BSA
Software

Vrednost piratskog softvera instaliranog u Srbiji 54 miliona dolara

usklađivanje licence, pronašlo je da procenat neadekvatno licenciranog softvera na računarima u Srbiji iznosi 67%. Ovo predstavlja smanjenje dva procentna poena u odnosu na prethodnu BSA studiju iz 2013.

 

 

“Kao što izveštaj pokazuje, od presudnog značaja je da su kompanije svesne kakav softver je na njihovim mrežama,” izjavila je predsednica i generalna direktorka BSA | Alijanse za poslovni softver, Viktorija A. Espinel. “Mnogi direktori informatičkih službi ne znaju pun raspon softvera na njihovim sistemima, kao ni da li je taj softver legalan.”

 

Istraživanje koje je ispitivalo potrošače, IT menadžere i poslovne PC korisnike, potvrđuje činjenicu da je upotreba nelicenciranog softvera još uvek visoka, kao i da se i pojedinci i kompanije igraju vatrom prilikom upotrebe takvog softvera. To je pokazano kroz snažnu povezanost između sajber napada i korišćenja nelicenciranog softvera. Tamo gde je u upotrebi nelicenciran softver značajno raste i verovatnoća pojave virusa, a troškovi borbe protiv malicioznih softvera mogu biti zapanjujuće visoki. Samo u 2015. Godini sajber napadi su koštali poslovnu industriju preko 400 milijardi USD.

 

 

Među nalazima istraživanja su i sledeće stavke:

 

  • Komercijalna vrednost nelicenciranog softvera instaliranog u Srbiji je 54 miliona USD
  • 39 % softvera instaliranog na kompjuterima širom sveta u 2015. nije bilo adekvatno instalirano, što predstavlja skromni pad u odnosu na 43% iz prethodne globalne BSA studije iz 2013.
  • Čak i u određenim veoma bitnim industrijama nelicencirana upotreba softevra je iznenađujuće velika. Istraživanje pokazuje da je širom sveta ta stopa 25% u sferama koje se bave bankarstvom, osiguranjima i bezbednošću.
  • Direktori informatičkih službi procenjuju da 15% njihovih zaposlenih instalira softver na mreže bez njihovog znanja. Ali istina je da značajno potcenjuju problem – skoro duplo veći broj – 26% zaposlenih izjavljuje da instalira neautorizovan softver na kompanijsku mrežu.

 

Uprokos ovim brojkama, nalazi pokazuju jasnu svest o problemu:

 

  • Direktori informatičkih službi izjavljuju da im je najveća briga gubitak podataka povezan sa nekim bezbednosnim incidentom.
  • Oni takođe izjavljuju da je izbegavanje pretnji po bezbednost razlog što nastoje da softver na njihovim mrežama bude legalan i licenciran.
  • U širem istraživanju zaposlenih, 60% je izjavilo da je bezbednosni rizik povezan sa upotrebom nelicenciranog softvera, ključni razlog zbog kojeg bi trebalo da se koristi legalan, potpuno licenciran softver.

 

Izveštaj dodaje da kompanije mogu smanjiti rizike po sajber sigurnost tako što će se postarati da nabavljaju kompletan softver od legitimnih i licenciranih dobavljača, kao i koncipiranjem internog programa za rukovođenjem nabavke i korišćenja softvera (software asset management – SAM). Organizacije koje efikasno sprovode SAM znaju šta im je od softvera na mrežama, kao i da li je legalan i licenciran; uvek mogu da optimizuju upotrebu softvera koristeći onaj koji najbolje odgovara njihovom profilu poslovanja; imaju polise i procedure za nabavku, raspoređivanje i prestanak upotrebe softvera – što ujedno omogućava i potpuno integrisan SAM u okviru njihovog poslovanja.

 

U ovogodišnjem istraživanju, po regionima, se posebno ističe sledeće:

 

  • Azija-Pacifik je region sa najvećom ukupnom stopom nelicenciranog softvera, sa 61%, što predstavlja svega 1% umanjenja u odnosu na prethodno BSA istraživanje iz 2013.
  • Sledeći po visini stope nelicenciranih softvera je region Centralne i Istočne Evrope, sa 58 % (umanjena za 3% u odnosu 2013.), kao i regija Bliskog Istoka i Afrike sa 57% (pad od 2% u odnosu na 2013).
  • Severna Amerika ima najnižu stopu – od 17%, ali ona i dalje čini značajnu komercijalnu vrednost od 10 milijardi USD.
  • U Zapadnoj Evropi je opšta stopa pala za 1% – na 28%.

Leave a Reply