Događaji · Video igre

GAMESCON – Otkrij nove svetove kroz igru

Prodaja video-igara cveta – skoro 30 miliona Nemaca konzumira tu vrstu digitalne zabave. Predstavnici industrije trljaju ruke – samo na ovogodišnjem festivalu igara „Gejmskom“ u Kelnu očekuje se rekordni broj posetilaca.

Ako se u Nemačkoj vozite gradskim prevozom, videćete da svuda svetlucaju ekrani sa video igricama. Za njih su prikovani pogledi dece, mladih, ali i odraslih ljudi – svako je u svom digitalnom svetu. Podaci kažu da se na konzolama, pametnim telefonima, kućnim računarima i tablet-uređajima igra 84 odsto mladih između 14 i 29 godina. Istovremeno, „gejmeri“ su i mnogi ozbiljni ljudi – u starosnoj grupi između 30 i 49, čak polovina njih prekraćuje vreme na taj način.

Proizvođači i prodavci video-igara raduju se zbog kretanja na tržištu. U prvoj polovini ove godine udruženje nemačkih proizvođača interaktivnog softvera za zabavu BIU, prijavilo je obrt od 798 miliona evra. To je rast od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za još veće zarade, nadaju se predstavnici industrije video-igara, pobrinuće se šesti sajam igrica u Kelnu, takozvani „Gejmskom“ (Gamescom). Ta četvorodnevna manifestacija već spada u najznačajnije sajmove interaktivne zabave na svetu. U sredu, 13. avgusta, u Keln će se sliti doslovno stotine hiljada obožavatelja video-igrica – a već je prodato preko 300.000 ulaznica, objašnjava predsednik Kelnskog sajmišta Gerald Beze. Procenjuje se da će na licu mesta biti prodato još nekoliko desetina hiljada karata.

Nove konzole, novi svetovi

Uoči katoličkog Božića prošle godine, na police radnji dospele su konzole najnovije generacije – Soni Plejstejšn i Iksboks 1. Proizvođači igrica su već u junu, na čuvenom sajmu E3 u Los Anđelesu, pokazali svoje adute za najnovije platforme Sonija i Majkrosofta, ali tek u Kelnu će javnost dobiti pristup tim igricama. „To čini sajam posebno privlačnim za obične posetioce“, objašnjava Maksimilijan Šenk, upravnik udruženja BIU.

Moto ovogodišnjeg „Gejmskoma“ glasi: „Otkrij nove svetove kroz igru“. Naime, težište većine igara je istraživanje novih verzija digitalne stvarnosti, tumači Šenk. A zbog većih računarskih mogućnosti novih generacija konzola, igrači mogu da u realnom vremenu stvaraju svoje digitalne svetove i da njima manipulišu po želji. „Igrice pričaju i sve složenije priče“, kaže Šenk, „priče koje nas pokreću i koje smo do sada znali samo iz knjiga i filmova“. Tu su i novi grafički detalji, kao i dostignuća u programiranju, zbog čega se nove konzole prodaju za 23 odsto bolje nego one iz prethodne generacije između 2005. i 2007.

Gejmeri i posle penzije

Iako su zarade najveće na prodaji konzola, prihodi od aplikacija za igru i sličnih programa za prenosive uređaje porasli su za čak 133 odsto u prvoj polovini 2014. i sada dostižu 114 miliona evra. Igrice za telefone i tablete posebno su omiljene na nemačkom tržištu. One su mnogo jeftinije i u svakom trenutku mogu da se jednostavno preuzmu sa interneta. Pri tome se besplatne verzije često koriste za probu, a zatim proširuju dodatnim funkcijama za koje se plaća.

Ta vrsta igrica privukla i mušterije koje do sada gotovo i da nisu konzumirale digitalnu zabavu. Po podacima nemačkih članova BIU, 41 odsto svih kupaca aplikacija za igre stariji su od 40 godina, a svaki drugi živi u domaćinstvu sa neto prihodom od preko 3.000 evra mesečno. Pored toga, udruženje IT kompanija Bitkom takođe tvrdi da broj igrača između 50 i 64 godine naglo raste. Sada već gotovo svaka četvrta osoba u toj grupi igra igrice, a prošle godine je udeo iznosio tek jednu osminu.

Toga su svesni i izlagači na Gejmskomu. Branša želi „još više porodica na sajmu“, kaže Šenk, i zato proizvođači igara usmeravaju svoje proizvode prema svim starosnim grupama.

Vikinške nacije dominiraju igricama

Na sajmu u Kelnu biće oko 650 izlagača iz više od 45 zemalja. Najznačajniji partner su firme iz okupljene u „Nordijski region“, predstavnici Danske, Finske, Švedske, Norveške i Islanda. Sa uspešnim igrama kao što su „Engri Birds“ ili „Kvizdel“, mreža „Nordik Gejm Institjut“ postala je uzor za evropske firme, sa zajedničkim godišnjim obrtom od oko 1,5 milijardi evra.
I Nemačka bi mogla nešto da nauči iz tog primera, smatra stručnjak Maksimilijan Šenk. Iako je ta zemlja važno tržište, njena industrija nije izbila na vrh po proizvodnji. Važno je napomenuti da je čak i aktuelna vladajuća koalicija u svom sporazumu izrazila podršku svetu digitalne zabave i video igara, ka važnom sektoru privrede.

Leave a Reply