Internet i digitalne tehnologije menjaju političko okruženje

Informisanje o javnim događanjima na Facebook-u, Twitteru i drugim web stranicama je postalo svakodnevnica, i u slučajevima protestovanja u autoritarnim državama, može izazvati simpatije i podršku međunarodne javnosti.

Na nedavnoj konferenciji u Dallasu, u američkoj saveznoj državi Texas, upravo se razgovaralo o moći Interneta i novim izazovima koji sa tim u vezi stoje pred novinarima i blogerima. Moć interneta i priručnih digitalnih uređaja prošle godine se mogla videti u Iranu, i ranije tokom protesta u zemljama Latinske Amerike i drugdje u svetu.

Isaac Mao iz Kine, putem Skype-a učestvovao na konferenciji blogera i eksperata za internet u Dalasu

Disidenti blogeri uključeni u neke od protesta nedavno su se susreli sa ekspertima Interneta i sadašnjim američkim zvaničnicima u novom centru i institutu koji nosi ime bivšeg američkog predsednika George Busha. Gospodin Bush je otvorio konferenciju, održanu u sedištu centra na Južnom Metodističkom Univerzitetu.

Cyber-disidentima su se pridružila i dvojica blogera, koji fizički nisu bili tu, jer je njihov let otkazan, ali su učestvovali putem internet servisa Skype. Bloger Oleg Kozlovsky je opisao rastući pokret disidenata u Rusiji koji svoja mišljenja iznose na Internetu, uprkos pretnji mogućeg hapšenja: “Ukoliko uhapse jednog, deset novih blogera postaju disidenti…” – “Nije reč o jednoj osobi koju bi bilo lako pratiti…”, kaže bloger iz Kine, Isaac Mao objašnjavajući da cenzori u njegovoj zemlji ne mogu progoniti sve brojnije glasove disidenata.

Istraživač sa Harvard Univerziteta, Ethan Zuckerman kaže da cenzori u Kini agresivno blokiraju web stranice: “Međutim, ono što je moćnije od toga i znatno opasnije na određeni način, je podsticanje razvoja alternativne platforme.” Naime, korisnici Interneta u Kini mogu nesmetano pristupiti od vlade favorizirane stranice za pretraživanje Baidu.com. I dok Kina blokira video sa Youtubea, pribavlja korisnicima alternativnu stranicu bez političkih sadržaja Youku.com.

Robert Guerra iz Freedom House-a kaže da je iranska vlada, tokom protesta, ograničila propusnu moć – bandwidth, kako bi usporila slanje videa preko interneta: “Nakon izbora prošlog juna, takođe, smo primetili da su postali tehnički sofisticiraniji, tako da direktno mogu nadgledati i represivno delovati. Ljudi koji poruke stavljaju online, ili ih šalju mobilnim telefonima mogu biti otkriveni za nekoliko sati i pritvoreni.”

Bloger iz Sirije, Ahed Al Hendi je proveo mesec dana u zatvoru zbog postavljanja “neprimerenih” sadržaja na internet. On sada živi u Sjedinjenim Državama, u saveznoj državi Maryland, i podržava demokratske aktiviste. On kaže da su blogeri u Siriji još uvek izloženi progonima: “Pre dolaska u Ameriku, čuo sam vest o hapšenju srednjoškolke, kojoj je 19 godina. I umesto u školi ona je sada u zatvoru. Na desetine blogera još uvek su u zatvorima u Siriji, izloženi lošem odnosu, zlostavljanjima, i nemaju pristup svojim advokatima.”

Aktivista iz Venecuele, Rodrigo Diamanti piše kritičke blog postove o venecuelanskom predsedniku Hugu Chavezu. Diamanti je sa drugim aktivistima osnovao grupu nazvanu Un Mundo sin Mordaza – Svet bez cenzure. “Mi smo se organizovali i imamo predstavnike u više od 20 zemalja sveta. Svi mi pišemo o značaju slobode govora kao fundamentalnom pravu. Mi shvatamo, ako jednom izgubimo to pravo, da ćemo početi gubiti i druga ljudska prava”, kaže Diamnati.

Aktivista iz Kolumbije, Oscar Morales Guevara kaže da mu je iskustvo u organiziranju marša miliona kroz Facebook promenilo život: “Kada smo to uradili i videli kolika je moć naroda da nešto organizuje, odlučili smo nastaviti napore i pokušati iznositi svoje mišljenje.”

Digitalna tehnologija je promenila politički milje kaže direktor grupe CyberDissidents.org, David Keyes: “Interent je demokratama disidentima dao moć koja je bez presedana u ljudskoj istoriji, bukvalno im je omogućio da sa par otkucaja govore milionima ljudi širom sveta. U isto vreme moglo bi biti štetnih posledica prevelikog oslanjanja na tehnologiju.”

Uprkos velikoj moći Interneta, neki su na konferenciji insistirali da su kontakti licem u lice i aktivnosti u stvarnom životu i dalje potrebni da bi doveli do političkih promena. (voa)