EU

U okviru Tvining projekta „Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom“, eksperi iz EU i Srbije, posetiće pančevačko preduzeće BiS Reciklažni centar.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije i Agencija za životnu sredinu Austrije, završavaju dvogodišnji zajednički rad na Tvining projektu “ Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom”. Osnovni cilj ovog projekta je da doprinese usklađivanju zakonodavstva sa područja opasnog otpada u Srbiji sa zakonodavstvom EU i da podstakne primenu primera dobre prakse sa područja upravljanja opasnim otpadom.

U cilju provere i praćenja tokova otpada, eksperti EU i Srbije, komisijska inspekcija od dvadeset devet članova, posetiće i “BiS Reciklažni centar”, prvoosnovanog srpskog operatera za reciklažu elektronskog i električnog otpada koji posluje u okviru Kompanije “BOŽIĆ I SINOVI” iz Pančeva.

Uvid u način rada ovog reciklažnog operatera, koji ima dugogodišnje iskustvo kada je reč o tokovima i tretmanu elektronskog i električnog otpada, svakako će imati značaj za koncipiranje i definisanje efikasnije administracije i legislative neophodne da se ostvari “acquis communautarie”, pravne tekovine EU, kao i da se ispune obaveze potrebne za EU integraciju.

- Izuzetno mi je drago da će tim Tvining projekta „Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom“, posetiti upravo “BiS Reciklažni centar” i da će “BiS Reciklažni centar” biti pokazni operater tretmana elektronsog i električnog tpada, a sve u cilju poboljšanja opšte reciklažne “kliničke slike” Srbije, rekla je Gordana Vlajić, director marketinga ovog preduzeća. – Minsitarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije je za proteklih par godina učinilo zaista mnogo i to su rezultati vidljivi i najširem javnom mnjenju. Uvereni smo da će ovakvi projekti doprineti dodatnom poboljšanju rada srpskih reciklera i tokove otpada učiniti efikasnijim u svakom smislu, od uređenije sakupljačke mreže do generalno čistije, ali i bogatije Srbije. Jer, očuvanje prirodnih resursa, odnosno reciklaža, čuvaju zemlju privredno jačom, a ova izuzetno perspektivna oblast otvara I velike mogućnosti zapošljavanja.

Evropski i srpski eksperti u oblasti ekologije, tačnije u oblasti tokova otpada, biće u celodnevnoj poseti pogonima BiS Reciklažnog centra u četvrtak, 17. maja.

Evropski parlament odobrio je nova ograničenja cena za upotrebu mobilnog telefona preko granice, uključujući prenos podataka, pozive i poruke. Nova ograničenja stupaju na snagu prvog jula. Korisnici mobilnih telefona u Evropskoj uniji plaćaće manje u romingu za prenos podataka, pozive i poruke od 1. jula, nakon što je parlament EU izglasao niže maksimalne cene za usluge mobilne telefonije između zemalja članica.

Zakonodavci su glasali 578 prema 10 da smanje sume koje operateri naplaćuju za zvanje, slanje poruka i surfovanje internetom u svih 27 zemalja Evropske unije.

EU snižava cene za roming

EU je prvi put ograničila troškove rominga 2007, smanjujući dozvoljenu cenu za pozive i svake naredne godine. Mere ograničenja za poruke i podatke na veliko dodate su u 2010.

Ove godine, gornja granica će se staviti i na prenos podataka za potrošače. Od prvog jula, ograničenje za te troškove u romingu biće fiksirano na 70 centi ($0.91) po megabajtu za 2012, zatim će se smanjiti na 45 centi sledeće godine i zatim trajno stabilizovati na 20 centi 2014.

„Stavljajući dozvoljeni maksimum na cene stvorili smo tržište rominga za generaciju korisnika pametnih telefona“, kaže komesar EU za telekomunikacije Nili Kroes. „Štaviše, okončali smo otimanje para za koje zna svako je ikada koristio mobilni u inostranstvu.“

Evropska komisija procenjuje da će četvorčlana porodica iz Belgije na odmoru u Francuskoj i Italiji, na primer, uštedeti oko 200 evra za prenos podataka na njihovim pametnim telefonima. Za poslovne ljude, na primer za Britanca koji putuje u Francusku ili Nemačku 10 puta godišnje po tri dana, ušteda može dostići oko 1000 evra.

Direktiva EU takođe će dozvoliti mušterijama da kupuju pakete za roming van svoje zemlje boravka. (DW)

Dva naredna satelita evropskog sistema za navigaciju Galileo biće lansirana 28. septembra iz kosmičkog centra Kurua Francuskoj Gvajani uz pomoć ruske rakete nosača, javila je pres služba Evrpske komisije.

Do 2015. na orbitu će biti lansirano još 14 satelita, dok će ostali stići do 2020. godine. Planirano je da će kompletan sistem Galileo sačinjavati 30 satelita, što je za 6 satelita više od američkog globalnog sistema za pozicioniranje Navstar GPS.

Autori projekta Galileo kažu da će njihov sistem biti precizniji od GPS-a i da će Evropljanima obezbediti nezavisnost od američkih, ruskih i kineskih sistema za navigaciju.

Evropska komisija pokrenula je u utorak dve istrage protiv Googleovog Motorola Mobilityja zbog sumnje da krši ravnopravnu tržišnu utakmicu zloupotrebom patenata koje koristi kao alat za suzbijanje konkurencije. Brisel će nastojati da utvrdi da li li Motorola zloupotrebila dominantnu poziciju na tržištu patenata, tražeći od sudova da američkim tehnološkim divovima Appleu i Microsoftu zabrane prodaju iPhonea i iPadova, odnosno Xboxa i Windowsa.

Microsoft i Apple optužuju Motorola Mobility da zloupotrebljava svoj veliki portfelj patenata kako bi blokirao proizvode konkurencije sudskim nalozima širom Evropske unije. Tvrde i da naplaćuje previsoke naknade za pravo na korišćenje ključnih patenata.

Predmet su spora standardni ključni patentni (SEP) koje tehnološke kompanije moraju staviti na raspolaganje konkurenciji po razumnoj ceni jer su temeljni uslov za funkcionisanje pojedinih proizvoda.

Microsoft i Apple tvrde da Motoroly Mobility ne poštuje tu obvezu i da naplaćuje previsoke naknade za korišćenje svojih patenata na području mobilnih i bežičnih komunikacijskih tehnologija druge i treće generacije, te video kompresije H.264 i tehnologija WLAN.

Preduzeća u EU ne koriste dovoljno potencijal elektronske trgovine za širenje na tržišta u inostranstvu, zaključak je izveštaja evropskog statističkog zavoda Eurostat. U 2010. je, kako se navodi, 15% firmi imalo elektronske prodaje, ali je samo 6% prodavalo u inostranstvu. Razlika u pogledu kupovine elektronskim putem, preko interneta i posebnim sistemima, još je veća. Elektronske kupovine obavilo je 35% preduzeća, a samo 10% je kupovalo iz drugih zemalja članica. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 2010. je oko 32% preduzeća naručivalo proizvode i usluge preko interneta, a oko 20% i prodavalo.

Danska preduzeća su najaktivnija u EU u elektronskoj prodaji. Tim putem prodavalo je 28% preduzeća, a od toga samo 8% klijentima u drugim članicama EU. Istraživanjem je obuhvaćena i Norveška, u kojoj je 36% preduzeća prodavalo elektronskim putem, što im je davalo dobru osnovu za proboj na tržište EU. Potencijal, međutim, nije iskorišćen, budući da je samo 7% njih prodavalo klijentima u EU.

Norveška je šampion i po kupovini elektronskim putem – sa 61% preduzeća, od kojih je samo 15% na taj način kupovalo od neke članice EU. Slična situacija je i u Nemačkoj, u kojoj je svako drugo preduzeće kupovalo elektronski, a svako 10. iz druge zemlje članice.

Preduzeća Malte, Luksemburga i Kipra više su elektronskim putem kupovala iz inostranstva nego od dobavljača svojh zemalja, pošto su im tržišta isuviše mala da im zadovolje potrebe.

Preduzeća u EU u 2010. su 14% profita ostvarili iz elektronske trgovine. Pri tome, mogućnosti modernih tehnologija najviše koriste velika preduzeća – 19%, zatim srednja – 10%, a najmanje mala – 4%. Taj udeo elektronske trgovine u obrtu isti je kao 2009, a za dva procentna poena viši nego 2008. Najveći udeo u trgovini elektronska trgovina ima u Češkoj (25%), a zatim u Finskoj (20%), Švedskoj i Mađarskoj (po 19%). Najmanji udeo je na Kipru (1%).

U izveštaju je napravljena razlika između dve metode elektronske trgovine – preko interneta ili takozvane EDI prodaje, koje omogućavaju automoatsko procesiranje.

Većina firmi koje prodaju elektronskim putem koristi internet sajt (78%), dok 35% koristi EDI prodaje. Uprkos tome, u EDI prodaji ostvareno je 10% ukupnog obrta, a u internet trgovini 4%.

Evropska komisija je priznala da je bila iznenađena snažnom reakcijom javnosti na međunarodni trgovinski sporazum protiv piraterije ACTA-u, te da je podcenila moć društvenih mreža u mobilizaciji protestanata. Potpredsednik EK-a Maros Sefcovic je rekao kako Komisija nije bila spremna na masovne proteste koji su se početkom godine dogodili širom Evrope.

- Šta je moć naroda? Svedočili smo joj ovoga januara i februara kada su, uprkos vrlo niskim temperaturama, hiljade ljudi izašle na trgove i ulice evropskih gradova protestujući protiv ACTA-e, istakao je Maros .

Uvideli smo da nam je naše neučestvovanje u raspravama na društvenim mrežama, što se ove konkretne teme tiče, izazvalo brojne nevolje, rekao je Sefcovic u Bruxellesu. Verujem da nam je ovo pouka kako u budućnosti moramo biti puno aktivniji i komunikativniji kada su u pitanju ovako osetljive teme, dodao je.

ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) međunarodni je trgovinski sporazum protiv piraterije, koji je izazvao velike proteste u svetu zbog straha da bi se pod maskom zaštite autorskih prava mogla ugroziti sloboda i pravo na internet.

“Google”, osumnjičen za posticanje instaliranja “HTTP cookie” (tekstualni fajlovi koji ostaju nakon posete korisnika određenom veb sajtu kada sajt šalje informaciju veb navigatoru, a on potom stvara fajl) uprkos odbijanju veb korisnika, postao je meta istrage s obe strane Atlantika, preneli su francuski elektronski mediji.

Kontrolna tela CNIL i FTC pokušavaju da utvrde da li “Google” nameće to ostavljanje tragova u vidu “HTTP cookie”.

Ceo slučaj datira od februara kada je jedan od istraživača s univerziteta “Stenford” obelodanio nastojanja “Gugla” da zaobiđe sistem za kontrolu “HTTP cookie” prisutan u “Apple” veb navigatoru “Safari” i trasira navigaciju Internet korisnika.

Ubrzo je ustanovljeno da je time zahvaćen najmanje još jedan veb navigator – “Internet eksplorer”.

Francuska uprava za zaštitu podataka (CNIL) saopštila je danas da nova politika “Gugla” o privatnosti na internetu krši propise Evropske unije o zaštiti podataka.

“Gugl” je prošlog meseca sa velikom pompom objavio svoja nova pravila o privatnosti koja regulišu kako taj najveći svetski internet pretraživač može da koristi ogromne količine ličnih podataka koje prikuplja posredstvom svog servisa za pretragu, imejla i drugih servisa.

Uprave članica Evropske unije za zaštitu podataka su zabrinute što će ta politika “Gugla” narušavati propise o zaštiti privatnosti i zatražile su od francuskog regulatora CNIL da ispita ta “Guglova” pravila.

CNIL je ukazao da “njegova preliminarna analiza pokazuje da nova politika ‘Gugla’ ne zadovoljava zahteve Evropske direktive o zaštiti podataka”.

Ta francuska uprava za zaštitu podataka je na svom vebsajtu takođe ukazala da je objašnjenje “Gugla” o tome kako će da koristi podatke previše maglovito i teško za razumevanje “čak i za obučene profesionalce za pitanja privatnosti”.

“Gugl” je pokrenuo ogromnu javnu kampanju kojom svoje korisnike širom sveta obaveštava o uvođenju nove politike, čije je stupanje na snagu zakazano za 1. mart.

Evropska komisija dala je odobrenje kompaniji “Google” da preuzme mobilni sektor firme “Motorola Mobility” za 12,5 mlrd USD.

Komisija je navela da preuzimanje ne utiče u značajnoj meri na operativne sisteme i patente za mobilne uređaje, poput telefona i tableta.

Evropska komisija ocenila je da nema opasnosti da će “Google” posle preuzimanja onemogućiti ostale proizvođače da koriste operativni sistem “Android”.

Navodi se da ne postoji problem konkurentnosti time što će “Google” steći pravo na patente kompanije “Motorola” za 3G i drugu bežičnu tehnologiju.

Evropska unija uvodi strožija pravila za zaštitu ličnih podataka građana EU na internetu. Ove norme bi mogle imati dalekosežne posledice i po internet gigante poput Gugla i Fejsbuka.

Svi ostavljamo tragove na internetu – trgujemo onlajn, koristimo Gugl ili Fejsbuk. Ali sve više raste i nelagodnost zbog toga, jer ne znamo šta se dešava sa tim podacima i kako možemo da ih kontrolišemo ili izbrišemo. Evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding predlaže uvođenje istih standarda za zaštitu ličnih podataka građana u svim zemljama EU što će i preduzećima uštedeti milijarde evra. “Ta pravila će se odnositi na celo evropsko tržište, važiće za sve ljude koji žive u EU, i za sva preduzeća koja žele za biznis da koriste zlatnu priliku tog digitalnog tržišta, svejedno, iz koje zemlje potiču.”

Reding dodaje da će ako njen predlog postane i zakon, to firmama koje posluju u EU uštedeti godišnje oko 2,3 milijarde evra, jer će imati samo jedan set pravila kojih će morati da se pridržavaju, a ne 27 različitih setova zemalja članica EU.

Sporna pitanja

Promene će se odnositi na Direktivu iz 1995. o zaštiti podataka, i uključivaće “pravo da se bude zaboravljen” i tzv. obaveštenje o pribavljanju ličnih podataka od strane trećeg, neautorizovanog lica u roku od 24 sata. Predložene norme, koje se sastoje i od novih pravila ali i od pojašnjenja starih, biće jedna od velikih izmena u tome kako ljudi koriste internet.

Pitanja kome pripadaju podaci, kako bi ih trebalo koristiti i koliko dugo su i dalje sporne teme za korisnike, internet kompanije i regulatore, samo dolivaju ulje na i onako žustru raspravu.

“Ne čudi me rasprava u vezi sa predlogom,” kaže Viktor Majer Šonberger, profesor na Oksfordskom internet institutu i autor knjige ‘Brisanje: vrlina zaboravljanja u digitalnoj eri’ (Delete: The Virtue of Forgetting in the Digital Age). “Da bi bolje razumeli, Direktiva o zaštiti podataka je 90 -tih zahtevala mnogo usaglašenih napora u toku predsedavanja Nemačke kako bi bila usvojena. Debata je tada bila mnogo žustrija.”

Prednosti za korisnike

Nove norme obećavaju korisnicima opcije kao što je “pravo da budete zaboravljeni” i “prenosivost podataka“. Prva opcija daje pravo korisnicima da traži da njegovi podaci budu obrisani. To znači da ako neki korisnik, na primer, društvene internet mreže Fejsbuk bude želeo da obriše slike i ostale sadržaje sa svog naloga, ta mreža će takođe morati da ih izbriše i iz svoje baze podataka. Druga opcija omogućava da korisnici podatke prenesu sa recimo Fejsbuka na Linkedln. Korisnicima će takođe biti pristupačniji podaci koji se čuvaju o njima.

”Biće to veliki korak napred jer ćemo imati jak autoritet u oblasti čuvanja podataka i veća prava u primeni jednog zakona,” kaže Džo Meknejmi, koordinator u Evropskim digitalnim pravima u Briselu. „To je dobro za korisnike.“

Kompanije će o svakom ugrožavanju privatnosti podataka njihovih korisnika morati da ih obaveste u roku od 24 sata. Ova norma je, tvrde eksperti, reakcija na ugrožavanje podataka korisnika Sony PlayStation-a u aprilu 2011. kada je japanski gigant nekoliko dana tajio od miliona klijenata da su njihovi podaci ugroženi.

Za kršenja pravila Evropske unije o zaštiti podataka kompanijama prete kazne od jedan do četiri odsto njihovih prihoda na globalnom nivou. U početku se govorilo i o kaznama od čak pet odsto. Nove norme bi trebalo i da zakrpe neke pravne rupe između američkih i evropskih zakona koji se bave podacima i njihovom zaštitom.

Manje birokratije

“Sve u svemu, predložene promene će smanjiti posao kompanijama u vezi sa izveštavanjima,” kaže Meknejmi za Dojče vele. “To je dobro za posao”.

Zakonodavni proces u Evropskoj uniji može potrajati od dve do tri godine kako bi nacrt zakona postao zakon. Od ratifikovanja aktuelne direktive 1995. do njene primene u zakonskim sistemima država članica prošlo je tri godine.

Meknejmi upozorava da je prerano za radovanje. “Skoro nikad se nije desilo da se nacrt zakona usvoji bez amandmana,” kaže on. „Sigurno neće biti usvojen u ovoj formi u kojoj je sada. Veliko pitanje je: Šta će biti menjano?“