Categories
IT

Strah od zloupotrebe novih ličnih karata sa biometrijskom identifikacijom

http://img373.imageshack.us/img373/4347/72551508hh1.jpg

Centar za civilno-vojne odnose  je 3. marta organizovao javnu raspravu na temu „Biometrija, bezbednost i ljudska prava”. Rasprava je organizovana u okviru jednogodišnjeg projekta ”Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici”. Rasprava je  tematski bila podeljene na tri bloka  i to: „Biometrija i bezbednost”, „Biometrija i ljudska prava” i  „Biometrija i društvo”. Poseban interes su izazvale rasprave o  posledicama  upotrebe biometrijske tehnologije po slobode i prava građana i  pre svega na  pravo građana na privatnost.

U javnoj raspravi su  učestvovati predstavnici  državnih institucija, akademskih i strukovnih organizacija i udruženja građana i oni su izneli niz upozorenja.

Dostojanstvo ličnosti i pravo na privatnost kao osnovno ljudsko pravo može lako biti ugroženo prikupljanjem biometrijskih podataka, jer još ne postoji odgovarajući zakonska regulativa, pre svega zakon o zaštiti podataka ličnosti. Veliki protivnici biometrijske identifikacije su mnoge nevladine organizacije i Srpska pravoslavna crkva. Ukazuje se na nepostojanje propisa o zaštiti podataka, opasnosti  od  krađe biometrijskog identiteta ljudi i mogućnost neovlašćenog korišćenja prikipljenih podataka.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je na pomenutom sastanku istakao da primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, pre svega podataka o ličnosti  predstavlja  veliki rizik i  da je zanimljivo  da Srbija treba da bude jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a  poslednja koja  bez savremenog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Zakon o korišćenju ličnih karata sa biometrijskim podacima usvojen je još 2006., ali je njegova primena odložena kada je shvaćeno da je imao loš odziv u javnosti. Odredbe tog zakona, odnosno naknadne Uredbe Vlade Srbije su propisivale da se uz saglasnost osobe kojoj se izdaje lična karta u ličnu kartu može ugraditi čip koji sadrži „podatak o prebivalištu i adresi stana lica”. Omogućeno je da  ko neće biometrijsku ličnu kartu može po istoj ceni izvaditi ličnu kartu na starom obrascu.

U skoro svim zemljama ima  dosta protivnika korišćenja biometrijskih podataka. Tako je udruženje Fidis (Future Identity in the Information Society – ”Budućnost identiteta u informativnom društvu”) koje okuplja stručnjake vrhunskih evropskih ustanova i kompanija iz informatike, izdalo upozorenje da će biometrijski putni identifikacioni dokumenti koji su počeli da se izdaju u Evropi znatno ugroziti bezbednost i privatnost ljudi jer je povećan rizik od krađe identiteta.

Na sastanku se čulo  da je Ministarstvo pravde uradilo predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da ga  je Vlada 31. januara poslala Narodnoj skupštini na hitno usvajanje.