Video igre

Phylo – Video igre u borbi protiv raka

Igra “Phylo” pomaže u rasvetljavanju genetske struktura, koja izaziva bolesti kod ljudi. Igrači usklađuju genetske sekvence koristeći najbolju alatku za taj zadatak – a to je ljudsko oko. Kako ona funkcioniüe u praksi?

Debron, Luk i Paula naginju se nad laptopom u menzi univerziteta Mekgil u Montrealu, udubljeni u kompjutersku igricu. Ne tamane krvožedna čudovišta, zombije ili neprijateljske tenkove. U ovoj igri nema nasilja – igrica “Fajlo” (Phylo) pomalo podseća na tetris – ali je mnogo ozbiljnija. Ovo troje studenta rešava zagonetku ljudskog DNK i na taj način utvrđuje mutacije koje izazivaju rak i druge poremećaje.

Srž igrice Fajlo je uklapanje i povezivanje sekvenci DNK, a razvili su je istraživači Džerom Valdispul i Matju Blanšet sa univerziteta Mekgil u Montrealu. Korisnici se takmiče protiv kompjutera i igrača iz svih krajeva sveta u upoređivanju lanaca DNK kod ljudi i drugih vrsta.

phylo

Elementi genetskog koda predstavljeni su raznobojnim kockicama. Pri tome se u igrici koriste samo sekvence koje kod različitih vrsti imaju sličnu strukturu. Naučnici smatraju da postojanje sličnih genetskih sekvenci kod mnogo različitih organizama upućuje na to da je ta kombinacija važna za opstanak. To takođe znači da mutacije u toj oblasti stvaraju probleme. U “Fajlu” igrač beleži odstupanja u našem genetskom kodu, a ta odstupanja ukazuju na moguće genetske nedostatke.

Čovek bolji od superkompjutera

Naime, takozvani “visoko očuvani” geni prenose se već milijardama godina, još od doba kada su se na Zemlji pojavile gljive. Nagomilane mutacije upravo u tim genima obično podstiču pojavu bolesti ili njihov razvoj kod ljudi. Sledeći korak za naučnike je prikupljanje podataka o mogućim mutacijama, odnosno precizno utvrđivanje „arhitekture“ problematičnih DNK sekvenci, koje mogu da izazovu poremećaje.

Ipak, taj proces je složen, kaže naučnik sa univerziteta Mekgil Gijom Burk, koji je takođe učestvovao u razvoju igrice Fajlo. Njegova specijalnost je spoj biologije i računarskih tehnologija. Burk kaže da superkompjuteri odlično razlažu strukturu DNK i daju informacije i sličnostima i razlikama DNK, na osnovu kojih može da se zaključuje o mutacijama. Međutim, kada se dođe do finesa u ovom procesu, kompjuteri mu nisu dorasli. Na scenu stupa – ljudsko oko, jer ljudi su veoma spretni kada se radi o bojama, šablonima i “intuitivnom” ređanju stvari u pravi redosled. Upravo na to se oslanja igrica “Fajlo”.

Igrači pažljivo ispituju kompjuterski program za upoređivanje, gde je proces uparivanja zajedničkih DNK elemenata pretvoren u vizuelnu slagalicu a najbolje rešenje se nagrađuje poenima. Da bi napredovali, igrači moraju da imaju bolji rezultat od kompjutera. Svaki “nivo” u igrici je zapravo nova sekvenca DNK koje ljudi dele sa drugim vrstama.

Rešavanje zagonetke

 

Dakle, redovi na ekranu u igrici “Fajlo” predstavljaju verzije genetskog koda – na primer, šematski je prikazan DNK miševa, pacova, zmija, insekata ili drugih stvorenja. Iako dele zajednička obeležja, svaki od tih kodova po nečemu se razlikuje od drugih. Sekvence koje postoje kod većine vrsta ponegde jednostavno nedostaju, a u nekim redovima se javljaju novi i neočekivani nizovi.

Mladi studenti zato isprobavaju sve varijante ređanja raznobrojnih kockica da bi dobili što više parova istih boja. Ne mogu da promene redosled blokova, ali mogu da kontrolišu broj praznih polja u igrici. Što više parova i manje praznina – bolji je rezultat. Praznine oduzimaju poene, jer u ovoj igri znače mutacije. Ali, ako igrač pametno iskoristi praznine, može da stvori veliki broj parova i da osvoji više bodova.

Svaka uspešna kombinacija pomaže istraživačima koji se bave genetikom. Igrači širom sveta rešili su gotovo četvrt miliona ovakvih slagalica, povezanih sa velikim brojem genetskih poremećaja, i još jednom pokazali moć anonimnih pomagača u napretku nauke i tehnologije.

Leave a Reply