• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Hakeri napali sajt Montenegro erlajnza

Hakeri, potpisani kao “Kosova hakers grup”, upali su na nekoliko sati na sajt crnogorske aviokompanije Montenegro erlajnz.

Kako prenosi podgorička štampa, na sajtu hakeri su u ponedeljak postavili albanske zastave, poruku “Ujedinjena Albanija” napisanu na engleskom jeziku, a emitovana je albanska nacionalna muzika. U Montenegro erlajnzu Vijestima je rečeno da je “kompromitujuća prezentacija uklonjena ubrzo nakon što je otkrivena”.

Dnevnik prenosi da je 2005. godine na meti napada grupe hakera sa Kosova bio jedan od srpskih operatera mobilne telefonije.

30.000 prijava za .ME domene

Za registraciju crnogorskog Internet domena .ME, tokom Sunrise i Landrush perioda, stiglo je više od 30 hiljada prijava, saopšteno je iz kompanije doMEn

»Ovo je bila jedna od najbržih i najefikasnijih perioda za registraciju nekog domena«, navodi se u saopštenju crnogorske kompanije doMEn koji je medijima dostavljen na engleskom jeziku.

Iz kompanije je najavljeno da 17. jula počinje period za registraciju prema principu Pravo prve prijave, tokom kog će raspoloživi domeni biti dodeljeni prvom ponuđaču koji ispuni tražene uslove.

Prijave za registraciju prihvata više od 80 akreditara u 24 zemlje, a minimalni period registracije tokom Landrush perioda i prema principu Pravo prve prijave je dve godine.

Veliko povećanje broja korisnika mobilnih u Crnoj Gori

Prema podacima Agencije za telekomunikacije i poštansku delatnost, u Crnoj Gori je na kraju maja bilo preko 1,16 miliona korisnika mobilne telefonije, odnosno 68,4 odsto više nego u istom mesecu prošle godine

Stepen pokrivenosti tržišta mobilne telefonije u Crnoj Gori na kraju maja iznosio je 187,83 odsto. Većina korisnika mobilne telefonije u Crnoj Gori, oko 78,7 odsto ukupnog broja spada u prepaid grupu, dok je ostalih dvedesetak posto korisnika na postpaid usluzi.

Tržišni udeo kompanije Promonte povećan je u maju na 43,39 odsto, m:telov na 23,39, dok je T-Mobileov, u odnosu na april, smanjen na 33,22 odsto. Najviše prepaid korisnika i dalje ima Promonte, 44,17 odsto ukupnog broja. T-Mobile je lider prema broju postpaid korisnika, kojih ima 109,63 hiljada ili 44,37 odsto. U maju je registrovano 90,29 miliona poruka, od čega su oko 48,2 odsto poslali korisnici Promonteove mreže.

Crna Gora spada u zemlje sa ekstremno visokim brojem korisnika mobilne telefonije i regionalni je lider u toj oblasti, sa obzirom na to da je na kraju prošle godine zabeležen stepen pokrivenosti tržišta od 141 odsto, odmah iza Kipra sa tada rekordnih 161 odsto.

Regulatori često podsećaju da je pitanje koliko je prodatih SIM kartica stvarno aktivno, odnosno zaista i korišćeno.

Crnoj Gori potrebno informatičko opismenjavanje

I pored izvesnog napretka, upotreba informacionih tehnologija u crnogorskim domaćinstvima je još na niskom nivou, a za dalji razvoj informatičkog društva neophodno je obezbediti bolju edukaciju, više informacija, lakšu dostupnost opreme i uvođenje servisa elektronske vlade – smatraju predstavnici Instituta za strateške studije, ali i crnogorske kancelarije Majkrosofta.

- Nezamislivo je da u 21. veku zaposleni čovek ne ume da koristi Internet, ali je to, na žalost, kod nas još prisutno. U najjednostavnijem oglasu za posao videćemo da poslodavac najčešće traži znanje engleskog jezika i rada na računaru. To je dovoljan pokazatelj da moderno doba traži da budete informaciono pismeni – smatra koordinator istaživanja o upotrebi ICT u Crnoj Gori u Institutu za strateške studije i projekcije Milica Daković.

Ono čega moramo biti svesni, kazala je Daković, je da ’na crnogorski način’ nećemo uspeti prevazići digitalni jaz i razviti informaciono društvo jer ono samo počiva na odlučnosti i brzini.

- Da li ćemo postati izolovano ostrvo ili deo okeana zavisi samo od nas. Pitanje je koliko je sada država spremna da pokrene pitanje razvoja Crne Gore na osnovama razvijenog informacionog društva i kojom će se brzinim odvijati ti procesi- kazala je ona. Daković smatra da upotreba mobilne telefonije, «po kojoj je Crna Gora nadaleko poznata» ne može biti pokazatelj do koje smo se mere uspeli razviti kao informaciono društvo.

- Prvi i osnovni zadatak je informaciono ‘osvešćivanje’ stanovništva, odnosno informaciono opismenjavanje, u kome sistem obrazovanja igra ključnu ulogu. Informaciono opismenjavanje počev od osnovne škole daće osnovu budućem razvoju informacionog društva. Na drugoj strani, obrazovni sistem treba da programima koje nudi u oblasti visokog školstva posveti pažnju stvaranju ICT eksperata koji će sutra biti osnova razvijenog informacionog društva. No, ono što takođe ne smemo zaboraviti jesu i određene grupacije stanovništva (žene, starija populacija) koje treba dodatno motivisati i informaciono opismeniti – objasnila je Daković.

Ona je podsetila da istraživanja koja je ISSP do sada realizovao na polju ICT, ukazuju na to da je ciljnoj grupi stanovništva, starosti od 10 do 19 godina, potrebna dodatna edukacija u oblasti informacionog opismenjavanja. Tu su i izazovi, smatra ona, koji se odnose i na edukaciju građana u digitalno slabije razvijenim oblastima Crne Gore, poput severnog regiona.

- Rezultati istraživanja o razvoju informacionog društva u Crnoj Gori poslednjih godina ukazuju na niz pozitivnih trendova. Otvaranje tržišta telekomunikacija umnogome je doprinijelo tome. Novi učesnici na tržištu i nova ponuda ICT proizvoda dovela je do konkurencije što je uslovilo i povećanje ponude, i raznovrsnije usluge. Evidentan je porast svih indikatora razvoja informacionog društva, kao što su zastupljenost i korišćenje računara, Interneta, savremenih sredstva komunikacije. Na drugoj strani, problemi sa kojima se suočava Crna Gora kada je u pitanju razvoj informacionog društva, čini se, godinama ostaju isti- istakla je Daković.

Menadžer prodaje u crnogorskom «Microsoftu» Vuk Vukašinović kazao je da su podaci, koje je objavio ISSP, realna slika, na kojoj Microsoft bazira pojedine kampanje kako bi se povećao kvalitet razvoja informatičkog društva.

- Stvaranje društva znanja predstavlja jasan prioritet Vlade i ključ Microsoftovog partnerstva sa njom. Cilj nam je da informacione i komunikacione tehnologije budu što dostupnije i razumljivije. U tom pravcu potpisan je i akademski ugovor, koji pokriva dostupnost softvera, „Partnership in learning“ program, kao i program IT akademije. Preko 100 profesora je u prošloj godini prošlo trening kroz naš PIL program. Poboljšaćemo ovo partnerstvo kroz otvaranje IT akademije na Univerzitetu Crne Gore, koja će pomoći studentima i ostalim zainteresovanim da dobiju pristup osnovnim IT veštinama – rekao je Vukašinović.

On je dodao i da razmatraju mogućnosti realizacije specijalnih programa, koji bi omogućili da fizička lica nabave računar i adekvatan Microsoft softver po pristupačnim cenama.

Crna Gora prepuna ilegalnih telefona

U Crnoj Gori godišnje se ilegalno uveze oko 150 hiljada mobilnih telefona što je 1,5 puta više od količine koja u zemlju stigne legalno, procene su autorizovanih distributera tih uređaja.

Prema podacima crnogorske Uprave carina, od aprila 2003. godine do kraja prošle godine uvezeno je oko 285,06 hiljada mobilnih telefona. Godišnje potrebe tržišta, prema procenama, iznose oko 250 hiljada telefona jer je vek jednog uređaja između dve i četiri godine.

U Crnoj Gori je na kraju aprila bilo preko 1,13 miliona korisnika mobilne telefonije, dok je u prošloj godini ukupno legalno uvezeno 139,08 hiljada mobilnih telefona.

Legalni prodavci smatraju da bi trebalo da se preduzimaju mjere na suzbijanju ilegalnog uvoza mobilnih telefona jer to, osim građanima koji nemaju nikakvu garanciju, pravi i veliku štetu budžetu koji na osnovu toga gubi sedam do deset miliona EUR.

“Godišnje se legalno uveze oko 100 hiljada mobilnih telefona i to uglavnom za potrebe mobilnih operatera koji te uređaje prodaju kroz svoje akcije. Telefone koje prodaju u akcijama svi mobilni operateri uvoze preko ovlašćenih distributera”, kažu predstavnici podgoričke kompanije Elektronik M, koja je autorizovani distributer telefona Nokia.

U toj firmi smatraju da je najdrastičniji primer crnog tržišta mobilnih telefona njihova prodaja preko novinskih oglasa. U novinskim oglasima mobilni telefoni se prodaju najčešće uz napomenu da su “garantovano najpovoljniji”, a cenu su znatno niže nego u prodavnicma autorizovanih dilera. Često se u oglasima se navodi i da je dostava besplatna.

Iz Uprave carina su saopštili da su carinski službenici ove godine u tri slučaja utvrdili nepravilnosti u vezi sa uvozom mobilnih telefona i da su oduzeli 52 komada.

“Protiv dva vlasnika prodavnica i jednog građanina podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka pred organima carinske službe“, kazali su iz Uprave carina. U Crnoj Gori od uvođenja mobilne telefonije u zemlji 1996. godine nije zabeležena ili otkrivena neka značajnija količina nelegalno uvezenih telefona, a nije poznato da li je neko krivično odgovarao za šverc tih uređaja.

Prema trenutnim propisima o carinskoj tarifi, za mobilne telefone naplaćuje se carina po stopi od tri odsto od carinske vrednosti robe. Ako je roba poreklom iz zemalja Evropske unije, carinska stopa iznosi 2,4 odsto, a ako je iz zemalja potpisnica Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) carinska stopa iznosi nula odsto.

Prilikom stavljanja robe u slobodan promet, naplaćuje se naknada za usluge carinskog organa od dva EUR. Za podnošenje carinske deklaracije naplaćuje se administrativna taksa od šest EUR. Naplaćuje se i taksa od jednog EUR za komad.

»Naplaćena carina, naknada i ostali troškovi, ulaze u poresku osnovicu za obračun poreza na dodatu vrednost po stopi od 17 odsto, koji se naplaćuje prilikom uvoza mobilnih telefona, bez obzira na poreklo robe. Dažbine, koje se naplaćuju prilikom uvoza predmetne robe, prihod su budžeta Crne Gore«, preciziraju iz Uprave carina.

WiMax u Crnoj Gori

Kompanija m:tel trenutno jedina pruža usluge bežične telefonije i širokopojasnog Interneta (WiMax), iako su za taj servis dodeljene četiri licence, saopšteno je iz Agencije za telekomunikacije.

Agencija je do sada kompanijama m:tel, Broadband Montenegro (BBM), T-Mobile i Promonte dodijelila četiri posebne licence za građenje, posedovanje, eksploataciju telekomunikacione mreže i pružanje telekomunikacionih servisa putem fiksnog bežičnog pristupa.

Iz Agencije je objašnjeno da su svi ponuđači prilikom dostavljanja ponuda na tender predložili datume početka pružanja ponuđenih servisa, ali da zbog određenih problema ti rokovi nisu ispoštovani.

Kompanija m:tel je, prema podacima Agencije, sredinom aprila imala više od četiri hiljade korisnika, od kojih 663 koristi samo usluge fiksne telefonije.

»Kompanija ima 1.200 korisnika širokopojasnog pristupa Internetu, dok njih oko 2.100 koristi usluge i fiksne telefonije i širokopojasnog pristupa«, tvrde u Agenciji.

U Agenciji ne planiraju raspisivanje novog tendera, ali su spremni da u slučaju interesovanja kompanija razmotre njihove zahteve.

Počele prijave za .ME domen

Prihvatanje prijava za registraciju .ME domena počelo je 1. maja. CRI kao Internet provajder sa najvećim iskustvom u registraciji .RS domena postao je partner crnogorske kompanije ME-NET u poslovima registracije .ME domena.

Za .Me domen u ovoj fazi mogu da se prijave svi! Svako fizičko ili pravno lice iz celog sveta može se prijaviti za registraciju .me domena drugog nivoa (domen.me). Više zainteresovanih mogu dostaviti prijave za isti naziv domena tokom trajanja ove faze.

Na kraju ove faze, sve pristigle prijave biće pregledane. Ako postoji samo jedna prijava za određeni domen, on će biti dodeljen podnosiocu prijave. Ako za isti naziv domena postoji više prijava, biće organizovan postupak licitacije, a domen će biti dodeljen pobedniku licitacije.

Primanje prijava počinje odmah a završava se 26. juna 2008. godine.

.ME domen se zakupljuje na najmanje 2 domen godine u ovoj fazi.

Više o polovine crnogorskih domaćinstava nema računar

Ipak, informaciono društvo u Crnoj Gori nastavlja da se razvija jer je prošle godine u odnosu na 2006. broj domaćinstava koji koristi računar porastao devet odsto, kaže istraživanje ISSP-a

U Crnoj Gori 53 odsto domaćinstava nema računar, uglavnom zbog nedostatka novca, pokazalo je istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT). Istraživanje je sproveo podgorički Institut za strateške studije i projekcije (ISSP) u saradnji sa nekoliko kompanija iz ICT sektora, na uzorku od 1,4 hiljade domaćinstava na teritoriji Crne Gore.

Istraživanjem su obuhvaćene 17 opština u sve tri regije. Skoro trećina ispitanika objasnila je da nema jer »ne postoji potreba za njim«. Analitičar ISSP-a, Milica Daković, saopštila je da informaciono društvo u Crnoj Gori nastavlja da se razvija jer je prošle godine u odnosu na 2006. broj domaćinstava koji koristi računar porastao devet odsto.

»Građani se i ove godine slažu da je Vlada odgovorno telo koje treba da postavi temelje razvoja informacionog društva, a na drugoj strani Univerzitet i mediji«, saopštila je Daković na konferenciji za novinare.

Prema njenim rečima, severni region i dalje je najmanje razvijen kada su u pitanju informacione tehnologije. Ona je kazala da je istraživanje pokazalo da je visok stepen neznanja engleskog jezika jedna od barijera za razvoj informacionog društva. Daković je dodala da pošto je Crna Gora orjentisna prema informacionom društvu ono se mora pravilno osmisliti i razvijati kroz sistem obrazovanja.

»Smatramo da obrazovni sistem treba da stvori ambijent u kome će stasavati informacioni podmladak Crne Gore. Crnoj Gori nisu samo potrebni građani koje koriste računar i Internet već i broj mladih ljudi, IT stručnjaka koji će predstavljati osnovu budućeg razvoja informacionog društva«, smatra Daković.

Prema istraživanju 30,4 odsto ispitanika nema Internet konekciju, a kao razlog građani su navodili visoku cenu telefonskih impulsa, dostupnost Interenetu sa nekog drugog mesta, kao i visoke troškovi instalacije.

Dial-up je i dalje najprisutniji tip konekcije sa 55,8 odsto, ali su iz ISSP naveli da broj korisnika ADSL tehnologije u prošloj godinu uvećan. Prema istraživanju, 95 odsto korisnika koristi usluge T-com-a.

Crna Gora raspisala tender za korišćenje bežičnih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa

Konkursom je predviđena dodela prava na korišćenje frekvencijskih opsega 11,7 do 11,9 giga herca (GHz), 12,1 do 12,5 GHz, 27,5 do 28,5 i 40,5 do 42,5 GHz u svim crnogorskim opštinama

Savet Agencije za radio-difuziju (ARD) pozvao je danas zainteresovane da se do 13. juna prijave na konkurs za dodelu prava na izgradnju i korišćenje bežičnih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa (MMD) do krajnjih korisnika. Konkursom je predviđena dodela prava na korišćenje frekvencijskih opsega 11,7 do 11,9 giga herca (GHz), 12,1 do 12,5 GHz, 27,5 do 28,5 i 40,5 do 42,5 GHz u svim crnogorskim opštinama.

Savet će, kako je saopšteno, prilikom dodele tih prava voditi računa o racionalnom korišćenju spektra kao ograničenog resursa, uvažavajući realnu potrebu za njegovim iskorišćenjem u skladu sa ponuđenim tehničkim rešenjem i brojem programa koji su predviđeni za distribuciju. Prava na izgradnju i korišćenje bežičnih sistema biće dodeljena preduzećima koja ponude najbolje uslove prema kriterijumima definisanim konkursom. Metodologija bodovanja prijava, kao i konkurs dostupni su zainteresovanim ponuđačima na web sajtu ARD-a.

ARD je ranije licence za izgradnju i korišćenje bežičnih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa dodelila kompanijama Broadband Montenegro i Telekabl, a za kablovskih PTT Inžinjeringu, Elta Montu, Adrianetu i CATTV, Novi KDS-u, Montenegro kablu i budvanskom Kablingu.

Međunarodni tender za dodelu prava na izgradnju i korišćenje kablovskih i bežičnih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa do krajnjih korisnika u Crnoj Gori raspisan je krajem novembra 2006. godine.

U Crnoj Gori internet koristi 33% građana

Crna Gora je, prema tim podacima, ispred Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, gde je krajem prošle godine Internet penetracija iznosila od 22-25%, ali iza Hrvatske sa 39, i Slovenije (više od 60%).

Internet u Crnoj Gori koristi oko 206 hiljada građana, što odgovara penetraciji od 33,3 odsto, saopšteno je iz Agencije za telekomunikacije. Agenciji Mina-business je saopšteno da je broj Internet korisnika krajem marta, koji su dostavili provajderi je 115 hiljada, ali da je realan broj veći jer isti nalog koristi više osoba.

Crna Gora je, prema tim podacima, ispred Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, gdje je krajem prošle godine Internet penetracija iznosila od 22 do 25 odsto, ali iza Hrvatske sa 39, i Slovenije gdje Internet koristi više od 60 odsto stanovništva.

U Agenciji očekuju dalji rast Internet penetracije, jer su usluge širokopojasnog pristupa sve jeftiniji, a provajderi brojniji. Na kraju marta, broj ADSL korisnika T-Coma dostigao je 18 hiljada, dok brzi Internet servis kompanije MTEL koristi više od tri hiljade građana.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in