• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Najbolji blogovi posvećeni odnosima s javnošću

Svima koji koriste i formalne i neformalne kanale za učenje i širenje vidika i koji se raduju prilikama za profesionalan razvoj i unapređenje, koristiće ova sjajna lista linkova sa najboljim međunarodnim PR blogovima.

Iskoristite je mudro:

www.odwyerpr.com/website_links/pr-blogs.htm

Policijske istrage na internetu – za i protiv

Atentator iz Osla je najavio svoja zlodela. Da li su ona – uz odgovarajuću policijsku istragu – mogla biti sprečena? Koliko daleko sme da ide istraga na internetu? Šta bi bilo tehnički moguće, a šta je pravno dozvoljeno? Pedofil traži žrtve… prevarant pokušava da iskamči podatke o bankovnom računu… ekstremista huška protiv onih koji drukčije misle – to su krivična dela koja omogućava internet, isto toliko raznovrsna, koliko i platforme kojima mogu da se posluže. U blogovima, forumima ili socijalnim mrežama – svako ostavlja trag. Zato su i istražni organi u Nemačkoj aktivni na internetu.

Reč je, doduše, najčešće o sasvim dosadnim istragama, kako to opisuje opunomoćenik Severne rajne Vestfalije za zaštitu podataka, Ulrih Leper: “Do sada smo se u ovoj pokrajini bavili slučajevima u kojima je policija poredila slike snimljene kamerom koja registruje prekoračenje brzine sa slikama objavljenim na socijalnim mrežama”.

U Nemačkoj, nije dozvoljen ni rad “računarskih specijalaca” ni automatizovanih programa za pretragu – kako je to saopštila vlada u odgovoru na pitanja poslaničkog kluba Levičara o temi “korišćenje socijalnih mreža u svrhe policijske istrage”.

No, tokom poslednje dve godine Državno tužilaštvo je u šest slučajeva angažovalo špijune Saveznog kriminalističkog ureda koji su imali zadatak da na internetu dođu do određenih podataka kako bi sprečili konkretne opasnosti: najavljeno samoubistvo, pretnje smrću, ucene, ili pretnje eksplozijom. Vlada smatra da tu vrstu istražnog rada nije potrebno “pokrivati” novim zakonima. Šef Stranke slobodnih demokrata i nemački ministar privrede Filip Resler, protivi se pooštravanju kontrola na internetu. On kaže da radikalne snage ugrožavaju svako slobodno društvo, i da društvo upravo tako dokazuje svoju snagu: “Smatram da društvo može ostati slobodno samo ako nađemo ravnotežu slobode toga društva na jednoj, i neophodne bezbednosti na drugoj, strani.

Ništa bez pokrića u zakonima

Policijski stručnjaci smatraju da istraga na internetu mora imati pokriće u zakonima koji su prilagođeni osobinama računarske mreže. Na primer, nije isto da li se istražitelj prijavio na neki forum pod fiktivnim imenom da bi iz komunikacije sa drugim članovima pokušao da iskamči potrebne podatke, ili se, uz tuđu lozinku, ušunjao u nečiji nalog i tamo dolazio do podataka. Prvi slučaj ima pravno pokriće; drugi – nema. Već prema situaciji, istraga može da sadrži povredu osnovnog prava na informaciono samoodređenje, kao i na integritet i poverljivost informaciono-tehnoloških sistema. (Dojče vele)

EuroDig 2011. – mesto za diskusije o pitanjima upravljanja Internetom

U beogradskom Sava Centru, 30 i 31. maja, biće održana konferencija na temu upravljanja Internetom – EuroDig 2011. Ovaj događaj predstavlja otvoreno mesto za diskusije i razmenu mišljenja o pitanjima u vezi sa upravljanjem Internetom. EuroDig je evropska inicijativa koju su 2008. godine pokrenuli predstavnici civilnog društva, poslovnog sektora, tehničke i akademske zajednice, kao i evropskih vlada, institucija i organizacija.

Konferencija se održava četvrtu godinu zaredom, a domaćini konferencije do sada su bili Madrid, Ženeva i Strazbur. Beograd je prvi grad van zapadne Evrope koji ima čast da ugosti učesnike ove prestižne konferencije. EuroDig 2011 baviće se temama vezanim za politiku razvoja i uređenja Interneta, kao što su: zaštita bezbednosti, privatnosti i identiteta, uloga i odgovornost pri upotrebi novih medija, društvenih mreža, blogova, novi ekonomski modeli i poslovni trendovi, kao i primena Interneta u obrazovanju i javnim servisima.

Na skupu se očekuje prisustvo preko 300 učesnika iz zemlje i Evrope: predstavnika Evropske komisije i Parlamenta, Saveta Evrope i nadležnih ministarstava evropskih država, regulatornih agencija, Evropske asocijacije pružalaca Internet usluga, telekomunikacionih operatora, predstavnika Internet kompanija (Google, Yahoo!, Microsoft, Skype), proizvođača opreme (Cisco, Ericsson), registara Internet adresa, medijskih udruženja, akademskih institucija, nevladinih organizacija i mreža, kao i Internet zajednica (ISOC, ICANN). Konferenciju EuroDig 2011 organizuju Uprava za digitalnu agendu, švajcarsko regulatorno telo za telekomunikacije OFCOM, Savet Evrope i DiploFoundation uz podršku RATEL-a, Evropske radiodifuzne unije, Vlade Finske i drugih. Sponzori konferencije su: Telenor, RNIDS, Eynet, Ericsson, Switch, Microsoft, Cisco, Google, Skype i drugi.

Pored glavnog programa konferencije, biće organizovan i niz radionica. Kotizacija za učešće na skupu se ne plaća. Više o programu, radionicama i prijavi pročitajte na: www.eurodig.org ili www.eurodig.rs

Cisco istraživanje o društvenim mrežama

U svom nedavnom blogu, kompanija Cisco je saopštila rezultate istraživanja o korišćenju sajtova društvenih mreža, gde su posetioci stranice sa vestima newscisco i sajtova društvenih mreža upitani kakav sadržaj vole, kakvim se sadržajem oni bave i na koji način najviše vole da pristupaju omiljenom sadržaju. Na pitanje koji društveni sajt za umrežavanje aktivno koriste, društvena mreža Facebook je izašala kao čist pobednik, sa ubedljivih 76,1 odsto, a slede LinkedIn sa 58,5 odsto, Mladost sa 48,4 odsto i Twitter sa 45,3 odsto.

Istraživanjem je ispitano i koliko su ispitanici bili aktivni na društvenim mrežama u skorije vreme. Na pitanje: “Koji tip sadržaja ste delili na društvenoj mreži u proteklom mesecu?”, 40,6 odsto ispitanika odgovorilo je da je to video, iza kog slede blogovi koje pomno prati 39,4 odsto i povezani članci, sa 37,7 odsto ispitanih. Kada su upitani o tipu sadržaja koji su komentarisali u poslednjih mesec dana, 41,2 odsto ispitanika je odabralo blogove, 34,3 odsto povezane članke, dok je 32,4 odsto njih komentarisalo video sadržaj.

Kada ih interesuju tehnološke vesti, preko 60 odsto anketiranih posećuje Internet stranicu omiljenih publikacija, njih 53,8 odsto prima vesti putem e-maila, 33,7 odsto preko Facebook mreže, preko Twitter mreže 30,5 odsto ispitanih, dok RSS feeds koristi 24,3 odsto ispitanika.

Demografske informacije: ukupno 1515 osoba širom sveta učestvovalo je u Internet istraživanju koje je sprovedeno u periodu između 25. maja i 8. juna 2010. godine.

“Za kompaniju koja odavno veruje da s menja način na koji radimo, živimo, zabavljamo se i učimo, društvene mreže su veoma važan način da ostanemo u kontaktu sa ljudima koje interesuju novosti iz naše kompanije. Glavni tehnološki direktor u Cisco(r)-u, Padmasri Vorior, ima preko milion i četiri stotine hiljada sledbenika na Twitter-u. U Srbiji smo prisutni na Facebook mreži, YouTube, i trudimo se da svakodnevno podelimo zanimljiv sadržaj sa ljudima koji su zainteresovani da čuju i vide šta je novo u kompaniji Cisco(r), kao i da o tome diskutuju” kaže Tijana Marjanović, Marketing menadžer, Cisco Srbija.

Rusi se sve više okreću online “njuzmejkerima”

Sve više ruskih grаđаnа veruje informаcijаmа koje objаvljuju nа Internetu „nаrodni njuzmejkeri”, а ne zvаnični mediji – rezultаt je sociološkog аnketirаnjа ruskog fondа Jаvno mnjenje.

Ovа činjenicа se objаšnjаvа prosto. Nаrodni njuzmejkeri su obični ljudi, isti kаo i oni koji ih čitаju. To nisu profesionаlni novinаri, već slučаjni svedoci rаznih dogаđаjа. Koji su se nаšli u prаvo vreme nа prаvom mestu i iznose informаcije u prvom lucu nа svojim blogovimа. Nаrodnim njuzmejkerimа prаktično bespogovorno veruje 24% mlаdih ruskih grаđаnа od 18 do 24 godine. Ljudi od 25 do 44 godinа opreznije se odnose premа novostimа mreže: sаmo 17% korisnikа rаčunа nа njih. A poverljivih čitаlаcа Internetа između 45-55 godinа među ruskim grаđаnimа je svegа 10%. Ipаk pozitivnа dinаmikа se vidi, poverenje rаste, jer nаrodnim njuzmejkerimа često polаzi zа rukom dа preteknu medije. NJihovа prednost je u brzini pružаnjа informаcijа, govori rukovodilаc projektа Svet Internetа fondа Jаvno mnjenje Pаvel Lebedev.

Čovek je nešto video, odmаh to fotogrаfisаo, stаvio nа Internet i odmаh su nа njegа počeli dа se pozivаju – to su informаcije bez cenzure, onаkve kаkve jesu. I u tome je posebnа prednost nаrodnih njuzmejkerа. Biše im veruju, zаto što su to obični ljudi. A sа druge strаne, ove informаcije često bivаju lаžne i neproverene, i postoje ljudi koji se premа njimа odnose sа skepsom. Ali glаvnа prednost je brzinа prenošenjа informаcijа i mogućnost otvаrаnjа temа o kojimа trаdicionаlni mediji iz pojedinih rаzlogа više vole dа ćute.
Zаhvаljujući nаrodnim njuzjemkerimа rаzvile su se mnoge kriminаlne teme vezаne sа nezаkonitim delovаnjem milicije.

Između ostаlog, 6% Internetа smаtrа dа su uprаvo blogeri odigrаli vаžnu ulogu u osvetljаvаnju strаšne sаobrаćаjne nesreće nа Lenjinskom prospektu u koju je bio umešаn top-menаdžer kompаnije Lukojl. Četiri procentа je sigurno: obični korisnici Mreže populаrizovаli su vidoobrаćаnje mаjorа Dimovskog i živi štit nа MKAD, kаdа su sаrаdnici milicije nezаkonito opremili nа trаsi ogrаdu od privаtnih аutomobilа, kаko bi uhvаtili kriminаlce.

Ipаk to ne znаči dа su ruski grаđаni počeli mаnje dа veruju medijimа, podvlаči Pаvel Lebedev. Jednsotаvno nаrodni njuzmejkeri – predstаvnici аlternаtivnog kаnаlа informisаnjа, dopunjuju sliku onog što se dešаvа u zemlji. Štа više, sаmi novinаri se često oslаnjаju nа sаopštenjа blogerа, postoje i mediji koji ih аktivno citirаju. Između ostаlog, list F5, koji svаke nedelje sаopštаvа svojim čitаocimа nаjsvežije vesti nаrodnih dopisnikа. (glas rusije)

Internet i digitalne tehnologije menjaju političko okruženje

Informisanje o javnim događanjima na Facebook-u, Twitteru i drugim web stranicama je postalo svakodnevnica, i u slučajevima protestovanja u autoritarnim državama, može izazvati simpatije i podršku međunarodne javnosti.

Na nedavnoj konferenciji u Dallasu, u američkoj saveznoj državi Texas, upravo se razgovaralo o moći Interneta i novim izazovima koji sa tim u vezi stoje pred novinarima i blogerima. Moć interneta i priručnih digitalnih uređaja prošle godine se mogla videti u Iranu, i ranije tokom protesta u zemljama Latinske Amerike i drugdje u svetu.

Disidenti blogeri uključeni u neke od protesta nedavno su se susreli sa ekspertima Interneta i sadašnjim američkim zvaničnicima u novom centru i institutu koji nosi ime bivšeg američkog predsednika George Busha. Gospodin Bush je otvorio konferenciju, održanu u sedištu centra na Južnom Metodističkom Univerzitetu.

Cyber-disidentima su se pridružila i dvojica blogera, koji fizički nisu bili tu, jer je njihov let otkazan, ali su učestvovali putem internet servisa Skype. Bloger Oleg Kozlovsky je opisao rastući pokret disidenata u Rusiji koji svoja mišljenja iznose na Internetu, uprkos pretnji mogućeg hapšenja: “Ukoliko uhapse jednog, deset novih blogera postaju disidenti…” – “Nije reč o jednoj osobi koju bi bilo lako pratiti…”, kaže bloger iz Kine, Isaac Mao objašnjavajući da cenzori u njegovoj zemlji ne mogu progoniti sve brojnije glasove disidenata.

Istraživač sa Harvard Univerziteta, Ethan Zuckerman kaže da cenzori u Kini agresivno blokiraju web stranice: “Međutim, ono što je moćnije od toga i znatno opasnije na određeni način, je podsticanje razvoja alternativne platforme.” Naime, korisnici Interneta u Kini mogu nesmetano pristupiti od vlade favorizirane stranice za pretraživanje Baidu.com. I dok Kina blokira video sa Youtubea, pribavlja korisnicima alternativnu stranicu bez političkih sadržaja Youku.com.

Robert Guerra iz Freedom House-a kaže da je iranska vlada, tokom protesta, ograničila propusnu moć – bandwidth, kako bi usporila slanje videa preko interneta: “Nakon izbora prošlog juna, takođe, smo primetili da su postali tehnički sofisticiraniji, tako da direktno mogu nadgledati i represivno delovati. Ljudi koji poruke stavljaju online, ili ih šalju mobilnim telefonima mogu biti otkriveni za nekoliko sati i pritvoreni.”

Bloger iz Sirije, Ahed Al Hendi je proveo mesec dana u zatvoru zbog postavljanja “neprimerenih” sadržaja na internet. On sada živi u Sjedinjenim Državama, u saveznoj državi Maryland, i podržava demokratske aktiviste. On kaže da su blogeri u Siriji još uvek izloženi progonima: “Pre dolaska u Ameriku, čuo sam vest o hapšenju srednjoškolke, kojoj je 19 godina. I umesto u školi ona je sada u zatvoru. Na desetine blogera još uvek su u zatvorima u Siriji, izloženi lošem odnosu, zlostavljanjima, i nemaju pristup svojim advokatima.”

Aktivista iz Venecuele, Rodrigo Diamanti piše kritičke blog postove o venecuelanskom predsedniku Hugu Chavezu. Diamanti je sa drugim aktivistima osnovao grupu nazvanu Un Mundo sin Mordaza – Svet bez cenzure. “Mi smo se organizovali i imamo predstavnike u više od 20 zemalja sveta. Svi mi pišemo o značaju slobode govora kao fundamentalnom pravu. Mi shvatamo, ako jednom izgubimo to pravo, da ćemo početi gubiti i druga ljudska prava”, kaže Diamnati.

Aktivista iz Kolumbije, Oscar Morales Guevara kaže da mu je iskustvo u organiziranju marša miliona kroz Facebook promenilo život: “Kada smo to uradili i videli kolika je moć naroda da nešto organizuje, odlučili smo nastaviti napore i pokušati iznositi svoje mišljenje.”

Digitalna tehnologija je promenila politički milje kaže direktor grupe CyberDissidents.org, David Keyes: “Interent je demokratama disidentima dao moć koja je bez presedana u ljudskoj istoriji, bukvalno im je omogućio da sa par otkucaja govore milionima ljudi širom sveta. U isto vreme moglo bi biti štetnih posledica prevelikog oslanjanja na tehnologiju.”

Uprkos velikoj moći Interneta, neki su na konferenciji insistirali da su kontakti licem u lice i aktivnosti u stvarnom životu i dalje potrebni da bi doveli do političkih promena. (voa)

Održan seminar o Internet tehnologijama

U organizaciji kompanije CET, Računarskog fakulteta, Računarske gimnazije i izdavačke kuće Portalibris održan je seminar za novinare na temu “Internet tehnologije za pronalaženje informacija“.

Profesor RAF-a, dr Stevan Milinković, objasnio je predstavnicima elektronskih i štampanih medija kako funkcionišu Internet pretraživači, koji je značaj socijalnog weba i blogova u novinarskom poslu.

Na kraju skupa organizovana je i nagradna igra, na kojoj su neki od prisutnih osvojili knjige izdavačkih kuća CET i Portalibris. CET Softver je pripremio i specijalnu nagradu za medijsku kuću koja je jedan od najvećih kupaca legalnog softvera. Softverski paket Norton Internet Security 2010 dobila je novinarka nacionalne TV Košava.

Organizatori se posebno zahvaljuju kompaniji Strauss group i Donkafi koja je na skupu promovisala svoje nove proizvode.

Toshiba nagrađuje vredne blogere – takmičenje počinje

Prosuli ste kafu po svom laptopu baš u trenutku kada ste četovali na Facebook-u sa devojkom vaših snova, laptop vam je ispao iz ranca dok ste trčali za autobusom, morali ste da prodate svoje verni laptop jer vam je stanodavac zapretio da će vas izbaciti zbog neplaćanja kirije…

Ispričajte nam svoju laptop priču i možete osvojiti vredne nagrade koje daruje Toshiba.

Ako želite da učestvujete u nagradnom konkursu posetite blogove na adresama:

www.personalmag.rs/blog

www.eniax.net

milosblog.com

Pronađite post, upoznajte se sa pravilima konkursa i u komentaru posta napišite svoju kratku priču dužine do 1.500 karaktera. Svaki vlasnik bloga, na čijoj strani se konkurs održava, na kraju će odrediti po četiri pobedničke priče.

Za svih dvanaest pobednika na konkursu Toshiba je obezbedila po jednu Toshiba Camileo S20 Full HD kameru. Uz malo kreativnosti i dobru priču, vredna nagrada može biti vaša.

kompanija Cisco razvila je Collaboration Framework

Sa „komandovanja i kontrole“ na „kolaboraciju i timski rad“. Najznačajniji korak ka boljoj organizacionoj saradnji je razumevanje da kolaboracija, kao novi trend u poslovanju, treba da bude vođena potrebama posla, a ne tehnologijom

Veliki tehnološki, ekonomski i društveni trendovi čine kolaboraciju značajnom za sve kompanije više nego ikad. Jedini problem je primeniti je kako treba. Nove tehnologije omogućavaju kako, gde i kada preduzeća da sarađuju, ali „začkoljica“ je prilagoditi veliki broj zaposlenih da izmeni dosadašnji, standardni pristup radu, aktivnostima i načinu razmišljanja.

Morten Hensen, profesor na Berkliju u Kaliforniji i autor knjige „Kolaboracija“, ističe pet značajnih trendova modernog biznisa – globalizacija, „specijalizacija“ poslova, potreba za inovativnim pristupom, potraga za sledećim talasom porasta produktivnosti, i na kraju, tehnologija kao „turbo-pogon“ za ostale trendove.
„Networking – od virtuelnog radnog mesta, wikija, blogova i video komunikacije – pomaže da organizacije bolje sarađuju i „spaja tačke“ između ljudi i informacija. Svi ovi trendovi ukazuju na kolaboraciju kao budućnost poslovanja“, rekao je Hensen i istakao da pristup kolaboraciji treba da bude dobro smišljen.

Ali, tehnologija nije sama po sebi dovoljna. Da bi kolaboracija bila najuspešnije primenjena, kompanije treba da razviju nove poslovne i menadžerske modele. „Ljudi su decenijama unazad mnogo vremena gubili na dugim sastancima. Cisco TelePresence i ostali virtuelni alati za komunikaciju ne mogu pomoći unapređenju ukoliko sastanci ne budu konstruktivni i disciplinovani. Ključ za upotrebu kolaboracije je sprovesti je na pravi način. To znači uporediti troškove i očekivane poslovne rezultate“ – rekao je Hensen.

Komunikacija putem društvenih mreža (blogovi, video, wiki, mesendžeri…) je zamena za dosadašnje načine komunikacije kroz Intranet, ERP (enterprise resource planning) aplikacije i CRM (customer relationship management) softver. Ali, iako su ove tehnologije unapredile poslovanje, nisu bile dovoljno efektne u objedinjavanju iskustva i znanja svakog zaposlenog. To sada omogućavaju novi komunikacioni alati.

Da bi pomogla korisnicima da prepoznaju probleme u primeni kolaboracije, kompanija Cisco razvila je Collaboration Framework, praktični vodič za menadžere zainteresovane za implementaciju. Ovaj vodič napravljen je na osnovu iskustva u primeni kolaboracije u okviru Cisco kompanije, kao i u saradnji sa 14 drugih preduzeća (između ostalih Statoil, the RAND Corporation, Wipro, Mahindra Group, Novartis, Media X na Univerzitetu Stenford…).

Najznačajniji korak ka boljoj organizacionoj saradnji je razumevanje da kolaboracija treba da bude vođena potrebama posla, a ne tehnologijom. Fokus treba da bude na ljudima i procesima. Cisco Collaboration Framework traži načine da utiče na stavove i ponašanje ljudi u kolaboraciji – očekivanja uprave, iskustvima menadžmenta, merljivosti rezultata, pa i politika zapošljavanja. Nova očekivanja u ponašanju treba da budu jasno definisana, razvijena i ugrađena u korporativnu kulturu. Da bi bio promenjen način na koji organizacija radi, potrebno je da se izmeni system vrednosti.

Najvažniji savet je – počnite sa primenom. Potrebno je nekoliko jednostavnih koraka:

ispitivanje različitih dostupnih alata za kolaboraciju,
utvrđivanje vizije kolaboracije,
sprovođenje nekoliko „radionica“,
merenje rezultata,
izgradnja kolaboracionih kapaciteta,
utvrđivanje metoda za testiranje i izmene u početnoj fazi primene.

„Iz ugla poslovnih modela i menadžmenta, svedoci smo prelaska sa upravljanja „komandovanjem i kontrolom“ na upravljanje „kolaboracijom i timskim radom“. Moglo bi se reći da je ovaj prelazak revolucionaran koliko i izum proizvodne linije“ – rekao je Džon Čejmbers, direktor kompanije Cisco Systems.

Korišćenjem prednosti kolaboracione tehnologije, prilagođavanjem ponašanja zaposlenih novom načinu komunikacije i razvojem načina upravljanja putem kolaboracije, kompanija Cisco uštedela je 691 milion dolara i povećala produktivnost za 4.9% u prošloj fiskalnoj godini. Procena kompanije je da je ostvarila povraćaj investicije u organizacionu kolaboraciju od 900 procenata.

Web društveni mediji: juče, danas, sutra

Regionalna debata o upotrebi društvenih medija u eksternoj i internoj komunikaciji, kao i o njihovoj budućnosti, pod nazivom „Socijalni mediji: juče, danas, sutra“ održana je u organizaciji Evropske asocijacije direktora komunikacija – EACD i Društva Srbije za odnose s javnošću.
Andrea Brbaklić, regionalni koordinator EACD za Srbiju, ovom prilikom je predstavila dosadašnje aktivnosti Evropske asocijacije direktora komunikacija i planove za razvoj delovanja u regionu. „Društveni mediji širom sveta stiču sve veći broj pristalica i aktivnih korisnika, kojima zahvaljujući brzom tempu života, Facebook, Twitter, blogovi i slični vidovi onlajn umrežavanja postaju osnovni način komunikacije. Ovaj trend su prepoznale i velike kompanije, pridajući sve veći značaj ovog domena komunikacije u formiranju strategije komunikacije poslovnog sektora“, istakla je Brbaklićeva.

Gostujući predavač je bio jedan od vodećih eksperata u domenu onlajn komunikacije i upotrebe socijalnih medija i IT tehnologija u odnosima sa javnošću, dugogodišnji PR menadžer kompanije IBM, organizator brojnih radionica i predavanja na temu upotrebe socijalnih medija, Filip Borman (Philippe Borremans), iz Belgije. Kao jedan od osnivača Međunarodne asocijacije za onlajn komunikaciju i izvršni direktor za socijalne medije kompanije „Van Marcke Group“, Borman je predstavio različite segmente upotrebe društvenih medija u internoj i eksternoj komunikaciji. „Socijalni mediji nisu samo najsavremeniji instrument onlajn komunikacije, već predstavljaju skup osnovnih principa koji utiču na tradicionalni odnos između kompanija, socijalnog okruženja i javnosti. U poslovnom sektoru, socijalni mediji će ostati samo novi pomodni trend ukoliko ne budu na pravi način integrisani u poslovanje velikih kompanija“, izjavio je ovom prilikom Borman.

U domaćoj javnosti priznati stručnjak u oblasti internet marketinga, elektronskog poslovanja i onlajn odnosa sa javnošću, Dragan Varagić, predstavio je aktuelne trendove u upotrebi socijalnih medija i perspektive budućeg razvoja ove oblasti koja će značajno uticati na sektor komunikacija. On je na skupu ukazao da „društveni mediji preuzimaju sve veći značaj sa aspekta upravljanja reputacijom na internetu. Zato je direktorima komunikacija veoma bitno da prepoznaju ulogu koju internet ima danas i koju će imati u narednom periodu.“

Evropsku asocijaciju direktora komunikacija je osnovalo 80 direktora komunikacija iz različitih zemalja, u novembru 2006. godine. Danas EACD predstavlja vodeću evropsku mrežu profesionalaca u oblasti komunikacija, koja broji više od 1165 članova iz 38 zemalja. Osnovne ideje i ciljevi asocijacije su prevazilaženje kulturnih, političkih i jezičkih barijera, obuka, utvrđivanje komunikacijskih normi i lobiranje. Asocijacija je veoma aktivna u 26 zemalja, zahvaljujući mreži koju čini 36 regionalnih koordinatora, čime je osigurano direktno praćenje novih trendova u oblasti odnosa sa javnošću u svim evropskim zemljama.

Posle više od 45 regionalnih debata koje su do sada održane u glavnim gradovima zemalja širom Evrope, EACD će do kraja godine organizovati veći broj regionalnih događaja za više od 1100 stručnjaka iz sektora komunikacija, na kojima će učesnici imati priliku da razmene iskustva i ideje iz domena komunikacija na međunarodnom nivou.

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in