Mobilni telefoni i zdravlje

Celular Phone

Naučnici još uvek nisu sigurni, ali neki dokazi ukazuju da bi, ruku pod ruku sa lagodnošću upotrebe, moglo biti i nekih opasnosti. Nazivaju se različito – celularni telefon, celularac, mobilni, bežični telefon – , a koristi ih, procenjuje se, četiri milijarde ljudi u svetu. Svaki od tih telefona sadrži majušni radio odašiljač za komunikaciju sa svojom ožičenom telefonskom mrežom. Naučnici već godinama pokušavaju da ustanove da li su ti radio odašiljači škodljivi po zdravlje.

U američkom Senatu, pre nekoliko dana, jedan  pododbor okupio je nekoliko stručnjaka na saslušanje o postojećim dokazima i o eventualnoj potrebi daljnjih istraživanja tog pitanja. Ne tako davno, mobilni telefoni su bili skupa egzotika, ponegde su se čak smatrali magičnim, ali danas, kako je istakao predsedavajući pododbora Tom Harkin, uzimamo ih zdravo za gotovo, najnormalnijom stvari na svetu. “Usudio bih se ovako odoka reći da svako u ovoj prostoriji redovno koristi mobilni, a većina nas ni ne pomisli da bi nam on na bilo koji način možda mogao škoditi,” rekao je Harkin.

Merenje takve škodljivosti vrlo je teško. Jedan od problema je da su mobilni telefoni u širokoj upotrebi relativno kratko vreme. Izraelska naučnica Siegal Sadetzki kaže da malignim tumorima, podstaknutim uslovima okoline – kao što je zračenje -, ponekad treba i po desetak i više godina da se pokažu: “U slučaju raka mozga, to može potrajati i po 30, 40 godina. Recimo, atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju pale su 1945., ali prvi izveštaji o zloćudnim tumorima mozga među preživelima objavljeni su tek 1994. i kasnije, pedeset godina nakon bombi.”

Premda mnoge studije nisu došle do jasnih zaključaka, neke novije počinju donositi dokaze da bi dugoročna upotreba mobilnih telefona mogla biti škodljiva. John Bucher, iz američkog Nacionalnog instituta za životnu okolinu i zdravlje, kaže: “Od nedavno pojavljuju se naznake da postoji određeno povećanje broja slučajeva raka mozga kod ljudi koji su dugo godina koristili ovakve celularne komunikacione uređaje.”

Bucherova ustanova finansira veliko testiranje na laboratorijskim životinjama, kreirano sa ciljem da kod pacova simulira izloženost kakvu iskuse ljudi kad koriste mobilne telefone. Ali, rezultati studije biće poznati tek oko 2013. godine.

U međuvremenu, Linda Erdreich, iz konsultantske firme Exponent, pregledala je postojeće naučne dokaze o potencijalnim opasnostima po zdravlje i otkrila da ne postoji nijedna dokazana povezanost: “Svi izveštaji relevantnih ustanova koja su se bavila ocenom postojećih istraživanja došla su do istog zaključka: trenutni naučni dokazi ne pokazuju da bežični telefoni uzrokuju rak ili bilo kakve druge zdravstvene probleme.”

Premda je već objavljen priličan broj studija, stručnjaci koje je na svedočenje pozvao senatski pododbor vide potrebu za daljnjim istraživanjima. Među njima je i Dariusz Leszczynski iz finske Uprave za zračenje i nuklearnu sigurnost: “Potrebne su nam međunarodne, dobro osmišljene studije na dobrovoljcima. Te bi studije trebale biti ciljane na dokazivanje ili isključivanje pitanja reaguju li ljudski organizmi na zračenje iz mobilnih telefona. Usprkos godinama istraživanja, još uvek nema odgovora na to osnovno pitanje.”

A sve dok ga ne bude, korisnici mobilnih koje brine moguća škodljivost njihovih telefona, mogu preduzeti neke mere predostrožnosti koje preporučuju stručnjaci: koristite odvojenu slušalicu i mikrofon – koji dolaze sa svakim mobilnim telefonom! – i to bolje onu na žici nego bluetooth, ili, koristite ugrađene zvučnike mobilnih telefona.

Ili, radije šaljite tekst poruke nego da razgovarate. A, definitivno, smanjite na što je moguće manje korišćenje mobilnih kod dece sa obzirom da bi mladi mozgovi mogli biti daleko osetljiviji na zračenje koje emituju ti telefoni. (voa)