• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Hoće li se Google, Facebook i Yahoo ugasiti na jedan dan?

Vodeće stranice na Internetu protive se SOPA-i, zakonu koji američki Kongres namerava da usvoji kako bi sprečio internet pirateriju. Moglo bi se dogoditi da ne bude pretraživanja na Googleu, ni ‘updatea‘ na Facebooku, ni kupovine knjiga na Amazonu. Tako bi te kompanije na dramatičan način reagovale na američki zakon o sprečavanju online piraterije koji guraju filmska i muzička industrija, a koji bi, nadaju se, jednom zauvek stao na kraj online pirateriji.

Taj predlog zakona, poznat i po engleskoj skraćenici SOPA, traži od internet provajdera da blokiraju pristup onim stranicama koje krše autorska prava. Autori vodećih internet sajtova tvrde da će to biti ograničenje za američke kompanije koje posluju zakonito, te da će se celi internet promeniti.

Gašenje bi bilo drastična mera. Iako još nisu poznati detalji toga plana, na njemu se već radi, kaže Markham Erickson, izvršni direktor NetCoalitiona, udruženja u kojoj su Google, PayPal, Yahoo i Twitter. “Mozilla je imala jedan dan gašenja, a Wikipedia spominje nešto slično”, rekao je Erickson za portal FoxNews.com i ovakav plan nazvao planom bez presedana. “Velik broj kompanija razmišlja o tome”, dodao je.

Senat će o predlogu zakona SOPA raspravljati krajem januara, a čini se da su veliki internet igrači napokon odlučili da uverljivo reaguju. Ta zamisao naišla je na mnogo protivnika i mnogo pristalica. Među pristalicama su i velike medijske kuće te poslovne kompanije poput 3M, Adidas, Burberry, CVS i drugi. I News Corp, roditeljska kompanija FoxNews-a takođe podržava zamisao.

Ostali su reagovali na druge načine. U sklopu vlastite kampanje protiv novoga zakona, mikro-blogerski site Tumblr generisao je 87.834 poziva Kongresu, pa su korisnici sa svojim zastupnicima razgovarali ukupno 1.293 sata.

Izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima

Na jučerašnjem zasedanju, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama zakona o autorskom i srodnim pravima. Donošenjem spomenutog Zakona stvaraju se preduslovi da u različitim segmentima autorsko pravne materije, pre svega u domenu ograničenja autorskog prava, prava sleđenja, prava proizvođača baza podataka, domenu zaštite autorskog i srodnih prava i tako dalje, interesi autora i nosilaca srodnih prava u Srbiji budu potpunije i bolje zaštićeni nego do sada.

Najznačajnije izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima odnose se na norme koje regulišu ograničenja autorskog prava.

U određenim situacijama društveni interesi nameće potrebu suspenzije monopola koji autori i nosioci srodnih prava uživaju u odnosu na svoja dela. To su, primera radi, interesi javne sigurnosti i pravosuđa, unapređenja školske nastave, javnog informisanja, podsticanja i širenja informatičke pismenosti, i tako dalje. Kada spomenuti interesi to nalažu, Zakon ograničava autorsko pravo tako što dozvoljava korišćenje tuđeg autorskog dela bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade.

Jedno od takvih ograničenja autorskog prava je i ono koje kaže da je dozvoljeno umnožavanje primeraka objavljenih dela, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, ako se to delo pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kojem se izveštava. Ovo ograničenje autorskog prava ustanovljeno je sa ciljem slobodnog i nesmetanog izveštavanje javnosti o tekućim događajima. Zakonom o izmenama i dopunama je posebno naglašeno da se ovo ograničenje autorskog prava ne odnosi samo na štampu, radio i televiziju, kao što je to do sada bio slučaj, već i na “druge medije”, pre svega Internet, danas najvažniji interaktivni medij na svetu.

Postojećim Zakonom o autorskom i srodnim pravima predviđeno je da se u svrhe nastave, ispita ili naučnog istraživanja, mogu koristiti kratki odlomci objavljenih dela. Izmenama Zakona ovo ograničenje je regulisano mnogo detaljnije. Sada je predviđeno da se u gore opisane svrhe mogu izvoditi ili predstavljati autorska dela u svom integralnom obliku, pod uslovom da su objavljena i da se to čini u nekomercijalne svrhe. Isto važi i za javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, na primer, dramskih predstava ili koncerata. Uslov je samo da interpretatori ne dobijaju naknadu za svoj rad.

Jedno od ograničenja autorskog prava predviđeno postojećim Zakonom je i ono koje kaže da je dozvoljeno fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe. Ovo ograničenje autorskog prava, u vreme kada je kopiranje autorskih dela lako, kvalitetno i relativno jeftino, ozbiljno narušava legitimne interese autora. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima predviđeno je da se spomenuto ograničenje ne odnosi na umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje godinu dana. Na taj način staje se na put široko raširenoj praksi kopiranja knjiga, naročito udžbenika i druge stručne literature, koja ozbiljno ugrožava ekonomske interese naših pisaca i naučnih radnika.

Pored normi koje regulišu ograničenja autorskog prava, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima detaljno je regulisano i pravo sleđenja. Ono garantuje autoru dela likovne umetnosti da će pod određenim uslovima biti obavešten o preprodaji svog dela i za to dobiti novčanu nadoknadu. Na ovaj način uvodi se mnogo više reda u rad onih koji se profesionalno bave trgovinom umetničkim delima, kao što su prodajni saloni, umetničke galerije, akcionarske kuće i tako dalje.

Izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima regulisano je i pitanje zaštite baza podataka. Predviđeno je šta je sve obuhvaćeno zaštitom baza podataka, koja imovinska prava uživa njen tvorac, a koja ovlašćeni korisnik baze podataka. Razvoj kompjuterskih tehnologija je dinamičan i stalan, pa se i propisi u ovoj oblasti menjaju relativno brzo. Unošenjem ovih izmena u Zakon o autorskom i srodnim pravima naša zemlja uspešno prati trendove razvijenih evropskih zemalja i baze podataka štiti na kvalitetan i savremen način.

Tehnološke mere zaštite optičkih diskova od nedozvoljenog kopiranja, kojima često pribegavaju njihovi proizvođači, poželjne su jer sprečavaju pirateriju. Međutim, u nekim slučajevima, Zakon ograničava autorsko pravo i kaže da je dozvoljeno bez saglasnosti autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavati tuđe autorsko delo, na primer, zbog potrebe vođenja sudskog ili nekog drugog postupka. Tada, zbog tehnološke zaštite kojom je optički disk snabdeven, državni organ nije u mogućnosti da ga kopira, iako na to po Zakonu ima pravo. U važećem zakonu nije rečeno da li nosilac prava u takvoj situaciji ima obavezu da postojeću tehnološku meru ukloni. Izmenama i dopunama Zakona ovo je pitanje detaljno regulisano na način da je nosilac prava koji koristi tehnološke mere zaštite dužan da iste u najkraćem roku ukloni i da tako omogući pristup primerku autorskog dela licima koja na osnovu zakona imaju pravo na takav pristup.

Najzad, prihvatanjem predloženih izmena i dopuna Zakon o autorskom i srodnim pravima biće u potpunosti usklađen sa propisima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.

Sistem evropskog patenta omogućava bolju zaštitu intelektualne svojine

U Beogradu je  okončan dnodnevni skup o Evropskom patentu u organizaciji Zavoda za intelektualnu svojinu, a uokviru projekta “Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije“, koji finansira Evropska unija u vrednosti od 2.2 miliona evra, a sprovodi Evropski zavod za patente.

Značajno je napomenuti da je Srbija 1. oktobra prošle godine postala 38. država članica Evropske patentne organizacije, u svetu najvećeg i najuspešnijeg regionalnog sistema za zaštitu pronalazaka iz oblasti tehnike.

“Srbija je u oktobru prošle godine postala članica Evropske patentne organizacije, što je pored olakšanog postupka podnošenja prijava za zaštitu pronalazaka u zemljama članicama ove organizacije omogućilo bolji pristup ogromnom potencijalnom tržištu za naše pronalazače i preduzeća. Seminar je prilika da se privredni i akademski subjekti, kao i pravni zastupnici upoznaju sa evropskim patentnim sistemom, radi svoje dobrobiti, kao i pospešivanja privrednog razvoja Srbije”, izjavila je Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu, otvarajući skup.

Sistem evropskog patenta omogućava racionalizaciju prijavljivanja, ispitivanja i izdavanja patenta. Srpska preduzeća, naučne institucije i pronalazači mogu da zaštite svoje pronalaske širom evropskog tržišta podnošenjem jedne prijave patenta Evropskom zavodu za patente, preko Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

Jolanda San Hoze, prvi sekretar i šef sektora delegacije Evropske unije u republici Srbiji potvrdila je da Srbija čini važne napore u unapređenju pravnog okvira za patente i da Evropska Unija veoma ceni uložene napore. “Iako je zakonodavstvo ključni element ovog kompleksnog sektora, samo prava implementacija i upotreba zakona od strane firmi i pronalazača uticaće na pravi način na napredak i ekonomski razvoj. Od velike važnosti biće i komunikacija sa glavnim partnerima, kao i njihovo učešće u ovom procesu”, naglasila je Jolanda Sah Hoze.

Na održanom skupu, poseban naglasak dat je edukaciji domaćih korisnika patentnog sistema, u koje se ubrajaju pronalazači, istraživači i privredni subjekti. Učesnici su upoznati sa postupcima priznavanja evropskih i nacionalnih patenata, a u cilju podrške razvoju inovacija i njihovoj primeni u privredi Srbije.

Među značajnim učesnicima skupa su bili Kim Finila, predsednik Evropskog patentnog instituta, dr David Jelerčić, direktor projekta ispred Evropskog zavoda za patente, Armin Zelner, šef sektora za profesionalne zastupnike sa Evropske patentne akademije, Kajsa fan Overbejk, patentni ispitivač Evropskog zavoda za patente, koji su govorili o postupcima priznavanja patenata i drugi.

 

Rusija neće ograničavati pristup Internetu

Medvedev: država neće stavljati šapu na Internet

Ruske vlasti nameravju da usavrše zaštitu informacija i lični podataka u virtualnom prostoru. Osim toga, Rusija nudi međunarodnoj zajednici da revidira prilaz pojmu autorskog prava na Internetu i spremna je da predstavi svoje predloge na narednom sastanku velike osmorke. Ovaku inicijativu u petak je dao predsendik Rusije Dmitrij Medvedev na sastanku sa predstavnicima ruskih internet-resursa.

Predsednik smatra da je neophodno osigurati optimalne uslove za rad Interneta, ali je uverio da država ne planira da stavi šapu na njega. Zadatak predsednika je u tome da se preduzimaju ispravne odluke u regulisanju društvenih odnosa, u koje spada i Internet, rekao je Medvedev. (GR)

Na internet procurela piratska verzija LimeWire klijenta

Na web je nekako procurela piratska verzija LimeWire besplatnog P2P klijenta namenjenog za više operativnih sistema. LimeWire je ugašen nakon niza uspešnih sudskih tužbi koje je pokrenula RIAA (eng. Recording Industry Association of America) i medijske kompanije zbog zaštite autorskih prava.

Ovaj put se pojavljuje u obliku piratske verzije. Nova verzija sadrži većinu funkcija Pro verzije, ali radi bez potrebe za centralnim serverom i bez nekih dodatnih funkcija. Prema izjavama grupe koja stoji iza softvera, grupa pirata je nastavila da radi na projektu i objavila ga besplatno sa ciljem održavanja popularne Gnutella mreže.

Nova verzija ne može biti daljinski nadgledana ili ugašena. RIAA i muzičke kompanije potrošile su milione dolara kako bi zakonski zabranila LimeWire koji je bio jedan od najpopularnijih P2P klijenata. Nakon ovako brzog povratka u javnost dovodi se u pitanje efikasnost strategije kojom kompanije pokušavaju da zaštite intelektualnu svojinu.

Google i Viacom: borba oko autorskih prava

Viacom tvrdi da je Google svesno dopustio učitavanje video sadržaja zaštićenih autorskim pravima na YouTubeu

Viacom i Google u četvrtak su odbacili sve ograde u sudskom procesu u kom Viacom traži više milijardi dolara odštete zbog video sadržaja zaštićenih autorskim pravima koji su se pojavili na Googleovoj stranici YouTube.

Američka medijska grupacija Viacom tvrdi da je internet kompanija Google namerno olabavila vlastite standarde poštovanja propisa vezanih za zaštićene sadržaje kako bi mogla profitirati od protivzakonitog učitavanja takvih sadržaja, ističe se u sudskim spisima otpečaćenim u četvrtak.

Na taj su napad advokati YouTubea odgovorili tvrdnjom da su Viacomovi službenici potajno sami učitali svoje video sadržaje na tu stranicu kako bi si povećali popularnost. Viacom, vlasnik televizijskih stanica među kojima su MTV, BET i Comedy Central, tužio je Google 2007., potražujući milijardu dolara.

Smatra se da će ishod toga slučaja postaviti presedan za pitanja zaštite autorskih prava digitalnog sadržaja. Viacom tvrdi da je Google svesno dopustio učitavanje zaštićenog sadržaja na svoju stranicu, dok Google tvrdi da ga od tužbe štiti činjenica da u toj kompaniji nisu mogli znati koji se sadržaj ilegalno učitava na njihovu stranicu.

Google smatra da je Viacomova tužba motivisana nezadovoljstvom zbog toga što ga je 2006. pretekao u kupovini YouTubea za 1,8 milijardi dolara. (hina/metro-portal)

Policijske akcije suzbijanja prodaje piratskog softvera

Tokom prethodnih nedelja u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije sprovedeno je niz akcija uperenih protiv preduzeća koje se bave prodajom računara i istom prilikom u promet stavljaju nelegalne kopije softverskih proizvoda.

Iz policijskih izvora saznajemo da su tokom racija u Beogradu i gradovima u unutrašnjosti Srbije pronađeni računari spremni za isporuku, koji su na sebi imali instaliran piratski softver, kao i instalacioni diskovi sa kojih se piratski softveri instaliraju. Protiv ovih preduzeća biće pokrenuti odgovarajući sudski postupci, a računari sa nelegalnim softverima kao i instalacioni diskovi su oduzeti.

Pored štete koja se, prodajom piratskih softvera, nanosi nosiocima autorskih prava, upotreba nelegalnog softvera predstavlja veliki rizik i za same korisnike računara, ali ima i širi značaj koji se pre svega ogleda u problemima koje izaziva za društvo u celini. Uz neplaćanje naknada za autorska prava i dažbina koje uz to idu ovakav način prometa softvera predstavlja i primer nelojalne konkurencije preduzećima koje uz računare nude legalne softverske proizvode.

Stopa softverske piraterije u Srbiji je tokom 2008. godine iznosila 74% što nas svrstava među države sa najlošijim rezultatima u regionu i može imati jako negativne posledice na proces pridruživanja Evropskoj uniji. Zato je veoma bitno da država pokaže dobru volju za rešavanje ovog problema, kako na polju suzbijanja prodaje nelegalnog softvera tako i na polju upotrebe kod poslovnih korisnika.

Strah od Googla se širi planetom

Dve trećine pretraga Interneta obavlja se preko Gugla. Ali , ovaj gigant je napravio, kažu mnogi, i jedan greh: skenirao je 20 miliona knjiga iz američkih biblioteka koje planira da ponudi na Ineternetu i to besplatno

Već tri godine u Njujorku se pregovara iza zatvorenih vrata. Američki autori i izdavači podneli su tužbu protiv Googla, koji, zbog kršenja autorskih prava, treba da plati 125 miliona dolara. U čitavoj situaciji u obzir su uzeti samo američki autori i izdavači. Oni iz drugih država nisu uopšte predmet razmatranja tužbe niti hajke protiv Gugla. Tome se usprotivilo Udruženje nemačkih knjižara.

„Postoji opasnost da Gugl zauzme poziciju koja neće nikog zaobići i to zahvaljujući pristupu mnogim knjigama na tržištu za elektronske medije koje je u usponu,“ kaže Kristijan Šprang, pravnik u Udruženju.

Google želi samo profit, tvrde njegovi protivnici

Evropski komesari, zaduženi za konkurenciju i zaštitu autorskih prava, smatraju da su ova strahovanja neopravdana. Oni stoje iza najvećeg internet pretraživača jer veruju da će na taj način uštedeti na digitalizaciji. Gugl to, naime, radi za mali iznos, a digitalizovane knjige postavlja na Internet besplatno. Ali, Kristijan Šprang smatra da je to pogrešan zaključak komesara, jer je Gugl već počeo da skenira stara izdanja iz biblioteka.

„Na taj način jedno privatno preduzeće komercijalizuje sva ta dela. Pri tom, oni nemaju ciljeve koji imaju veze sa napretkom na području kulture. Oni imaju strategiju kojom žele da osvoje tržište koje će biti isplativo i to sredstvima poreskih platiša. Sve se to prodaje jednoj firmi po relativno niskoj ceni. Za nas to nije dobra strategija“.

Digitalizacija da, ali pod kojim uslovima

Navode o tome da Gugl vrši monopolizaciju trenutno ispituje američko Ministarstvo pravde. Za 07. oktobar bio je najavljen sastanak između predstavnika Gugla i američkih udruženja na kojem je trebao biti postignut dogovor, ali je termin pomeren. Odluka se očekuje 9. novembra. Pri tom se Udruženje nemačkih knjižara ne protivi digitalizaciji.

„Digitalizaciju treba koristiti, ali treba utvrditi pod kojim uslovima, kako bi knjižare i nezavisni izdavači mogli da osvoje tržište. Treba voditi računa da ne dođe do monopola. Za to se mi borimo“, objašnjava Šprang.

Google – Hobotnica koja guta sve

Udruženje nemačkih knjižara ima podršku Udruženja književnika, vlada pojedinih evropskih država i „Društva za zaštitu reči“. To Društvo autorima daje određeni procenat od dobiti koje ostvaruje putem kopiranja izvesnih dela. Druge organizacije se zalažu za otvoren pristup svim naučnim studijama koje su finansirane iz budžeta. Nemačko istraživačko društvo to podržava. Ali, jedno je sigurno, ukazuju kritičari, Gugl ne sme da odlučuje kako će biti regulisana autorska prava. (DW)

BSA pozdravlja ‘zelenu’ inovativnost povodom Svetskog dana intelektualnog vlasništva

Business Software Alliance (BSA) se u nedelju, 26. aprila, pridružuje svetskoj javnosti u obeležavanju Svetskog dana intelektualnog vlasništva.

Na ovogodišnji Svetski dan intelektualnog vlasništva kao ključni način suprotstavljanja izazovu klimatskih promena promoviše se tzv. ‘zelena’ inovativnost. U poruci povodom obeležavanja ovog dana, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualno vlasništvo (WIPO), g. Francis Gurry, naglasio je da uravnotežen ssitem intelektualnog vlasništva može znatno doprineti omogućavanju razvoja tehnološki orijentisanih rešenja pri smanjenju uticaja klimatskih promena.

Tokom nedelje, BSA širom svieta učestvuje u raznim događanjima povodom obeležavanja Svetskog dana intelektualnog vlasništva 2009, a to je ove godien antipiratski TV spot. Piraterija, osim pravnih posledica, donosi društvenu i ekonomsku štetu. Svrha spota je da upozori javnost da piraterija predstavlja protivpravnu aktivnost, tj. zabranjeno je zakonom i sankcionirano kao prekršaj i kazneno delo.

U cilju podizanja javne svesti o važnosti intelektualnog vlasništva za pojedince, ekonomiju i društvo, BSA nastavlja saradnju sa interesnim udruženjima i drugim organizacijama koje promovišu interese nosilaca različitih prava intelektualnog vlasništva širom sveta. U sklopu svojih kontinuiranih kampanja usmerenih na upoznavanje ekonomskih subjekata sa prednostima licenciranog softvera, BSA poziva sve korisnike računarskog softvera da poštuju autorska prava.

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in