Letnja prevodilačka skola “Nobelovac i klasik Ivo Andrić” u Beogradu i Tršiću

Od 24. do 29. septembra, u letnjoj školi koja se organizuje u Beogradu i Tršiću, studenti će svakodnevno učestvovati u radu tekstoloških i prevodilačkih radionica

Letnja škola tekstologije i prevođenja Nobelovac i klasik Ivo Andrić okupiće dvadeset studenata slavistike sa deset evropskih univerziteta od 24. do 29. septembra.

Institut za slavistiku Univerziteta u Kelnu organizator je programa koji će se realizovati u saradnji sa Zadužbinom Ive Andrića, Institutom za književnost i umetnost, Spomen-muzejem Ive Andrića, Jugoslovenskom kinotekom i Centrom za promociju nauke u Beogradu, kao i sa Obrazovno-kulturnim centrom „Vuk Karadžić“ u Tršiću.

Letnja škola tekstologije i prevođenja Nobelovac i klasik Ivo Andrić realizuje se u Beogradu i Tršiću, a studenti će pored niza teorijskih predavanja svakodnevno učestvovati u radu tekstoloških i prevodilačkih radionica i prevoditi Andrićeve tekstove sa srpskog na beloruski, grčki, italijanski, nemački, poljski, ruski, slovenački, francuski i farsi.

Program je usmeren ka studentima master i doktorskih studija, sa ciljem njihovog usavršavanja u domenu ključnih filoloških disciplina poput tekstologije i traduktologije, a osmišljen je tako da im pruži osnovna znanja i veštine koje su od izuzetnog značaja za njihovo buduće profesionalno angažovanje.

Tribina na kojoj će biti predstavljen program letnje škole održava se u ponedeljak, 24. septembra, u 18 časova, u Naučnom klubu Beograd Centra za promociju nauke:

– prof. dr Jerg Šulte, profesor slavistike i direktor Instituta za slavistiku Univerziteta u Kelnu;
– dr Dragana Grbić, rukovodilac Letnje škole i naučni saradnik Instituta za slavistiku Univerziteta u Kelnu i Instituta za književnost i umetnost iz Beograda;
– studenti master i doktorskih studija Univerziteta u Kelnu, Univerziteta Lomonosov iz Moskve, Univerziteta u Padovi, Minsku, Varšavi, Vroclavu, Gdanjsku i Ljubljani.

Delo Ive Andrića predstavlja idealan primer za posredovanje među kulturama, što je i ključni zadatak prevodilaca. Metaforika mosta u njegovom opusu, sa jedne strane, a sa druge, njegov kulturni angažman i diplomatska karijera kao i činjenica da je prevođen na više od četrdeset jezika, govore u prilog interkulturalnom povezivanju. Dela ovog klasika i jedinog nosioca Nobelove nagrade za književnost sa južnoslovenskog govornog područja predstavljaju izazov kako za proučavaoce tako i za buduće prevodioce.