Neophodno povećati ulaganja u nauku

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je u intervjuu za današnje izdanje dnevnog lista “Blic” da je cilj da ulaganja u nauku u Srbiji u 2015. godini dostignu jedan odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Presonalmag prenosi delove ovog razgovora.

Planovi za investiranje u nauku i tehnološki razvoj:

– Prvi test naše ozbiljnosti u investiranju u naučni i tehnološki razvoj Srbije biće početak izgradnje Istraživačke stanice Petnica, kupovina opreme za predstojeći petogodišnji naučno-istraživački ciklus, ali i izgradnja stanova za naše naučnike u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Prelazimo na konkretne korake. Upravo smo dogovorili 200 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom za nauku i tehnologiju, koji će biti duplirani iz drugih izvora. Deseti deo tog novca biće namenjen za povratak naše naučne dijaspore. Predstoje pozivi za konkretne projekte, koji će biti upućeni sredinom maja. Nameravamo da najpoželjnijim povratnicima rešimo stambeno pitanje, omogućimo slobodu u odabiru saradnika i opreme.

Koliko je visokoobrazovanih građana otišlo iz Srbije od 2000. godine:

– Prema proceni profesora Vladimira Grečića, devedesetih godina Srbiju je napustilo približno 17.000 diplomaca. Nakon 2000. godine emigracija je smanjena, otišlo ih je oko 2.000. Najveći broj je iz oblasti informacionih tehnologija i prirodnih nauka. Formiramo ozbiljnu bazu podataka na tu temu na sajtu Ministarstva nauke, gde se nalazi i Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period 2010–2015. godine, kao i elementi dogovora sa EIB-om. Naš cilj je 400 visokokvalitetnih povratnika u sledećih pet godina. Najbitnije je da vratimo ljude koji mogu da ojačaju celokupnu naučnu zajednicu, da dovedu evropske fondove i privuku svetske tehnološke firme.

Kako zadržati mlade istraživače koji se sad formiraju:

– Naš najvažniji problem i jeste kako da zadržimo i razvijemo postojeći potencijal. Ova strategija je pre svega za one koji su danas u Srbiji i koji mogu najviše da doprinesu. U poslednjih godinu dana uspeli smo da povećamo plate istraživačima za 30 odsto. Početna plata je nešto više od 40.000 dinara. Na većini fakulteta i instituta zarade postaju pristojne i iznose u proseku 800 evra i idu do 1.200 evra. Veći je problem novac za bavljenje naukom i manjak tehnoloških preduzeća koja mogu da uposle naše naučnike. Moje ključno zaduženje sledeće dve godine biće neposredni kontakt sa liderima 300 najvećih tehnoloških firmi u svetu, među kojima su “Simens”, “Erikson”, IBM, “Novartis”, HP, “Majkrosoft” da bismo ih kroz konkretne aranžmane ubedili da im se više isplati da imaju svoje ljude i ogranke u Srbiji, umesto da nam odvode najbolje ljude.

Čim Skupština usvoji zakone, krećemo sa izgradnjom Petnice i stanova treće lamele bloka 32A na Novom Beogradu namenjenih istraživačima. Konkurs je završen i 200 porodica čeka. U maju raspisujemo i konkurs za naučnu opremu u vrednosti od 50 miliona evra. On će biti striktno povezan sa konkursom za istraživačke projekte za period 2011–2015. Sledeće godine počinje izgradnja Centra za promociju nauke u Beogradu. Svi osnovci i srednjoškolci će prolaziti kroz tu instituciju i tako će se na vreme identifikovati talenti. Nemamo dovoljno dece da bismo izgubili ijednog budućeg naučnika, doktora nauka, inženjera. U centru ćemo naučno i tehnološki obrazovati i ministre, poslanike, direktore, novinare.

Ima li Srbija bazu naučnika:

– Ima. Približno 8.600 naučnika, što je dva puta manje nego što bi nam trebalo kao zemlji članici EU, s tim što bi onda bar trećina trebalo da radi u preduzećima.

Da li ima malo mladih istraživača:

– Da, demografska struktura je loša. Zbog toga ćemo u saradnji sa Ministarstvom prosvete za predstojeću školsku godinu odrediti podsticaje kroz finansiranje stipendija i doktorskih studija u tehničkim i prirodno-matematičkim branšama koje su nam potrebne za budućnost zemlje.

Stavljanje akcenta na prirodne i tehničke nauke:

– Akcenat je u ovom trenutku stavljen na prirodno-matematičke i tehničke nauke. Društvene nauke i humanistika su, međutim, podjednako važni, počev od arheologije, preko etnologije, borbe za srpski jezik. Neverovatno je da naši društveni naučnici rade, a da skoro niko iz ministarstava i preduzeća sa njima nema kontakte. Povezaćemo ih. Nacionalni identitet najbolje se brani kroz nauku i kulturu.

Kada se može očekivati da će Srbija imati naučnika među 5.000 najcitiranijih u svetu:

– U roku od pet godina. U februaru je agencija “Tompson Rojters”, koja meri citiranost naučnika u svim disciplinama, izdvojila Srbiju kao svetsku naučnu zvezdu u usponu. Krenulo je!

O motivaciji istraživača većim zaradama:

– Napokon smo napravili adekvatan sistem. Patenti će pripadati institucijama, ali će barem polovina prihoda od komercijalizacije pripasti pronalazačima. U ovom ciklusu ćemo platiti za patent svakome ko ima mogućnost da ga registruje u Srbiji i na evropskom nivou. Hoćemo da dokažemo da rad u tehnologiji može i te kako da se isplati.

Koliko će se izdvajati za nauku 2015. godine kada će svi delovi Strategije biti primenjeni:

– Srbija za nauku izdvaja približno 100 miliona evra, što je 0,3 odsto BDP-a. Po tome smo na samom dnu Evrope, koja je upravo sebi zadala cilj – tri odsto BDP izdvajanja do 2020. Ova godina bi trebalo da bude bolja, 0,4 do 0,5 odsto BDP-a ukoliko se krene sa primenom kredita Evropske investicione banke. Plan je da u 2015. dođemo do jedan odsto BDP-a, oko pola milijarde evra, od čega bi trećina trebalo da dođe iz privatnog sektora.