BSA

Procenat softverske piraterije u oblasti personalnih računara u Srbiji tokom 2008. godine beleži pad od 2% u odnosu na 2007. godinu.

U istom periodu polovina zemalja u kojima je rađena studija beleži pad, dok samo 15% zemalja beleži porast piraterije. Gubici privrede, tokom 2008. godine, koji su posledica softverske piraterije u Srbiji porasli su na 99 miliona USD.

Između ostalog ovo su rezultati šeste godišnje studije o softverskoj pirateriji, koju je danas objavila BSA (Business Software Alliance), međunarodna organizacija koja predstavlja softversku industriju. Studija obuhvata 110 zemalja i nezavisno je sprovedena od strane IDC, firme koja je svetski lider u oblasti istraživanja tržišta i predviđanja u oblasti informacionih tehnologija.

„Ovaj izveštaj pokazuje naš uticaj u nastojanjima da dodatno smanjimo softversku pirateriju u Srbiji“ izjavio je advokat Dragomir Kojić, pravni zastupnik BSA u Srbiji. „Vrlo je važno da u ovim nesigurnim vremenima preduzeća ne izbegavaju svoje obaveze koristeći nelegalan softver, jer ovo povećava negativne uticaje, pre svega na njihovo poslovanje a zatim i na njihove korisnike i lokalnu i globalnu ekonomiju“.

Pročitaj ostatak

Softverska piraterija na personalnim računarima (PC) u Crnoj Gori u 2008. godini na istom je nivou kao i 2007, dok je u polovini od 110 zemalja zabeležen pad, a u samo 12 odsto zemalja piraterija je povećana – rezultati su šeste globalne PC softver studije o pirateriji IDC analitičke kuće i Udruženja za zaštitu proizvođača softvera (BSA).

Gubici zbog softverske piraterije u Crnoj Gori povećani su na osam miliona dolara, što je za milion više u odnosu na gubitke koje je Crna Gora imala u 2007. godini.

- Izveštaj pokazuje da moramo uložiti dodatni napor kako bismo smanjili stepen piraterije. U ovom ekonomski nesigurnom periodu ključno je da kompanije prestanu da koriste nelicenciran softver, jer u suprotnom rizikuju da povećaju štetan uticaj na svoj biznis, potrošače kao i na lokalnu i globalnu ekonomiju – rekli su iz predstavništva BSA u Crnoj Gori.

U 110 zemalja obuhvaćenih studijom, softverska piraterija smanjena je u 57, ostala na istom nivou u 40 i povećana samo u 13. Međutim, budući da su PC tržišta najbrže rasla u zemljama sa visokim stepenom piraterije, stopa piraterije na globalnom nivou porasla je za tri odsto (na 41 odsto u 2008. godini).

Zemlje sa najvećim procentom piraterije u Centralnoj i Istočnoj Evropi su Gruzija (95 odsto), Jermenija (92) i Moldavija i Azerbejdžan (90). Rusija je napravila najveći napredak, smanjivši pirateriju na 68 procenata, što je za pet odsto manje u odnosu na 2007. godinu, dok je u posljednjih šest godina u toj zemlji zabilježen pad od 19 procenata.

IDC studija navodi da, iako ekonomije u rastu predstavljaju oko 45 odsto ukupnog PC hardver tržišta, one predstavljaju manje od 20 odsto ukupnog PC softver tržišta. Ukoliko bi udeo PC softvera u tim zemljama bio isti kao za PC hardver, prema IDC studiji, softversko tržište bi raslo po 40 milijardi godišnje.

Business Software Alliance (BSA) se u nedelju, 26. aprila, pridružuje svetskoj javnosti u obeležavanju Svetskog dana intelektualnog vlasništva.

Na ovogodišnji Svetski dan intelektualnog vlasništva kao ključni način suprotstavljanja izazovu klimatskih promena promoviše se tzv. ‘zelena’ inovativnost. U poruci povodom obeležavanja ovog dana, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualno vlasništvo (WIPO), g. Francis Gurry, naglasio je da uravnotežen ssitem intelektualnog vlasništva može znatno doprineti omogućavanju razvoja tehnološki orijentisanih rešenja pri smanjenju uticaja klimatskih promena.

Tokom nedelje, BSA širom svieta učestvuje u raznim događanjima povodom obeležavanja Svetskog dana intelektualnog vlasništva 2009, a to je ove godien antipiratski TV spot. Piraterija, osim pravnih posledica, donosi društvenu i ekonomsku štetu. Svrha spota je da upozori javnost da piraterija predstavlja protivpravnu aktivnost, tj. zabranjeno je zakonom i sankcionirano kao prekršaj i kazneno delo.

U cilju podizanja javne svesti o važnosti intelektualnog vlasništva za pojedince, ekonomiju i društvo, BSA nastavlja saradnju sa interesnim udruženjima i drugim organizacijama koje promovišu interese nosilaca različitih prava intelektualnog vlasništva širom sveta. U sklopu svojih kontinuiranih kampanja usmerenih na upoznavanje ekonomskih subjekata sa prednostima licenciranog softvera, BSA poziva sve korisnike računarskog softvera da poštuju autorska prava.

Oditori iz BSA (British Standard Association) su završili pregled kompanije HERMES SoftLab Serbia i očekuje se, da će je predložiti za dobijanje sertifikata ISO 9000-TICK IT. Ovaj sertifikat dokazuje da kompanija koja ga ima razvija softver po najvišim svetskim standardima.

Kompanija HERMES SoftLab Serbia je jedan od vodećih proizvođača aplikativnog softvra u Srbiji i do kraja godine ostvariće izvoz softvera od oko 1 milion evra.

Srbijanska kancelarija organizacije BSA koja se bavi promovisanjem bezbednog i legalnog digitalnog sveta organizuje konferenciji za medije koja će biti održana u sredu, 28. maja, u Medija Centru (Sava centar, Milentija Popovića 9, Novi Beograd), sa početkom u 11 časova.

Tema ove konferencije za medije je prezentovanje rezultata međunarodne studije o stopi piraterije za 2007. godinu koju je sprovela IT analitičarska kuća IDC (International Data Company) i koja otkriva trend smanjenja zastupljenosti piratskog softvera na tržištu računara u Srbiji.

Na ovoj konferenciji će takođe biti reči o zakonskoj regulativi u oblasti zaštite autorskih prava, donetim sudskim presudama, negativnom uticaju piraterije na strane investicije i akcijama države u cilju zaštite intelektualne svojine.

Na ovoj konferenciji za medije prosutnima će se obratiti:

• Dragomir Kojić, pravni predstavnik BSA u Srbiji
• Dejan Cvetković, generalni direktor Microsofta u Srbiji
• Miša Ognjanović, predsednik odbora za zaštitu intelektualne svojine u AmCham Srbija

Tokom predstojećij praznika , zaposleni mogu nenamerno da ugroze poslovanje vlastite kompanije u tehničkom i pravnom smislu; BSA nudi savete poslodavcima i zaposlenima kako da održe poslovanje sigurnim

Istraživanje koje je provelo međunarodno udruženje proizvođača poslovnog softvera Business Software Alliance (BSA) otkriva da će tokom nadolazećih prazničnih dana znatno porasti broj zaposlenih koji će kupovati putem Interneta kako bi izbegli gužve prilikom kupovine poklona u trgovinama. Upravo je kupovina poklona putem Interneta jedna od najzastupljenijih aktivnosti tokom radnog vremena, koja nije povezana sa radom. Istraživanje u kojem su učestvovali zaposleni iz 20 različitih zemalja širom sveta, provela je kompanija R&T Strategies po narudžbi BSA.

Uporedno sa velikim porastom e-trgovine, raste i broj lažnih i protivpravnih ponuda koje mogu značajno da ugroze sigurnost korisnika i njegovog računarskog sistema. Zaposleni koji bez znanja poslodavca koriste poslovne računre za vlastitu internet kupovinu izlažu takvom riziku računrsku mrežu same kompanije.

Zaposleni koji su učestvovali u sprovedenoj anketi potvrdili su da će jednu trećinu ovogodišnjih božićnih poklona kupiti putem Interneta, što je porast u odnosu na godinu ranije, kada su u proseku putem Interneta kupili tek četvrtinu poklona. Od svih zaposlenih koji kupuju putem Interneta, trećina će to obaviti sa kancelarijskog računara. Zanimljivo je i kako su svi učesnici sprovedenog istraživanja redom izjavili da nisu zabrinuti zbog korišćenja kancelarijskog računara u svrhu kupovine božićnih i novogodišnjih poklona.

Takvo razmišljanje govori da anketirani nisu samo „malo opušteniji“ tokom praznika, već da se u svom radnom okruženju uopšte ne dvoume da obavljaju poslove i druge aktivnosti koji nisu povezani sa njihovim osnovnim radnim zadacima. Takve aktivnosti uključuju i preuzimanje softvera potrebnog za pristup ličnim bankarskim potrebama, te pregled video fajlova (sportski događaji i muzički spotovi) i sl. Čak 35 posto anketiranih otkrilo je da bi provodilo i više vremena surfajući zbog zabave – pretražujući vesti, sport ili žute sadržaje – kada ne bi bili nadgledani.

Poslovne računarske mreže jedan su od najvažnijih delova poslovanja i investicija svake kompanije, a internet aktivnosti zaposlenih mogu ih ozbiljno ugroziti. Virusi i zloćudni softver, kao i neautorizirane softverske aplikacije za kupovinu, putovanja, online komunikaciju, te mrežnu razmenu datoteka mogu da prouzrokuju smanjenje mrežne efikasnosti i ugroze integritet poslovnih podataka, a u nekim slučajevima poslodavcu mogu da  prouzroče i neočekivane troškove u vezi povrede autorskog prava.

Posledice neovlašćenog web surfovanja zaposlenih nadilaze problem smanjenja produktivnosti i izlaganja kompanije sigurnosnim rizicima, već se zbog toga vredni IT resursi često moraju preusmjeravati sa strateških aktivnosti kompanije kako bi se sanirali rizici izazvani neovlašćenim online aktivnostima. Praksa BSA pokazuje da u firmama u kojima je otkriveno korištenje nelicenciranog softvera, u velikom broju slučajeva takav su softver zaposleni neovlašćeno instalirali bez znanja uprave, preuzimanjem sa Interneta ili na drugi način.

Akcija pod nazivom „Tajni kupac“ (Mystery Shopper), sprovedena u junu 2007. godine, potvrdila je da je nivo softverske piraterije u Srbiji i dalje među najvišima u regionu. Ova studija je potvrdila da čak 18,52 % distributera računarske opreme instalira piratski softver na računare koje isporučuje, a kada kupac napomene da smatra da je računar sa originalnim softverom „skup“, procenat ponude piratskog softvera raste na 37,2 %.

Kvalitativna analiza, koja uzima u obzir i tzv. „skrivenu pirateriju“, ukazuje da je nivo piraterije među proizvođačima i distributerima računara verovatno i iznad 50 procenata. Na drugoj strani, 41,8 % distributera u Srbiji nudi isključivo originalan softver, a 18,6 % stavlja akcenat na prednosti originalnog softvera. Zanimljiv je i podatak da na svaku ponudu originalnog softvera fizičkom licu dolaze po dve piratske, dok je kod pravnih lica taj odnos 1,54:1 u korist originalnog softvera. Geografski posmatrano, izrazito visok nivo piraterije je prisutan u regionima van Beograda.

U predstojećem periodu BSA i njene članice će sprovesti akcije „Tajnog kupca“ širom Srbije. BSA će započeti seriju probnih kupovina koje služe da bi se izdvojila preduzeća i distributeri koji prodaju isključivo originalan softver od onih koja nude piratski softver, a nastaviće i sa obrazovnim kampanjama. Za efektivnu borbu protiv softverske piraterije potrebno je staviti akcenat na edukaciju i pojašnjavanje zakonske regulative o autorskim pravima: od vlasnika i menadžera IT preduzeća očekuje se poštovanje tuđe intelektualne svojine, kao i jasna uputstva distributerima da je nuđenje piratskog softvera u bilo kojoj formi kažnjivo po zakonima Republike Srbije.

Sa udelom od 78 % nelegalnog softvera Srbija je i dalje među zemljama sa najvišom stopom piraterije u centralnoj i istočnoj Evropi (prema studiji analitičarske kuće IDC o pirateriji za 2006 godinu, objavljenoj u maju 2007. godine). Rezultati ove studije ukazuju da piraterija podstiče sivo tržište i državni budžet Srbije uskraćuje za oko 59 miliona USD poreskih prihoda. Visok nivo piraterije ne samo da direktno negativno utiče na poslovanje veoma perspektivnih domaćih softverskih kompanija, koje mogu da ostvare značajan izvoz i da otvore veći broj dobro plaćenih radnih mesta, već smanjuje i atraktivnost Srbije kao destinacije za strane investicije. Ipak, studija ukazuje da je u 2006. godini došlo do pomaka u udelu piraterije u Srbiji, koji je u poređenju sa prethodnom godinom opao za 2 procenta.

U junu 2006. godine skupština Republike Srbije je ratifikovala i Zakon o posebnim ovlašćenjima u zaštiti prava intelektualne svojine, koji pruža jasne ingerencije svim državnim organima, inspekcijskim i drugim nadležnim službama u borbi protiv piraterije. Ovim Zakonom se definišu definišu kaznene odredbe, koje uključuju novčane kazne koje dostižu visinu preko 35.000 evra, kazne zatvora od 3 do 5 godina, kao i građansko-pravnu zaštitu odnosno naknadu imovinske štete koja dostiže visinu do trostrukog iznosa uobičajene naknade za licence.

Značajnu ulogu u primeni ovog zakona ima Ministarstvo finansija tj. Poreska uprava, u kojoj je BSA u maju i junu ove godine organizovala treninge na temu prepoznavanja nelegalnog softvera. Takođe, od početka ove godine sudovi u Srbiji su doneli 12 okrivljujućih presuda, a izrečene krivične sankcije su uslovne osude na kaznu zatvora ili novčane kazne, uz meru oduzimanja i uništenja piratskog softvera. Za prvih deset meseci 2007. godine je zaključeno je i sedam ugovora o vansudskom poravnanju.

U utorak, 6. novembra, u Medija Centru (Sava centar, Milentija Popovića 9, Novi Beograd), sa početkom u 11 časova, u organizaciji Business Software Alliance (BSA) biće održana konferenciji za medije posvećena softevrskoj pirateriji u Srbiji.

Tema ove konferencije za medije biće prezentovanje rezultata akcije „Tajni kupac“ sprovedene tokom leta 2007, koja otkriva zastupljenost piraterije na tržištu računara u Srbiji.

Na konferenciji će takođe biti reči o nivou softverske piraterije u Srbiji, zakonskoj regulativi, presudama, negativnom uticaju piraterije na strane investicije i akcijama države u cilju zaštite autorskih prava.

Na ovoj konferenciji za medije će Vam se obratiti:

• Dragomir Kojić, BSA
• Dejan Cvetković, Microsoft
• Miša Ognjanović, Microsoft
• Vladan Đurić, OSA-Računarski inženjering