Kalifornija uvela obavezno instaliranje solarnih panela

Kalifornija je postala prva američka država koja zahteva instaliranje solarnih panela na većinu novih objekata do 2020. godine, čime je postala vodeća država u nacionalnim naporima da se smanji emisija štetnih gasova. U isto vreme Vašington usvaja daleko manje ambicozne ciljeve.

Dok američki predsednik Donald Tramp i zvaničnici zaduženi za životnu sredinu ublažuju propise za emisije štetnih gasova, Kalifornija ubrzano ide ka korišćenju solarne energije. Čak 40 odsto ukupnih solarnih instalacija u Sjedinjenim Državama se nalazi u Kaliforniji, gde i javna komunalna preduzeća promovišu solarne panele.

“Više od 250 hiljada naših mušterija, građana i preduzeća, već ima instalirane solarne panele na njihovim objektima. Povećavamo taj broj za 4 do 5 hiljada novih priključaka mesečno”, kaže Džil Anferson iz kompanije južna Kalifornija Edison.

Solarna energija će zbog novog naloga u Kaliforniji postati skoro univerzalni vid snabdevanja energijom – i to u vreme kada su izvori čiste energije sve jeftiniji.

“Vetar i sunce su sve češće najjeftinije opcije – ne jednake, već najjeftinije opcije. U Arizoni je skoro bio raspisan tender i solarna energija je ispala manje od dva centa po kilovat satu. Prvi sledeći konkurent je bio prljavi ugalj koji zagađuje vazduh, i koštao je više nego dvostruko”, ističe Danijel Kamen sa Univerziteta Kalifornije.

Protivnici se, međutim, žale da će nalog o solarnoj energiji podići troškove izgradnje za skoro 10 hiljada dolara po stambenom objektu. Ali to se vlasnicima isplati, kaže stručnjak za solarnu energiju.

“Ako ne moraju to da urade, mogu kratkoročno malo da uštede u izgradnji. Ali to je kratkovido, pogotovo sa društvene tačke gledišta”, smatra Piter Seta sa koledža “Harvey Mudd”.

Seta dodaje da solarna energije ne proizvodi štetne emisije, i da će potrošači moći da povrate investiciju kroz veću štednju energije.

Državni zvaničnici su obećali da će nivo emisija iz 1990. smanjiti za 40 odsto do 2030. godine. Jedan stručnjak kaže da je to moguće, čak i u oblačnijim gradovima poput Sijetla.

“Smatramo da bi dodavanjem energije vetra i sunca, i nekim skladištenjem oko velikih centara potražnje poput Sijetla i Ričmonda i na nekim drugim mestima, oni mogli da dostignu cilj koji je postavila Kalifornija, što je u suštini potpuno napajanje čistom energijom. I ta priča se širi celom zemljom”, kaže Kamen.

Pametniji električni sistem, zgrade sa boljom izolacijom i poboljšanje efikasnosti solarnih ćelija mogli bi da omoguće nekim zgradama da imaju nezavisni pristup električnoj energiji i po nekoliko dana.

“To stiže. I sve to doprinosi unapređenju panela, poboljšanju kontrole elektronike, poboljšanju pametnih uređaja koji međusobno komuniciraju, i tehnologije baterija”, zaključuje Seta.

Pobornici kažu da će kalifornijski nalog ubrzati taj proces.