Software

“Ruski operativni sistem” ni na vidiku

Rusija želi da se reši „kompjuterske zavisnosti“ od Zapada. Ideja o stvaranju nacionalnog operativnog sistema u Rusiji pojavila se pre 4 godine, ali po tom pitanju nije došlo do značajnijeg razvoja zbog finansijskih poteškoća i promene prioriteta u Ministarstvu telekomunikacija i medija RF. Eksperti smatraju da Rusija u tom pogledu treba aktivnije da sarađuje sa Kinom.

U Rusiji je ideja o stvaranju nacionalne softverske platforme postala aktuelna pre četiri godine. Upravo tada su vlasti počele da upotrebljavaju izraz „ruski operativni sistem“.
Predsednik i generalni konstruktor Naučnotehničkog centra informacionih tehnologija „Rosa“ Vladimir Rubanov objašnjava: „Imati sopstvene softverske proizvode u svim kritičnim segmentima znači rešiti pitanje nacionalne bezbednosti u pogledu tehnološke nezavisnosti i digitalnog suvereniteta“.
Aleksandar Žmurko, predsednik Ruske asocijacije slobodnog softvera kaže da je danas u RF široko rasprostranjen sistem kompanije „Majkrosoft“ čiji je kod potpuno zatvoren. To znači da taj sistem može imati svakojake „umetke“ koji predstavljaju rizik za informacionu bezbednost na nivou cele zemlje. Tehnički gledano, proizvođač može jednostavno da isključi sve računare ili da pošalje nekakvo saopštenje svim korisnicima. Drugim rečima, računar sa operativnim sistemom Windows može se iskoristiti kao sredstvo za propagandu.

romos

Prema tome, zaista postoji potreba za stvaranjem sopstvenog operativnog sistema. U sklopu politike usmerene na otklanjanje zavisnosti od zapadnog softvera Rusija bi mogla da sarađuje sa partnerima iz Kine, smatraju eksperti.Operativni sistem se može stvoriti na dva načina. Može da se razradi na bazi već postojećih sistema sa otvorenim kodom i slobodnim licencama, ili da se čitav kod napravi od početka. Prva varijanta je brža i bezbednija, jer će u krugovima profesionalnih programera lako biti otkriveno sve što predstavlja rizik za informacionu bezbednost. Glavna prednost druge varijante je u tome što prilikom stvaranja sistema „od nule“ njegovo jezgro može biti zatvoreno, a samim tim i zaštićeno, jer niko ne bi mogao da mu pristupi. Pored toga, programiranje „od nule“ omogućava da se uzmu u obzir tuđe greške koje se u postojećim sistemima već više ne mogu ispraviti

Ta ideja je kasnije pretočena u konkretan plan i ušla je u državni program „Informaciono društvo (2011-2020)“. U odeljku „Nacionalna softverska platforma“ ne govori se samo o zasebnom operativnom sistemu, nego i o programiranju čitavog spektra kompatibilnog korisničkog softvera. Tada je bilo odlučeno da federalni organi izvršne vlasti i federalne budžetske institucije od 2011. do 2020. pređu na slobodni softver. Bilo je planirano da se izdvoji 490 miliona rubalja za stvaranje Nacionalne softverske platforme, a odgovornost za projekat pripala je Ministarstvu telekomunikacija i medija.
Međutim, tim ovog ministarstva potpuno je smenjen u maju 2012. Ministar je postao Nikolaj Nikiforov. On je ranije bio ministar informatizacije i telekomunikacija Republike Tatarstan. Bivši ministar Igor Ščogoljev bio je inicijator projekta programiranja i distribuiranja Nacionalne softverske platforme. Posle smene njegovog tima ovaj program je zamrznut.

Ruska asocijacija slobodnog softvera je 2012. napisala čak i otvoreno pismo Ministarstvu telekomunikacija i medija, u kome je izrazila zabrinutost zbog toga što se odluka vlade ne izvršava, ali nije bilo nikakve reakcije.

Prioriteti se menjaju

U vezi sa zaoštravanjem političke situacije i zabranom uvoza pojedinih proizvoda iz Evrope i SAD danas se u Rusiji sve češće govori o zameni uvozne robe domaćim proizvodima u svim segmentima, kao i o potrebi za stvaranjem sopstvenog operativnog sistema. Ruski mediji su javljali čak i da Ministarstvo telekomunikacija i medija planira da uvede porez od 10% proizvođačima softvera, te da će od tih sredstava biti formiran fond za finansiranje programiranja domaćeg softvera kojim bi bio zamenjen uvozni. Međutim, u samom ministarstvu ta informacija nije potvrđena. Po mišljenju Aleksandra Žmurka, prepreka u ovom slučaju može biti činjenica da se problemu ne pristupa sistemski, jer je pored programiranja operativnog sistema potrebno i čitavo mnoštvo kompanija koje će vršiti usluge vezane za integraciju i podršku tog sistema, kao i korisničkog softvera, a takođe usluge obučavanja korisnika.

Eksperti smatraju da bi po tom pitanju Rusija mogla aktivirati kontakte sa svojim istočnim susedom. „Kina je moćna zemlja i dosledno sprovodi politiku otklanjanja zavisnosti od zapadnog softvera, u čemu će svakako imati uspeha“, smatra Vladimir Rubanov. „Rusija i Kina treba da sarađuju u toj oblasti. Nedavna poseta ministra telekomunikacija i medija RF Kini predstavlja konkretan korak u tom pravcu.“
Aleksandar Žmurko se slaže sa kolegom, ali skreće pažnju na jedan važan momenat. Po njegovim rečima, kineske softverske kompanije su već pokušavale da stvore sopstveni operativni sistem na bazi Linux-a pod nazivom Red Flag, ali se ispostavilo da je lobi zapadnih kompanija jači, jer su one spustile cenu svojih proizvoda i tako sačuvale monopol na kineskom tržištu. Prema tome, jedan od faktora uspeha u ovoj inicijativi pored finansiranja treba da bude i jaka politička volja vlasti, smatra ekspert.

Leave a Reply