Digitalni katastar do kraja 2010

Republički geodetski zavod Srbije, do kraja prošlog meseca, uradio je katatar nepokretnosti za 3999 od ukupno 4522 katastarskih opština u Srbiji (88,1 odsto), kaže u intervjuu za NIN Nenad Tesla, direktor Zavoda.

Ugovorom o kreditu sa Svetskom bankom, RGZ realizuje projekat izrade katastra nepokretnosti vredan blizu 40 miliona dolara. Za njegovu izradu SB je odobrila kredit od 30 miliona, a Vlada Srbije deset miliona dolara. Prema našim planovima, katastar nepokretnosti za celu Srbiju trebalo bi da bude završen do kraja 2010 godine.

Šta uređen katastar znači za potencijalne domaće i strane investitore?

Na osnovu dosadašnjeg iskustva tvrdim da investitori jedva čekaju završetak katastra nepokretnosti. Biće im neuporedivo lakše i sigurnije da ulože novac u Srbiju. Naime, pre bilo kakve finansijske transakcije, imaće kompletne podatke o nepokretnostima. Moći će lako da dobiju podatke o vlasniku, katastarskoj parceli, njenoj površini i obliku, o objektu, stanu, poslovnom prostoru, da li postiji teret ili neko drugo pravno ograničenje.

Uključeni ste i u proces legalizacije objekata. Kako se to odvija?

Tu RGZ ima jasno definisan posao. Na zahtev stranke izdajemo kopiju plana, prepis lista nepokretnosti, list nepokretnosti na osnovu kojih ona može da ostvari svoje pravo kod gradskog organa u postupku legalizacije. Proteklih mesec dana testirali smo softver za privatne geodetske organizacije kako bi mogle putem Interneta da podnesu zahtev za određene predmete u RGZ, i na taj način izbegnemo gužve u našim službama.

Na vlasnički list se čeka i po godinu dana. Očekuje vas obrada više miliona zahteva. Kojom brzinom će to ići?

Sve zavisi od brzine obrade zahteva koju vrše gradski organi. RGZ će se truditi da bude što efikasniji.

Da li to znači da u RGZ neće biti smanjen broj radnika?

Iskreno se nadam da će Vlada Srbije imati razumevanja za obim posla RGZ-a. Prema novom Zakonu o državnom premeru i katastru RGZ ima obavezu da obavlja 23 vrste poslova. Prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji očekuje nas i postupak konverzije iz prava korišćenja u prava svojine. To je veoma obiman posao, očekujemo nekoliko miliona zahteva samo po pitanju konverzije. Zato smatram da u RGZ ne bi trebalo da bude smanjen broj zaposlenih.

Očekuje vas i izrada osnovne digitalne državne karte?

Od 1 januara 2010. godine počinjemo sa izradom osnovne digitalne državne karte. To Srbija još uvek nema, a predstavlja standard kada je u pitanju kvalitet državnik podataka o prostoru. Radi se o zajedničkom projektu Srbije i Japana. Japan poklanja1,5 miliona evra za opremu, trnasfer znanja, hardver i slično.