IT

Razvoj računara u SSSR-u

(Ruska reč) Prvi sovjetski kompjuteri, stvoreni krajem 1940-ih, po kvalitetu su parirali svojim zapadnim konkurentima. Ova grana industrije se u našoj zemlji ubrzano razvijala do kraja 1970-ih, sve dok rukovodstvo svojom nepromišljenom (i kako ispada, sudbonosnom) odlukom nije obustavilo realizaciju originalnih projekata. Neki od njih bili su toliko zanimljivi i aktuelni da do danas nose oznaku poverljivosti.

Odmah posle Drugog svetskog rata Staljinova Vlada je razmatrala mogućnosti tehničkog unapređenja industrije i nauke. Hladni rat koji se približavao zahtevao je mobilizaciju intelektualnih resursa nacije.

Do početka 1950-ih u SSSR-u je stvorena savremena informatička industrija koja ni po čemu nije zaostajala za američkom. Međutim, početkom 1970-ih rukovodstvo zemlje je donelo odluku da obustavi originalne projekte i da se posveti prostom kopiranju zapadnih sistema. Kao posledica toga uništena je čitava grana proizvodnje. To je istovremeno predstavljalo gubitak za celokupnu svetsku nauku.

racunari-u-sssr

Prvi koraci: iz SSSR-a u budućnost

Prvi radovi na stvaranju „male elektronske računarske mašine“ počeli su 1948. u tajnoj laboratoriji u mestu Feofanija kod Kijeva. Projekat je vodio Sergej Lebedev, tada direktor Instituta za elektrotehniku Akademije nauka Ukrajine. On je razvio, utemeljio i realizovao principe elektronskih računara koji program čuvaju u memoriji. Kolektiv pod rukovodstvom Lebedeva je 1953. stvorio prvi veliki računar pod nazivom Velika elektronska računarska mašina BESM-1 (БЭСМ-1). On je sastavljen u Moskvi, u Institutu za preciznu mehaniku i računarsku tehniku. BESM-1 je za osnovu imao 180 hiljada diskretnih tranzistora i bio je jedinstven po tome što se u njemu nije nalazila nijedna mikroshema.

Personalni kompjuteri su takođe imali interesantna tehnička rešenja, posebno u seriji koju je proizvodio kijevski Institut za kibernetiku: Mir-1, Mir-2 i Mir-3. To su bili sasvim funkcionalni pi-si računari šezdesetih godina sa svim neophodnim karakteristikama, ekonomičnom memorijom i mogućnošću korišćenja u svim segmentima industrije.

Originalni kompjuterski sistemi u SSSR-u nisu bili podvedeni pod jedinstven standard čak ni u okviru iste serije. Nove serije često nisu mogle da „komuniciraju“ sa svojim prethodnicima. Mašine su se razlikovale po kriterijumima kao što su kapacitet i spoljni priključci. Danas naučnici smatraju da bi Sovjetski Savez imao šanse da postane svetski lider u ovoj sferi samo da su kompjuteri na neki način bili unificirani.

Nepostojanje jedinstvenog standarda i pogrešna strategija razvoja doveli su do toga da je 1970-ih informatički inženjering u Sovjetskom Savezu počeo rapidno da zaostaje. Do trenutka raspada SSSR-a ova grana industrije nije više mogla da se takmiči sa Zapadom. Andrej Jeršov, jedan od osnivača informatičke tehnologije u SSSR-u, otvoreno je izjavio da bi Sovjetski Savez stvorio najbolji pi-si na svetu, samo da Gluškov nije prestao da razvija svoju seriju „Mir“.

Kobna greška: kopiranje IBM sistema

Vlasti SSSR-a su 1969. odlučile da obustave originalne projekte i pređu na proizvodnju kompjutera na osnovu platforme IBM/360, tj. da počnu da se bave kopiranjem zapadnih sistema. „To je bila najgora moguća odluka“, objašnjava istoričar i programer Jurij Revič. „Za to što je ova grana industrije prestala samostalno da se razvija odgovorno je sovjetsko rukovodstvo i delimično sami konstruktori. Svaka grupa se ‘krčkala u posebnom loncu’, režim tajnosti je doveo do toga da je bilo jednostavnije da se neka tehnološka rešenja preuzmu iz zapadnih naučnih časopisa, nego iz sovjetske literature.“

Po Revičevom mišljenju, bio je to siguran put ka zaostajanju informatičke industrije. U trenutku kada je 1971. u SSSR-u na tržište izašla prva serija sovjetskog ES EVM (ЕС ЭВМ – Jedinstveni sistem elektronskih računarskih mašina), u SAD se već prešlo na sledeću generaciju IBM/370. „Projektanti su morali izuzetno mnogo da rade, ništa manje nego kada bi kompjuter stvarali od nule, uključujući prevod programa i mnogo toga drugog“, kaže Revič. „Međutim, rezultat je bio neadekvatan. Svetska nauka je zbog ove odluke mnogo izgubila.“

U informatičkoj industriji je 1980-ih nastao zastoj. Razvijane su i realizovane zamisli iz perioda od 1940-ih do 1960-ih. Sovjetski pandani IBM kompjuterima su se razvijali, ali na originalnim idejama se gotovo uopšte nije radilo.

„U vreme kada sam ja počinjao da radim, krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, u zemlji su korišćene dve-tri vrste kompjutera“, seća se programer, analitičar za UBS, tvorac prve ruske elektronske biblioteke Lib.ru Maksim Moškov. „Na poslu sam imao dva sanduka veličine kancelarijskog stola, visoke metar i po, na kojima su se radili obični proračuni za plate saradnika. Oni su se koristili i kao podrška prilikom realizacije nekih naučnih eksperimenata. Operativna memorija ovih sanduka bila je 16 megabajta, na njima je bilo angažovano petnaestak programera, analitičara kompjuterskih sistema i laboranata. Istina, i strani kompjuteri su funkcionisali na isti način. Oni su imali nešto drugačije elektronske komponente, ali princip je bio isti.“

Da stvar bude još gora, mnogi tvorci sovjetskih kompjutera otišli su u inostranstvo. Tako je Vladimir Pentkovski iz Instituta za preciznu mehaniku i informatičku tehniku „Lebedev“ postao vodeći inženjer za razvoj mikroprocesora u kompaniji „Intel“. Pod njegovim rukovodstvom ova kompanija je 1993. proizvela procesor Pentium. Pentkovski je prilikom rada na projektima za „Intel“ realizovao mnoge sovjetske ideje. Kompanija „Intel“ je 1995. na tržište izbacila unapređeni procesor Pentium Pro, koji je po svojim mogućnostima bio blizak ruskom mikroprocesoru El-90 (Elь-90) iz 1990.

One thought on “Razvoj računara u SSSR-u

  1. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    Istoriji racunara u SSSR-u prikljucujem:

    “Стрела” (электронно-вычислительная машина)

    https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%28%D1%8D%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D0%BE-%D0%B2%D1%8B%D1%87%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0%29

    Taj racunar (masinu) opisao je France Krizanic u knjizi “Elektronski aritmeticki racunari” (1963).

Leave a Reply