, što je skupo, a nije ni pogodno za razvoj elektronskog bankarstva i trgovine.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Saša Vlaisavljević rekao je da Komora u 2010. godini planira da edukuje i “pokrije” kvalifikovanim elektronskim sertifikatima preko 20.000 privrednih subjekata u zemlji. Kvalifikovani elektronski sertifikati izdaju se besplatno, sa željom da se stvori kritična masa privrednih subjekata koji mogu da, na siguran način, posluju elektronski.

Pored toga, PKS razvija niz elektronskih servisa, kao što su elektronsko podnošenje PDV i ostalih poreskih prijava, prijava i odjava zaposlenih, podnošenje carinske deklaracije, izrada biznis planova, objedinjene ponuda i tražnje, čija primena bi na godišnjem nivou mogla da ostvari uštedu od preko 600 miliona evra.

Vlaisavljević je naveo da, prema rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku u 2009. godini, 94, 5 odsto privrede poseduje konekciju na Internet, ali samo 67 odsto preduzeća ima web sajt, a svega 22.4 odsto preduzeća primenjuje e-poslovanje. Razlozi nezadovoljavajuće primene elektronskog poslovanja u privredi, prema oceni Vlaisavljevića, jesu neusklađena zakonska regulativa, odnosno, sistemski zakoni u suprotnosti za novim setom elektronskih zakona, nestabilnost cena i inflacija, neprihvatanje platnih kartica, kao i izostanak šire podrške, na primer, stimulacije uvođenja širokopropusnog Interneta, opismenjavanja stanovništva, adekvatne stimulativne poreske politike.

Ministar trgovine i usluga dr Slobodan Milosavljević izrazio je nezadovoljstvo dosadašnjim interesovanjem, posebno privatnih preduzetnika, za primenu elektronskog poslovanja, uprkos tome što postoji Zakon o elektronskoj trgovini. Srbija u primeni elektronske trgovine i elektronskog bankarstva zaostaje za zemljama Evropske unije i nekim zemljama u regionu.
Ograničenja jesu carine, poreski sistem i poslovanje u uslovima svetske krize, koja je dodatno uticala na smanjenje interesovanja za elektronsku trgovinu.

Ministar je podsetio na prednosti elektronske trgovine, ističući niže troškove poslovanja, povećanje produktivnosti i brži obrt kapitala, jačanje konkurencije, mogućnost otvaranja novih radnih mesta. Neophodna je jača promocija elektronskog poslovanja, ulaganja u promovisanje i razvoj, jer to predstavlja mogućnost bržeg izlaska iz krize i otvaranje novih radnih mesta.

Direktor PTT Srbija Goran Ćirić je ocenio da je neophodno investiranje u sisteme koji omogućavaju elektronsko poslovanje, kako bi pošta postala održiv sistem.

PTT već šest meseci, po ugledu na Vladu Srbije, ima elektronsku upravu, čime je znatno smanjila troškove. Ćirić je najavio potpisivanje ugovora sa “Železnicom Srbije” koji bi precizirao postavljanje optičkih kablova na železnički koridor od Beograda do Niša i od Beograda do Novog Sada.

Na Okruglom stolu svoja iskustva u ovim oblastima poslovanja preneli su predstavnici JAT-a, banaka, osiguravajućih kuća, “Majkrosofta” i ostali.