Uskoro otvaranje IT parka u Inđiji

-Mogućnost zapošljavanja u narednih nekoliko godina čak 25.000 stručnih kadrova u Tehnološkom parku u Inđiji za Srbiju predstavlja izazov, ali i problem, koji neće biti lako rešiti, kaže za “Novac” Milovan Matijević, analitičar i direktor kompanije “Mineco”. On ističe da je zaposlenost u IT sektoru u prošloj godini porasla za 23 odsto, odnosno da je do posla došlo još 2.300 ljudi. I u narednim godinama očekuje se slična stopa rasta, odnosno godišnje će biti posla za preko 2.000 FT profesionalaca. Stručnjaka za informatiku trenutno imamo 12.193, a zaposleni su u 1.544 preduzeća, i to ne samo u IT kompanijama već i u bankarskom sektoru, telekomunikacijama, medijima…

„Srbija jedva pokriva godišnje potrebe od oko 2.000 novih stručnjaka. Ako dođe do otvaranja 25.000 novih radnih mesta u narednim godinama to će biti atak na postojeću IT industriju, jer će stručni kadar ići za boljim platama i uslovima. U svakom slučaju osetićemo deficit u kadrovima, pa nam se može desiti da uvozimo stručnjake”, kaže Matijević.

On podseća da država treba da nastupi promišljenije i uskladi školske programe sa potrebama tržišta, jer u rastućoj industriji informacionih tehnologija leži budućnost. Ranije smo izvozili ove kadrove, pa je u jednom trenutku od 19 inženjera sa kojima sam radio čak 17 njih otišlo iz zemlje mahom u SAD i Kanadu. Sada mi nemamo dovoljno ovakvih kadrova, pa umesto da ih država školuje, jer su otvorene mogućnosti za posao, desiće nam se da ih uvozimo iz inostranstva”,kaže Matijević.

O nedostatku stručnih kadrova nedavno je govorio i indijski ambasador u Srbiji Adžej Svarup, koji je pomogao u zaključenju dogovora o izgradnji tehnološkog parka u Inđiji, u koji indijska kompanija “Embassi group” iz Bangalora planira da uloži 600 miliona dolara. Tehnološki parkovi okupljaju na jednom mestu više malih i srednjih preduzeća koja se bave novim tehnologijama, odnosno koja ulažu u istraživanje i razvoj, kao i istraživačke institucije i univerzitete. Indijski ambasador je istakao da će u prvoj fazi u projekat biti uloženo oko 60 miliona dolara i otvoreno oko 2.500 radnih mesta, ali je naglasio da u Srbiji trenutno ima samo oko 10.000-11.000 IT profesionalaca, što će biti problem. Svarup je pozvao vlasti u Srbiji da zbog velike potrebe za tehnološki obrazovanim kadrom razmisle o obrazovanju ljudi za taj projekat, koji bi mogao da ponudi zaposlenje velikom broju ljudi.

Ministarka telekomunikacija i informacionih tehnologija Jasna Matić kaže za “Novac” da se nada da nećemo imati ozbiljnih problema sa nedostatkom kadrova, jer će u IT parku osim programera biti zaposleni i stručnjaci drugih profila.

„Očekuje se da IT park pored domaćih talenata privuče i stručnjake iz okruženja, a nadamo se da će se vratiti značajan broj profesionalaca iz dijaspore”, kaže Matićeva.

Njen savetnik u ministarstvu Slobodan Marković ističe da fizički kapacitet naših univerziteta nije toliki da bi mogao da proizvede toliko stručnih ljudi za IT sektor.

„Nemamo mnogo visokostručnih kadrova na raspolaganju i moja gruba pretpostavka je da će međunarodne kompanije koje se usele u IT park da pokupe sve kadrove sa našeg lokalnog tržišta, ali će i uvoziti nedostajuće kadrove”, kaže Marković. Upravo zato, Marković podvlači značaj školovanja za ove struke i najavljuje da će Ministarstvo telekomunikacija tražiti iz NIP-a, ali i iz evropskih fondova sredstva za uvođenje kompjuterske opreme u srpske škole. Još se ne zna o kojim iznosima se radi, ali, kako kaže, za druge programe obuke država trenutno nema sredstava.

Osim što nemamo dovoljno IT stručnjaka, postavlja se pitanje i ko se može danas nazvati stručnjakom za informatiku. Naime, ne postoji određeni fakultet koji garantuje to zvanje, a i na tržištu se nudi mnogo kurseva i škola koje izdaju IT sertifikate. Tako je, prema rečima Matijevića, IT stručnjak čovek koji poseduje i formalno i neformalno obrazovanje. On objašnjava da po zapadnim standardima postoji čak 90 profila informatičkih stručnjaka, pa je za neke profile važnije fakultetsko obrazovanje, a za druge specijalistički kursevi. Ono što je uobičajeno kod stručnjaka ovog profila jeste fakultetska diploma nekog od tehničkih fakulteta (PMF, FON, Tehnički fakultet), završen osnovni ECDL kurs i neki od viših kurseva (najčešće Microsoft, Cisko ili Oracle). Cena ovih viših kurseva kreće se od 1.000 do 2.000 evra u zavisnosti od toga da li je administratorski ili programerski. U praksi se ipak često dešava da poslodavac ne insistira ni na jednoj od ovih diploma, već kroz probni rad utvrđuje stvarno znanje i veštine.

Licencu za osnovni računarski kurs – ECDL, kod nas izdaje Jedinstveni informatički savez (JISA). Ovaj program standardizo van je na nivou EU, podrazumeva osnovna računarska znanja, ali nije dovoljan da bi se neko smatrao IT stručnjakom.

„U Srbiji se ECDL počeo primenjivati od 2005. i do danas je ove ispite položilo preko 10.000 građana”, kaže Đorđe Dukić, predsednik UOJISA.

„Podatak sa kraja 2007. da Srbija ima 0,14 informatički pismenih građana, u odnosu na evropski prošek od tri do četiri odstoje poražavajući za našu privredu i dalji razvoj”, kaže Dukić. On ističe da su neophodna ulaganja države u informatičko opismenjavanje, a kada bi se sada uložilo 25 miliona evra za obrazovanje 100.000 građana, Srbija bi bila tek na četvrtini mađarskog, trećini rumunskog i osmini grčkog stanja u informatičkoj pismenosti.

„I sa aspekta IT parka u Inđiji koji će otvoriti mogućnost za 25.000 novih radnih mesta jasno je da država treba odmah da plati obuku za 4.000-12.000 ljudi” kaže Dukić. On podseća da je u većini evropskih zemalja država finansirala ECDL obuku sa 60-80 odsto pokrića troškova. Tako u Italiji država pokriva 75 odsto cene, a u Irskoj država daje 60 odsto sredstava sve građane koji polaze na ECDL kurseve. Uobičajene cene ECDL obuke i sertifikacije u našoj zemlji su na nivou 250 evra, dok su u Italiji, Švedskoj, Danskoj, Irskoj i drugim evropskim državama u rasponu od 600 do 1.200 evra.

Potrebe novog tržišta izgleda da je najbolje shvatio Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, koji je inicirao otvaranje prvog koledža za IT kadrove u Srbiji, koji će se nalaziti upravo u ovoj opštini.
„Imamo šansu da zaposlimo veliki broj stručnjaka u IT parku, ali u ovom sektoru, kao i u mnogim drugim, nemamo kadrove. Zato je opština Inđija u sarodnji sa Izvršnim većem Vojvodine odlučila da otvori koledž za IT i mašinske stručnjake, koji će prve studente primiti već sledeće 2009. godine”, kaže Ješić za „Novac”. Broj studenata koje će koledž u Inđiji moći da primi još nije utvrđen, jer se čeka budžet IV Vojvodine, ali se zna da će studenti plaćati 25 odsto školarine. Ostalo će pokrivati Opština Inđija i IV Vojvodine.

„Mi ćemo na mikroplanu preduzeti šta možemo, ali to nije dovoljno. Potrebno je da se uključi država i to pre svega kroz temeljnu reformu obrazovanja”, kaže Ješić. On ističe da ćemo sigurno deo kadrova za IT park u Indiji morati da uvozimo, ali napominje i da je nedostatak IT kadrova prisutan i u drugim zemljama, i da to nije samo specifičnost Srbije. (Blic)