• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Appleizam vs Googeizma

Mada se kompanija „Apple“ bavi proizvodnjom gadžeta, a „Google“ pretraživanjem interneta – sada su u sukobu. Robert Lane Greene piše o sudaru ove dve poslovne kulture. Kada je „Apple“ 2006. godine otvorio svoju novu prodavnicu na Petoj aveniji na Menhetnu, ovaj događaj propraćen je neobičnom optužbom. Ali, ovoga puta nije bila reč o uobičajenom njujorškom zakeranju poput „tvoja zgrada mi zaklanja pogled, a ja sam za njega debelo platio“, već nešto mnogo ozbiljnije – optužbe su stigle s jednog islamističkog sajta. Naime, izgled prodavnice – od stakla i čelika u obliku kocke – islamiste je podsetio na izgled svetog mesta Ćabe u Meki, što su oni doživeli kao direktnu provokaciju i uvredu.

Naravno, ovo je bila besmislena optužba. Naime, pobunio se samo jedan ekstremistički islamski sajt (doduše značajan) nakon što su pomenutu prodavnicu videli dok je još bila u izgradnji, i zato prekrivena crnom zaštitnom folijom, pa je zaista podsećala na Ćabu. Kada su radnici uklonili crnu foliju, ispod nje je izronila velelepna, šljašteća, staklena prodavnica, za koju je veliki broj njujorških muslimana izjavio da im se dopada i da je ne doživljavaju kao uvredu.
Međutim, kada se malo bolje zamislite, Appleove prodavnice na neki način jesu male „Meke“. Nesvakidašnje lepe, kako spolja tako i iznutra, one su hramovi u kojima se okupljaju poklonici Appleovih sjajnih proizvoda. Za razliku od većine proizvođača gadžeta, kompanija Apple nudi mnogo više od praktičkih igračaka – ona prodaje životni stil. Hajde da ovaj pravac (čitaj, religiju) nazovemo apleizam.

Apleizam ne možemo nazvati pravom religijom, ali nju svakako predstavlja čovekoliko božanstvo po imenu – Steve Jobs. Ovaj čovek jednom je čak uspeo i da „vaskrsne“ – bord direktora otpustio ga je 1985. godine, da bi ga posle drastičnog pada prodaje ponovo doveli na čelo kompanije 1997, a on im se odužio vraćanjem Apple kompanije u život. Mnogo je onih koji doživljavaju Apple kao svoju malu religiju. Recimo, slavni glumac Tony Curtis, koji je preminuo u oktobru, tražio je da ga sahrane s njegovim ajfonom, valjda da bi „s onog sveta“ mogao da apdejtuje svoj fejsbuk status.

Šalu na stranu, govoriti o fanaticima možda jeste zabavno, ali iz tih priča ne možemo izvući nikakvu pouku. Kada sam nedavno obišao pomenutu prodavnicu na Petoj aveniji, u njoj nisam zatekao stereotipne potrošače Apple proizvoda (bogate, mlade zapadnjake). Naprotiv, jedan mi je kupac ličio na diplomatu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata; naspram njega stajala je grupa tinejdžera koji su ćaskali na portugalskom jeziku; neki crvenokosi mladić odložio je svoj primerak Biblije da bi odigrao partiju onlajn igrice „Combat Arms“; a jedan sredovečni bračni par pregledao je veb-sajt „Bed, Bath & Beyond“ tražeći nešto za svoj dom. Apleizam nije više samo religija i privilegija japijevaca i bogatih – on je postao masovni pokret.
U ovoj prodavnici većinu uređaja dozvoljeno je isprobati na licu mesta. Prodavci vam pokazuju kako se koriste sve te „igračkice“ s ciljem da vas što pre navuku na njih. Ovo je, svakako, dobar potez: jeste da je potrebno mnogo inventara u prodavnicama, ali se isplati. Budući kupci su tu, muvaju se, igraju igrice, oduševljavaju se mogućnostima pojedinih uređaja – baš kao što su klinci nekada davno visili po prodavnicama ploča i moljakali prodavce da im puste omiljenu pesmu.
Ipak, jednom mestu, opasanom sa dva reda znatiželjnih posetilaca, bilo je gotovo nemoguće prići: stolu na kojem je stajao iPad. Ovaj uređaj, zapravo, pločasti kompjuter, „Apple“ je lansirao na tržište u aprilu i već je postao fenomen: uprkos početnom skepticizmu mnogih, i visokoj ceni od 500 američkih dolara (mada nema mnoge funkcije koje su prethodni uređaji imali), za samo šest meseci prodato je čak 7,5 miliona komada. IPad je tipičan primer kako nešto može da postane top-prodavani proizvod, ali ne zahvaljujući njegovim performansama i nesvakidašnjem kvalitetu, već samo tome što na njemu stoji sličica „zagrižene jabuke“, odnosno, Appleov logo.
Kompanija „Apple“, koja se od 2007. godine više ne zove „Apple Computer“, sada nudi potrošačima tri nova proizvoda koja nisu Mekovi – iPod, iPad i iPhone. Njihov cilj je da budu s vama svuda i u svakoj prilici.
E, taj cilj ih dovodi u sukob s drugom kompanijom koja se, doduše, ne bavi proizvodnjom gadžeta niti namerava to da čini, ali ima sličan cilj – da vas prati u stopu i da bude tamo gde ste vi.
„Google“ je u početku osmišljen kao jednostavan način da na internetu pronađete sve ono što vam je potrebno; međutim, danas je to mašinerija sa širokim spektrom usluga koje zadiru u sve aspekte života. Ako vam treba dobar restoran – pronađite ga na Googlu; zatim pročitajte komentare u vezi s njim, a ako ne znate gde je taj objekat, pronađite ga pomoću Google mape. Onda lepo preko Googla saznajte kada vam polazi voz do tog odredišta, pozovite prijatelje Gmailom da vam se pridruže na večeri, a ukoliko smatrate da ćete okasniti, javite im to, pogađate, opet Gmailom. Ako mislite da vam je tako lakše, sve ovo možete da odradite preko svog pametnog telefona u kojem je, naravno, ugrađen Google Android oprativni sistem.
Istina je, Google ne proizvodi telefone. Ali, pošto sve veći broj proizvođača telefona koristi njihov Android operativni sistem, ova kompanija i te kako konkuriše čak i svetski poznatim proizvođačima gadžeta. „Google“ je definitivno postao nezaobilazan u našim životima pa tako i ozbiljan konkurent „Appleu“.
Ali, nije oduvek bilo tako. Do samo pre godinu ili dve, Apple i Google bile su dve kompanije čije se delatnosti nisu sudarale. Njihova polja rada bila su toliko različita da je Eric Schmidt, Googleov izvršni direktor, čak sedeo u Appleovom bordu u periodu od 2006. do 2009. „Steve (Job) i ja veoma smo bliski prijatelji“, izjavio je Scmidt letos. „Smatram da je on, bez ikakve sumnje, najbolji izvršni direktor na svetu.“ Njihove kompanije mogle su da budu tandem iz snova: posredstvom Appleovih sjajnih uređaja dobijate Googleove sjajne usluge. Međutim, pametni telefoni otvorili su Googlu veliko polje delatnosti koje oni, ni po koju cenu, nisu želeli da prepuste bilo kome. Android je danas najbolje prodavani sistem za „smart“ telefone, čija je prodaja krajem krajem 2010. nadmašila prodaju iPhona.
Jobs je izjavio da je Google, zalaženjem na njihov teren, prekršio prećutni dogovor o podeli delatnosti. Na konferenciji za štampu održanoj juna ove godine rekao je: „Nismo mi zašli u polje veb-pretraživanja niti to planiramo. Oni su zagazili na našu teritoriju.“ Samouveren kao i obično, istoj publici Jobs je rekao da neće ukloniti Google pretraživače iz Appleovih uređaja jer je „ovog trenutka naš proizvod bolji i nema konkurenciju.“
Stavovi ove dve kompanije prema malom „ratu“ koji vode poprilično se razlikuju. Apple u svoje proizvode ugrađuje samo aplikacije koje je APPS odobrio. Nasuprot tome, kompanija Google, koja je duboko zagazila u sferu mobilne telefonije, poklanja (ne prodaje!) svoje Android sisteme vodećim proizvođačima mobilnih telefona poput Sonyja, Samsunga, Motorole i drugih. Androidov kod je otvoren pa ga proizvođači mogu prilagođavati svojim zahtevima i potrebama svojih potrošača (mada se Google trudi da zadrži osnovni set svojih standarda po kojem aplikacija ugrađena u jedan android telefon radi i na drugom uređaju). Osim toga, svako ko ume da napravi ekvivalent njihovom sistemu, dobrodošao je na tržište.
Apple je sjajna kompanija, ali njihovi su principi nešto zatvoreniji i kontrolisaniji do Googleovih. Eric Scmidt je govorio o toj razlici kada je letos posetio redakciju „Ekonomista“ u Londonu: „Google ima potpuno drugačiji pogled na svet. Dok je Apple koherentno zatvoren, mi se rukovodimo obrnutim principima – otvorenošću, širinom i, naravno, mrežom. I to očigledno funkcioniše.“
Mnoge kompanije služe se starim trikom kada žele da povećaju prodaju svojih proizvoda – stvaraju ikone od svojih direktora čineći ih svojevrsnim simbolima. Međutim, ova dvojica lidera razlikuju se mnogo više međusobno nego što se razlikuju ciljevi njihovih kompanija.
Steve Jobs, neprikosnoveni vođa Apple kompanije, zapravo je superiorni čudak koji prezire štampu, osim ako ga njegov tim za odnose s javnošću ne posavetuje drugačije ili ako baš mora da govori na nekoj većoj konferenciji za štampu. Svakog dana isto je odeven (njegovu dobitnu kombinaciju čini crna pamučna rolka i Levis 501), baš kao što su i Appleove igračke jednostavnog i pažljivo biranog dizajna. Pod Jobsovom upravom Apple gotovo nikada nije izbacio na tržište neki loš proizvod.
Za razliku od Applea, Google nema Jobsa već trojicu sposobnih muškaraca vrcavog duha i uma: izvršnog direktora Erica Schmidta i njegove pomoćnike Larryija Pagea i Sergeya Brina.
Page i Brin su tipični štreberi koji su diplomirali na prestižnom Stanford univerzitetu. Njihov zadatak je da promovišu sve Googlove inovacije, dok je Schmidtova uloga isključivo rukovodeća – on je glava kompanije koja hoda u skupocenom odelu i sa uredno vezanom kravatom oko vrata. Google zarađuje tako što podatke o korisnicima koje pribavi (preko imejl adrese, internet pretraga i mobilnih telefona) kasnije prodaje reklamnim agencijama i direktnim oglašivačima. Njihova osnovna mantra glasi: „Ne budite zli“, i svi zaposleni ozbiljno je shvataju. Međutim, Schmidt je uveo novi standard i on sada glasi: „Ne budite preterano zli.“
Prošle godine uspeo je da zaprepasti novinare izjavom: „Ako činite nešto loše i ne želite da ostali za to saznaju, treba to bolje da prikrijete.“ Međutim, pošto je shvatio da ova izjava može da naškodi reputaciji njegove kompanije, početkom 2010. godine preinačio ju je u: „Politika Googla je takva da dozvoljava približavanje zabranjenoj liniji ali ne i prelaženje preko nje“, verovatno ne shvatajući da je upravo to ono što direktor jedne sveprisutne kompanije ne bi smeo da javno da kaže.
Potezi Googlea su, za razliku od Appleovih, nepredvidljivi. Oni vole da eksperimentišu, da se igraju novotarijama, potom da ih puste na tržište, a onda posmatraju šta će se desiti. Njihov neverovatno uspešan sistem elektronske pošte pod nazivom Gmail prvobitno je pušten u rad u beta modusu (probnom), i kao takav funkcionisao je godinama i bio opšteprihvaćen. S druge strane, Google Wave, mnogo opsežniji komunikacioni sistem, pridobio je tek nekolicinu dok je socijalna mreža pod nazivom Google Buzz doživela potpuni fijasko (zbog vidljivosti podataka korisnika). Takav je ciklus proizvodnje u kompaniji koja podstiče svoje zaposlene da jedan dan u nedelji posvete ličnim projektima, koja više ceni hakovanje i „biće-šta-će-biti“ pristup od rada dobrih i priznatih dizajnera.
Mada danas toliko različite, kompanije Apple i Google ponikle su sa istog tla – iz kalifornijske Silikonske doline. Mnogi inženjeri i programeri jedne kompanije u nekom trenutku verovatno su radili i za one druge: dizajneri Macintosha iz osamdesetih godina prošlog veka, koji su se zabavljali igrajući Nerf igrice, mogli su biti osnivači Googla krajem devedesetih. Veliki broj preduzeća nastalih u pomenutoj dolini, jednom od najinovativnijih mesta tog vremena, držao se devize „nemoj mi reći da ovo još niko nije pokušao“, koja je iznedrila Apple i Google. Međutim, obe ove kompanije takođe su bile veoma oprezne u pogledu svega onoga što su smatrale da je ispred vremena i da na to treba još malo pričekati.
Jobs kaže da je kaligrafija (krasnopis) bio njegov omiljeni predmet na koledžu (pre nego što ga je napustio). Dizajner u duši, on je bio na čelu tima koji je napravio prvi Macintosh kompjuter. Dok su ostali članovi ekipe radili danju i noću da bi poboljšali performanse ovog računara, Jobs je zahtevao da se poprave i najsitniji nedostaci na kućištu, kojekakvi šrafčići i urezi koje ostali nisu primetili. Bilo kako bilo, te 1984. godine Mac je bio najveće dizajnersko otkriće. Bio je to prvi komercijalni računar na svetu s ekranom kakav je vaš možda tek danas.
Googleov istorijat započeo je kada se Larry Page, stendfordski doktor nauka, pohvalio svom savetniku da će daunlodovati ceo internet na svoj računar. Njegova hipoteza zasnivala se na opažanju da pretraživač koji analizira odnose između veb-sajtova treba da daje bolje rezultate od dotad postojećih tehnologija koje rangiraju rezultate prema broju pojavljivanja traženog pojma na stranici. I – nemoguće je postalo moguće. Naziv „Google“ potiče od pogrešnog izgovora reči googol, što je zapravo naziv za broj 10 sa stotinu nula. Naime, kada su Larry Page i Sergey Brin odlučili da registruju domen pod nazivom „googol“ ustanovili su da takav već postoji, pa su bili prinuđeni da ga modifikuju. Mada zluradi jezici tvrde da je Google pretraživač više proizvod „fizičkog rada“, tj. povezivanja računara u globalnu mrežu, nego što je proizvod „softverskog znanja“, on ipak podržava milijarde pretraga dnevno i nikada se ne „ruši“ – a to je ono što je korisnicima najvažnije i što predstavlja ključ njegovog uspeha i svetske popularnosti.
Ako nastavim da poredim ove dve kompanije, moram da primetim da su obe jednom davno bile nejaki Davidi i da su obe protiv sebe imale, svaka svog, moćnog Golijata: Google se borio protiv tada snažnog Yahooa, a Apple protiv Microsofta. I obe su u svom poslu bile neverovatno dobre pa su veoma brzo osvojile tržište. Međutim, poklopile su im se sfere interesovanja i bile su primorane da ukrste koplja. Takmiče se čiji je pretraživač bolji (Safari je Appleov, a Chrome Googleov), kao i na polju klaud kompjutinga (MobileMe protiv iGooglea). Dalje, Appleov iTunes danas je najveća prodavnica muzike na svetu, ali je Google pronašao odgovor na to stvorivši Google Music. Onda se Apple malo primirio, pa je izbacio prodaju elektronskih knjiga putem iTunesa, a Google je ubrzo odgovorio pružajući korisnicima uslugu kupovine knjiga preko Google Booksa. Google poseduje YouTube, najveću svetsku banku video-zapisa, ali i Apple konja za trku ima – preko iTunesa, iPada, iPoda i Apple TV-a započeli su prodaju filmova namenjenih najširoj populaciji.
Potreba za daljim razvojem odvela je obe kompanije na neodoljivo privlačno kinesko tržište, zemlju jeftine radne snage i proizvodnje. Google je godinama pokušavao da doradi kineski pretraživač pre nego što je januara 2010. to obelodanio. Apple je, pak, pokušao da smanji troškove dajući poslove kineskom proizvođaču Foxconnu, čija je radna snaga toliko „pouzdana“ da su morali da stave rešetke na prozore, i čiji se šefovi rukovode stavom da je „teško okruženje – najbolje okruženje“. Ne treba im zameriti. Kozmetičke kuće koje su uletele na kinesko tržište rukovodile su se saznanjem da tamo postoji „dve milijarde pazuha koje treba osvežiti“, a ova dva američka giganta zamenila su broj pazuha brojem šaka u koje treba smestiti mobilne telefone i računarske miševe.
Scott Adams, tvorac jednog stripa, napisao je odličan blog na svom veb-sajtu kritikujući preteranu upotrebu tehnoloških čuda: „Ako sajborg može da izvadi svoje digitalno oko i ostavi ga na polici da mu služi kao nadzorna kamera, zašto onda i mi, homo sapiensi, ne bismo prozvali mobilni telefon delom svog tela? Hajde da naučimo decu da nemamo samo trup, udove i glavu već i pametne telefone!“ Inače, on nije protiv upotrebe interneta i ostalih pogodnosti koje nam pružaju tehnološke novotarije, već protiv zaglupljivanja i prekomernog korišćenja tih pogodnosti, čak i onda kada su u pitanju sasvim jednostavne radnje poput tablice množenja (koju je, ruku na srce, većina zaboravila). On u pametnom telefonu vidi svog pomoćnika, ali i neprijatelja. „Kada ne umem da se snađem u saobraćaju, uključim gprs i začas rešim problem. Treba li mi neki podatak – tu je Google pretraživač na mom mobilnom telefonu. Ali, kada hoću da pročitam knjigu, neću da je čitam u elektronskoj verziji, već želim da je omirišem i prelistam.“
Mnogi se, pak, ne bi složili s njim.
Milioni koriste iPod, iPad i iPhone uređaje. A oni nisu ništa drugo nego „ispružene ruke“ Macintosha koje pretvaraju fotografije, video-zapise, muziku i filmove u reku zadovoljstva u koju možemo uroniti tokom vožnje vozom, dok leškarimo na kauču ili šetamo parkom. Nebrojene su pogodnosti koje nam pruža nova tehnologija, pa ne čudi to što se religije zvane „apleizam“ i „guglizam“ šire takvom brzinom. Ali, u svemu ovome postoji i loša strana medalje – ona za koju se ljudi iz Applea nadaju da je niko neće primetiti. Reč je o sledećem: kada se „primite“ na uređaje s predznakom „aj“, teško ćete ih se otarasiti. Naime, kada jednom kupite melodiju ili film i smestite ih u svoj „aj“ uređaj, više nećete moći da ih prenesete na treće lice niti da ih premestite iz iPoda u neki drugi uređaj.
Google, pak, od svojih poklonika zahteva drugačiju vrstu vernosti. Niko vam ne brani da odaberete proizvođača telefona koji ćete kupiti, ali teško da će ijedan u sebi imati drugi pretraživač interneta osim Googla. S obzirom na to da Android raste iz dana u dan, i aplikacije će postajati sve bolje i usklađenije s potrebama miliona korisnika interneta. I sve su one besplatne: za razliku od Applea, Google vam neće direktno zavući ruku u novčanik – on će to učiniti indirektno i nenametljivo. Evo kako: Google vam ne prodaje „drugi mozak“ – on koristi vaš. Prikuplja na milijarde ključnih reči koje korisnici interneta kucaju prilikom svake potrage za nekim pojmom. Osim toga, prikuplja i podatke o imejl adresama i portovima, sortira ih i dostavlja reklamnim agencijama od kojih te usluge naplaćuje. Da bi prodale robu kompanija koje zastupaju, reklamne agencije vas bombarduju kratkim reklamnim porukama nudeći taj proizvod. Onda ga vi kupite (OK, možda baš vi nećete, ali mnogi, verujte, hoće) i eto – kupovinom nekog proizvoda ujedno plaćate uslugu Googla, a da toga niste svesni.
Međutim, često se dešava da vaše pretrage na internetu budu pogrešno shvaćene – ukucate li ključnu reč „penis“ u cilju da, kao studentkinja medicine, saznate anatomsku građu ovog organa, nemojte se začuditi ako vam već posle nekoliko sati stigne mejl u kojem vam nude vijagru ili aparate za povećanje muškog polnog organa. Jedan moj prijatelj, koji se bavi pisanjem o kriketu, često je u pretraživač ukucavao pojam „Ashes“ misleći na naziv kluba čije je rezultate pratio. Međutim, ubrzo su počeli da mu stižu mejlovi u kojima su ga obaveštavali o velikim povoljnostima za korišćenje krematorijuma („ashes“ na engleskom znači „pepeo“). Ako ste pomislili da je ova priča jeziva i čudna, sačekajte da čujete ovu: na nekoj žurki upoznao sam čoveka, pripadnika Zelenih beretki, učesnika rata u Iraku. Malo smo proćaskali, razmenili vizitkarte i ubrzo sam potpuno zaboravio na njega. Godinu dana kasnije, svaki put kada sam surfovao internetom, nailazio sam na reklamne banere s njegovim imenom. Čovek se kandidovao za Kongres u Misuriju i svaki put kada bih hteo nešto da pronađem na internetu, preda mnom bi iskrsnuo taj oglas kojim su me pozivali da glasam za njega. Pitaćete se šta je tu čudno? Pa eto – to što ne živim u Misuriju i što mi nikako nije jasno kako Google može da zna da sam upoznao tog čoveka?!

Apleizam i guglizam su, hteli mi to da priznamo ili ne, svaki na svoj način promenili naš način života i razmišljanja. Apple je, primera radi, promenio način na koji doživljavamo gadžete – ako ste do pre nekoliko godina smatrali da su vam sve te spravice nepotrebne i da su komplikovane za upotrebu, dovoljno je da ste ih u međuvremenu isprobali i uverili se u suprotno pa da potpuno promenite način razmišljanja. Za to su se pobrinuli vešti dizajneri iz Applea koji uporno unapređuju i usavršavaju softvere i uprošćavaju upotrebu svih njihovih uređaja.
Cliff Kuang, art direktor časopisa „Fast Company“, kaže: “Pre nekoliko godina samo jedan član porodice, i to onaj koji je tehnički najpotkovaniji, umeo je da se služi nekim novim gadžetom. Danas to ume i vaše najmlađe dete.“
Zaista, kada sam kupio svoj novi iPod, uz njega nisam dobio nikakvo uputstvo za upotrebu ni u obliku knjižice niti u obliku CD-a. Trebalo je samo da ga uzmem u ruku, skinem plastičnu foliju s displeja i pritisnem jedno dugme. Istog trenutka iz aparata se začuo milozvučan glas koji mi je rekao: „Dobro došli. Šta želite da uradite? Samo slušajte moja uputstva…“

Život pre Googla i Applea, i ovaj sadašnji u kojem se obilato služimo blagodetima koje nam oni pružaju (i naplaćuju), svakako nisu isti. Tačno je da postoje i drugi pretraživači poput AltaViste, Yahooa i Excitea, ali oni još uvek nisu u stanju da organizuju milione stranica na interenetu na način kako to čini Google. I nijedan od njih ne nudi toliku lepezu kvalitetnih usluga kao Google.

S druge strane, Appleovi pametni telefoni će po prodaji do 2011. nadmašiti obične mobilne telefone, a do kraja 2012. i prodaju personalnih računara. Klaud kompjuting mogao bi da zameni sve postojeće sisteme u kojima čuvamo svoje fotografije, omiljenu muziku, dokumenta i sve ostalo što smo dosad čuvali na drugim mestima. Vodeći ljudi u kompanijama Apple i Google svakako će se potruditi da se trka između ova dva giganta nastavi i da, konkurišući jedan drugome, budu sve bolji i savršeniji. A nama, korisnicima njihovih usluga i gadžeta, preostaje da se opredelimo za jednog ili drugog.
Razlikuju se njihovi pogledi na svet – jedni su pobornici perfekcionizma, drugi vole da eksperimenišu. Jedni nude sve moguće usluge potrebne da lakše funkcionišemo, drugi prave sjajne uređaje kojima nam, opet, olakšavaju život i poslovanje. Hoće li Facebook generacija, oslobođena stega privatnosti i željna druženja preko interneta, dati prednost Googleu? Ili će oni koji su odrasli iščekujući nove i savršenije spravice ipak dati prednost Appleu? Bilo kako bilo, u odgovoru na ovo pitanje ne leže samo milijarde dolara zarade, već i način na koji ćemo sutra doživljavati svet oko sebe. Kome god da se privolimo, neko je na dobitku. (Intelligent Life 04)

Google ukida Wave

Wave, proizvod za koji je Google govorio da će promeniti način na koji ljudi komuniciraju, zvanično se ukida. Platforma koja objedinjuje e-mail, dopisivanje, microblogging servis, kao i mogućnost istovremenog rada više osoba na jednom dokumentu, izgledala je onako, kako bi email izgledao da je nastao danas, navodi su iz Googlea.

Google Wave najavljen je prvi put maja 2009. godine, a prvi korisnici dobili su pristup ovom servisu u oktobru, i bili su uključeni u testiranje ovog proizvoda.

U početku interesovanje je bilo ogromno, a postojali su slučajevi prodaje pozivnicica za Wave na eBay, po ceni koja se kretala do 70 dolara. Međutim kako je vreme prolazilo interesovanje je bilo sve manje, a stizale su i prve pritužbe koje su se ticale najčešće tromosti platforme, ali i komplikovanosti njene upotrebe.

Na Google blogu, gde je zvanično objavljena informacija da ukida Wave, navodi se da osim “lojalnih fanova”, Wave nije naišao na onakav prijem kakav su oni očekivali.

Jedan od braće Rasmunsen, ljudi koji stoje iza ovog projekta, prošle godine za BBC je izjavio da ga mnogi optužuju da je patološki optimističan po pitanju Wavea, ali da on ne vidi zašto se ljudima ne bi dopao.

Braća Lars i Jens Rasmunsen, tvorci Wavea, stoji i iza jednog od jako uspešnih Google projekata, kao što je Google Maps.

U zvaničnom saopštenju povodom ukidanja Wavea, dalje se navodi da Google “ne planira da i dalje razvija Wave kao samostalan proizvod, ali da će se sajt i dalje održavati, bar do kraja godine”, kao i da se nastavlja sa razvojem tehnologije koja će se koristiti za druge Google proizvode.

Osim toga, centralni delovi koda su open source, pa treće strane mogu da nastave sa inovacijama koje je Google započeo, navodi se na u saopštenju.

Iako nije rečeno koliki je broj korisnika ovog servisa, on je definitivno bio znatno manje nego što se to očekivalo, a da ovaj projekat definitivno nije uspeo rekao je i Erik Šmit, Google CEO, koji kaže da je politika Googlea da proba nove stvari, čak i ako se ispostavi da nisu uspešne.

“Zapamtite, mi slavimo svoje neuspehe”, rekao je Šmit.

Prema mišljenjima nekih analitičara, Wave je bio preambiciozan projekat, i previše komplikovan za široku populaciju, te zbog toga nije ni mogao da zaživi.

Ranije ove godine, kako bi olakšao korišćenje i što više ljudi upoznao sa mogućnostima koje nudi, Google je objavio i mini tutorijal, sa deset saveta kako koristi Wave, međutim, očito je da ni to nije uspelo da ga približi korisnicima. (izvor B92)

Google I/O konferencija najavila brojne novitete

Na Google I/O konferenciji koja se održala u San Franciscu Google je predstavio nekoliko zanimljivih noviteta i inicijativa, među kojima se ističu novi web video format otvorenog koda WebM, te otvaranje Google Wave servisa svim zainteresovanim korisnicima.
Već na izrazito dugom otvaranju konferencije prestavnici Googlea su nabrojali gomilu novosti o kojima su se poslednjih dana širile glasine. Kao prvo, Google je još jednom izrazio svoju podršku standardu HTML5, ali je predstavio i jedan vrlo zanimljiv novitet: novi video format pod nazivom WebM.

WebM je zasnovan na kontejneru Matroska, video codecu VP8 te audiocodecu Ogg Vorbis, a obećava kvalitetan prikaz video sadržaja kako na računarima, tako i na tabletima i mobilnim telefonima. Novi format već je podržan u tzv. nightly beta verzijama Firefoxa i Chromea, a radiće i u Microsoftovom Internet Exploreru 9, pod uslovom da korisnik posebno instalira codec VP8.

Zatim je tu Google Wave, koji je gotovo godinu dana bio u fazi poluzatvorene bete, a sada će napokon biti dostupan svim korisnicima. Ovaj simpatičan alat podigao je veliku prašinu kada je prvi put predstavljen, ali interes je znatno pao u poslednje vreme, tako da sumnjamo da će izazvati revoluciju koja se u početku predviđala. Google Wave možete isprobati na ovoj adresi: wave.google.com.

Na kraju, Google je predstavio i online prodavnciu za aplikacije Chrome koji će biti dostupan na adresi chrome.google.com/webstore, na kojoj će korisnici moći pronaći aplikacije za taj web browserna jednom mestu, slično iPhone ili Android aplikacionim prodavnicama.(tportal)

U ovoj godini Internet očekuju značajne novine

Internet se neprestano menja, a u idućoj godini očekuju se neke značajne novine koje bi mogle da izmene način na koji koristimo tu mrežu. Na primer, predstoji lansiranje novog Guglovog softvera zvanog Google Wave. Popularni sajt za druženje Tviter biće proširen novim mogućnostima, a za adrese sajtova po prvi put će moći da se koriste i druga slova osim latiničnih.

Internet je postao tako neophodna alatka, da mnogi jednostavno ne mogu da zamisle život bez njega. Od pristupa i razmene informacija, preko komunikacije i šopinga, do zabave – sve može da se radi na internetu.

U poslednje vreme sve je popularnije druženje na sajtovima kao što su Facebook i Twitter. Ali iduće godine, internet će dobiti jedan nov način za istovremenu komunikaciju i saradnju.

Kompanija Googleplanira da lansira internetski softver Google Wave, koji objedinjuje imejl, četovanje, razmenu fotografija i pretraživanje interneta.

Urednica magazina T3, Ket Hanaford, kaže da je impresionirana tim novim servisom. “Google Wave je platforma koja objedinjuje servise kao što su Twitteri Facebook. Ali on može da se koristi i za rad, za saradnju sa kolegama, naročito ako ste van radnog mesta ili kod kuće,” kaže ona.

]
Fejsbuk i Tviter trenutno predvode kao platforme za druženje. Fejsbuk, lansiran 2004, sada ima više od 350 miliona aktivnih korisnika, dok je nešto mlađi Tviter, od januara do septembra porastao 1030 odsto! Da li će u 2010. ta dva sajta dobiti konkurenciju?

“Neće se pojaviti neki novi, revolucionarni sajt. Sve će se svoditi na to kako da pristupimo sajtovima koje već koristimo, kao što su ta dva. Dakle, pojaviće se nove aplikacije u mobilnim telefonima i kompjuterima za pristup na primer Tviteru,” kaže Ket Hanaford.

Twitter takođe planira da doda neke nove aplikacije, držeći se svoje filozofije da sve treba da bude jednostavno. Ko-osnivač Twittera, Biz Stoun, nagovestio je neke od njih.

“Osobina koju smo najavili je geotaging, kako bi svaki tvit pokazivao tačnu lokaciju. Drugu novost su u stvari izmislili sami korisnici. Kada naiđete na zanimljivu informaciju i prosledite je svojim sledbenicima, ona će se za najkraće vreme proširiti do najvećeg mogućeg broja ljudi,” kaže Stoun.

Ali život na internetu skopčan je sa rizicima. Sa milijardama slika i milionima videa koje stavljamo na Fejsbuk mnoge privatne informacije postaju javne. Glavni bezbednosni analitičar firme MekAfi, Greg Dej, kaže da nas to čini podložnim krađi identiteta.

“Sajber kriminalci žele informacije o nama, a mi im to olakšavamo. Opasnost je dvojaka. Prvo, na tim mestima se okuplja mnogo ljudi, i drugo, mi sa njima slobodno razmenjujemo informacije. Trebalo bi malo da razmislimo pre nego što šaljemo podatke, naročito ako koristimo više različitih sajtova za druženje,” kaže Dej.

Na kraju, firma Jahu razvija nove načine na koje hendikepirane osobe mogu da koriste internet. Ovaj slepi čovek koristi brajov displej, čitač ekrana i sintisajzer da bi pročitao ono što je napisao.

Direktor razvojnog odeljenja Jahua, Alan Brajtman, kaže da su za njih hendikepirani jednaki sa drugim mušterijama.

“Dugo radim sa hendikepiranima i nemam ništa protiv dobrotvornih društava, ali još nisam sreo invalida koji želi da bude tretiran kao objekt milosrđa. Oni žele da budu kao svi drugi, žele da budu mušterije koje ne traže ništa manje od bilo koga drugog,” kaže Brajtman.

U 2010. neće samo hardver i softver doživeti promene. U stvari, jedna od najkrupnijih promena na internetu biće uvođenje drugih vrsta slovnih znakova u internet adrese. U oktobru, neprofitna organizacija IKAN, koja reguliše te adrese, odobrila je korišćenje mnogih drugih slova kao što su hebrejska, korejska ili indijska. To znači da će korisnici interneta koji ne poznaju latinsko pismo, takođe moći da pristupe svojim omiljenim sajtovima. (Voa)

Google Wave kreće u testiranje

Google Wave, proizvod koji obećava revoluciju u online komunikaciji u sredu je krenuo u ispitivanje sa prvih 100.000 tzv. beta testera

Google Wave je web aplikacija koja kombinuje elemente e-maila, chata, Wiki dokumenata, blogova i stranica za razmenu fotografija, stvarajući internet komunikaciju nazvanu “hosted conversation” (udomaćeni razgovor) ili “wave” (talas).

Google je predstavio mogućnosti Wave-a na majskoj razvojnoj konferenciji “Google I/O” u San Franciscu, u Kaliforniji. Zatvorena grupa ‘beta testera’ pomoći će Google-u da otkloni probleme povezane sa aplikacijom pre njenog predstavljanja javnosti krajem ove godine, navodi se na web stranici Google Wave-a.

Aplikaciju su kreirali braća Jens i Lars Rasmussen, Australijanci koji su takođe razvili servis Google Maps. Braća Rasmussen su izjavili da se nadaju da će Google Wave na kraju zameniti e-mail kao glavni način komunikacije na Internetu. “To bi trebalo biti nešto što svi koriste i što svi poznaju”, rekao je Jens Rasmussen.

U Wave-u će komunikaciju nalik e-mailu moći da uređuje više korisnika istovremeno. Oni će moći da ‘chatuju’ o određenim delovima Wave dokumenata u realnom vremenu, gde svi korisnici vide šta neke osoba unosi u istome trenutku. Ako se neke osoba uključi u komunikaciju kasnije, moći će na ‘replay’ pregledati sve što je propustila. Jens Rasmussen kaže da je e-mail kompjetorska verzija ‘puževe pošte’. Wave će biti nešto novo, sistem komunikacije u realnom vremenu, dizajniran posebno za današnji brzi, višenamenski Internet.

Google Wave – novi servis koji kombinuje najbolje od Facebooka, Twittera i Gmaila

Google je na ove nedelje održanoj konferencijiGoogle I/O u San Franciscu predstavio novi servis koji kombinuje osobine i funkcije društvenih mreža sa e-mail servisima budućnosti – Google Wave. Servis je još uvek u razvojnoj fazi i ne zna se kada će tačno biti pokrenut i predstavljen javnosti, a iz Googlea najavljuju da će to biti ove godine.

Najnoviji mashup trebao bi da bude neka vrsta kombinacije chata i e-maila sa slikama, videom i raznim RSS feed-ovima sa weba koje bi u realnom vremenu mogli da razmenjuju povezani korisnici.

Wave je delo dvojice poznatih developera koji stoje iza još jednog Google projekta – Google Mapsa, Larsa i Jensa Rasmussena koji svoj novi projekat opisuju kao nešto što se sastoji od jednakih udela razgovora i dokumenata. Kada nekog uključite u komunikaciju, moći će da mu šaljete  poruke, ubacujete svoje elemente i komentarišete pojedine delove razgovora.

Prema tvvrdnjama tvoraca servisa, na ovaj način trebalo bi da se omogući najkvalitetnija moguća komunikaciju u zajedničkim projektima koji su dislocirani na raznim stranama sveta, što je gotovo idealno za sve razvojne timove i outsourcing kampanje.

Google, naravno, predstavlja projekat kao “najbolju stvar posle samog Google-a”, a već iz predstavljene demo verzije jasno je da je inspiracija pronađena u Gmailu, Twitteru i Facebooku, ali ipak ćemo morati da se strpimo do kraja godine kako bi i sami mogli da se uverimo u njihove tvrdnje.

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in