Kaspersky Index u drugoj polovini 2016. godine: Korisnici postaju obazriviji

Kompanija Kaspersky Lab ažurirala je svoj Kaspersky Cybersecurity Index, skup indikatora koji omogućuje procenu stepena rizika za internet korisnike širom sveta. Indeks u drugoj polovini 2016. godine ukazuje na jedan pozitivan trend: broj ljudi koji brinu o svojoj sajber bezbednosti i koji su spremni da se zaštite je u konstantnom porastu.

Kaspersky Index

Indeks je zasnovan na onlajn istraživanju među internetnet korisnicima širom sveta, koje kompanija Kaspersky Lab sprovodi dva puta godišnje. U drugoj polovini 2016. godine, ispitano je 17.377 korisnika iz 28 zemalja.

Ove godine, indeks je promenjen do određene mere: glavni indikatori su preispitani kako bi preciznije oslikavali digitalni život internet korisnika u različitim zemljama. Trenutno, Kaspersky Cybersecurity Index podrazumeva tri osnovna indikatora:

  • Odsustvo zabrinutosti – procenat korisnika koji smatraju da ne mogu postati meta sajber kriminalaca
  • Odsustvo zaštite – procenat korisnika koji nemaju instalirano bezbednosno rešenje na svom računaru, tabletu ili telefonu
  • Žrtve – procenat korisnika koji su bili žrtve sajber kriminala. U drugoj polovini 2016. godine, lista sa incidentima ovog tipa je proširena

Pomoću indeksa koji je kreirala kompanija Kaspersky Lab, korisnici sada mogu da vide statističke podatke o konkretnim finansijskim gubicima koji su nastali kao posledica sajber kriminalnih aktivnosti, kao i da uporede podatke za različite grupacije korisnika (na primer, korišćenje pametnih telefona kod starijih građana u SAD i mladih u Švedskoj).

Brojke globalnog indeksa u drugoj polovini 2016. godine (Odsustvo zabrinutosti-Odsustvo zaštite-Žrtve) iznosile su 74-39-29. Tačnije, 74 odsto korisika smatralo je da ne mogu postati mete sajber kriminalaca, 39 odsto korisnika nije koristilo bezbednosno rešenje, dok je 29 odsto njih bilo pogođeno nekom sajber kriminalnom aktivnošću. Cifre indeksa za prvu polovinu 2016. godine iznosile su 79-40-29, što znači da su samo 6 meseci pre toga ljudi više verovali u svoju „nedodirljivost“ i nisu smatrali da im je neophodno bezbednosno rešenje.

Procenat žrtava sajber kriminala ostao je na istom nivou (29 odsto) samo zato što je ovaj indikator bio delimično promenjen u novom indeksu. Tačnije, spisak sajber pretnji koje su obuhvaćene ovim indikatorom sada podrazumeva i „finansijske prevare“ i „uređaje koji su korišćeni za sprovođenje napada“. Bez ova dva nova indikatora, procenat žrtava iznosio bi 27 odsto a ne 29 odsto. To zapravo znači da je porast svesti korisnika o sajber bezbednosti imao konkretan uticaj na smanjenje broja žrtava u drugoj polovini 2016. godine.

Na primer, procenat korisnika koji su se susreli sa malver napadima pao je sa 22 odsto na 20 odsto, dok su se troškovi oporavka od infekcije smanjili sa 121 na 92 američkih dolara. Međutim, porastao je broj korisnika koji su bili žrtve drugih napada. Na primer, povećao se broj korisnika koji su bili žrtve ransomware i „fišing“ napada, kao i krađe podataka. Takođe je porastao i prosečan novčani iznos koji su kriminalci krali od žrtava, sa 472 na 482 američkih dolara.

„Kaspersky Cybersecurity Index u drugoj polovini 2016. godine ukazuje na pozitivan trend za koji sa nadamo da će se nastaviti. Mi u kompaniji Kaspersky Lab radimo sve što je u našoj moći kako bi upozorili što veći broj korisnika na sajber pretnje i dali im savete kako da se bore protiv njih. Naš cilj je da onlajn okruženje bude bezbedno za sve. Želimo da kreiramo svet u kome korisnici ne gube svoje podatke, identitete i novac zbog sajber kriminalaca. Kaspersky Cybersecurity Index je samo jedan korak ka tom cilju”, izjavio je Andrej Močola (Andrei Mochola), direktor sektora za krajnje potrošače u kompaniji Kaspersky Lab.

Pored samog indeksa i informacija o finansijskim gubicima, veb stranica sadrži korisne informacije koji mogu da pomognu ljudima da kreiraju sliku prosečnog internet korisnika. Na primer, dostupni su statistički podaci o tome da se povaćava prosečan broj povezanih uređaja po domaćinstvu: u prvoj polovini godine taj broj je iznosio 5,9 uređaja po porodici, dokje u drugoj polovini godine iznosio 6,3. Iz statistike sa tekođe može uočiti da sve veći broj ljudi koristi onlajn bankarstvo (59 odsto u prvoj polovini godine, odnosno 77 odsto u drugoj polovini), kupuje preko interneta (73 odsto u prvoj polovini godine, odnosno 90 odsto u drugoj polovini) i koristi digitalne sisteme za plaćanje (44 odsto u prvoj polovini, odnosno 65 odsto u drugoj).

Da saznate više o Kaspersky Cybersecurity Index-u i onlajn ponašanju korisnika širom sveta, posetite http://index.kaspersky.com.