HP pomaže CERN-u da razreši tajne univerzuma

Od čega je načinjen univerzum? Obična materija čini tek oko četiri do pet odsto – šta je s ostatkom? Da bismo to saznali, moramo otputovati u prošlost, kažu naučnici iz CERN-a (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja), tako što ćemo ponoviti ono što se u univerzumu dogodilo delić sekunde posle Velikog praska, pre 13,7 milijardi godina.

CERN je konstruisao „vremeplov“: LHC, koji će početi da radi krajem 2007. Ovaj 27 kilometara dugačak kružni tunel ispod francusko-švajcarske granice blizu Ženeve najveći je i najsloženiji naučni instrument na svetu. To je takođe i najhladniji frižider na našoj planeti, napravljen da radi na temperaturi od minus 271°C — što je čak hladnije nego u vasionskom prostranstvu.

Istraživači iz CERN-a veruju da sudaranjem dva protonska zraka brzinom od 99,9% brzine svetlosti mogu da iznova stvore uslove kakvi nisu postojali od Velikog praska, što će znatno povećati naše razumevanje univerzuma.

Proračunavanje Velikog praska

CERN-ov data-centar

Kad LHC počne da radi, CERN će doprinositi jedan posto ukupne količine informacija koja nastaje na našoj planeti: 15 miliona gigabajta (15 petabajta) podataka svake godine.

Da bi mogao da izađe na kraj s ovim morem podataka, CERN pionirski stvara Internet nove generacije: Rešetku (Grid). HP je prva komercijalna kompanija čija tehnologija ostvaruje učinak u CERN-ovoj LHC računarskoj rešetki (LHC Computing Grid, LCG) – Rešetki epskih proporcija. HP Laboratorije i HP Program odnosa s univerzitetima sarađuju sa CERN Openlab na razvoju softvera i hardvera za Rešetku.

Zasnovana na istoj ideji kao i World Wide Web, koji je izmišljen u CERN-u početkom devedesetih godina dvadesetog veka, Rešetka ide mnogo, mnogo dalje. Ona deli ne samo informacije, nego i računarsku snagu i memorijski prostor. To znači da se naučnici mogu prijaviti na Rešetku preko svojih PC-jeva i poslati svoje proračune da se izvode na mašinama širom planete.

Mogućnosti računarstva zasnovanog na Rešetki učinile su ga jednom od najzanimljivijih ideja u poslovnoj IT, a istraživači u HP-u rade na tome da koristi od računarske Rešetke približe poslovnom svetu.

Budućnost je Rešetka

Svič Procurve serije 5400

HP je prihvatio izazov da razvije široko prihvaćen način za korišćenje i konfigurisanje softvera i hardvera koji će se koristiti na Rešetki. U CERN-u istraživači testiraju HP-ove aplikacije kao što su SmartFrog i Tycoon, kao i midlver Glite – midlver nove generacije za računarstvo na Rešetki.

Tim iz HP Laboratorija u Bristolu u Velikoj Britaniji izgradio je okvir – Pametni okvir za grupe objekata (Smart Framework for Object Groups, SmartFrog) – koji obezbeđuje pravila za konfigurisanje i korišćenje resursa na Rešetki, kao i za upravljanje njima. Korišćenjem SmartFrog, istraživači iz Openlab razvili su SmartDomains – virtualni upravljač domenim za Xen softver – koji omogućava da gostujući operativni sistemi istovremeno rade povrh operativnog sistema – domaćina na istom računarskom hardveru.
HP-ov Tycoon mogao bi jednog dana da postane nešto kao eBay za kompjuterske resurse. Jedna grupa naučnika koristi ga u CERN-u. Tycoon ima potencijal da demokratizuje Rešetku, što će računarske resurse učiniti jeftinijim i izdašnijim za sve.

Princip je jednostavan: stvara se sistem u kojem korisnici prema svojim potrebama „iznajmljuju“ procesorsku snagu sa udaljenih lokacija, umesto da je lično poseduju. Sa Tycoon-om, razmena procesorske snage je dinamična i glatka, i automatski se prilagođava konkurenciji u tražnji. Tycoon-ov model plaćanja prema upotrebi mogao bi da podstakne komercijalne kompanije da doprinesu i podele resurse, da bi kasnije i sjedinile svoje Rešetke.

HP ne sarađuje sa CERN-om iz filantropskih pobuda. HP inicira prelaz računarstva Rešetke na poslovno tržište time što razvija proizvode koji se na Rešetkama mogu koristiti i u poslovanju i u naučnim istraživanjima. „LCG ima potencijal da redefiniše tehničke granice računarstva rešetke“, rekao je Arno Pirson, programski direktor za odnose s univerzitetima HP-a u regionu EMEA. „Mi smatramo da učešće u CERN-ovom projektu na izvanredan način prikazuje kako HP putem saradnje s drugima u krajnjem ishodu stvara vrednost za svoje potrošače.“

Umrežavanje čitavog univerzuma podataka

CERN se oslanja na HP mrežna rešenja ProCurve za mrežnu infrastrukturu koja naučnicima iz CERN-a širom sveta omogućava da dele informacije koje su im potrebne za rešavanje pitanja o prirodi našeg univerzuma.
„Kao vodeća naučna organizacija koja zahteva izuzetno visoke nivoe performansi i bezbednosti u svojoj IT infrastrukturi, CERN neprestano procenjuje inovativne tehnologije kako bi olakšao naša istraživanja i poboljšao produktivnost“, rekao je Dejvid Foster, šef Grupe za komunikacije, sisteme i umrežavanje u CERN-u.

Svičevi ProCurve povezuju hiljade računara u srcu LHC računarske rešetke. „Odlučili smo da kupimo ProCurve zbog njihovih visokih performansi, niske ukupne cene i povećane mrežne bezbednosti koju verujemo da će ProCurve proizvodi doneti našoj organizaciji. Štaviše, bilo je nužno da izaberemo solidnog partnera; takvog koji će biti posvećen ulaganju u visoku tehnologiju i odlučan da zasniva dugoročna partnerstva u oblasti istraživanja i razvoja“, dodao je Dejvid Foster. Kao deo tog odnosa, CERN i HP ProCurve započeli su istraživački projekat usmeren na razumevanje ponašanja velikih kompjuterskih mreža (sa više od 10.000 čvorova) u pogonima High Performance Computing-a.