• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

U Rusiji pokrenut web sajt koji prenosi sliku sa “birališnih” kamera

Skoro 1500 ljudi se registrovalo na veb sajtu „webvybory2012.ru“ prvih minuta početka njegovog rada. Sajt je namenjen za translaciju videa sa birališta za vreme predsedničkih izbora 4.marta.

Da bi se 4.marta 2012. godine moglo videti šta se dešava u biralištima treba se registrovati na sajtu do 3.marta i označiti birališta koja vas zanimaju (ne postoji ograničenje u količini).

Korisnici socijalne mreže Twitter, Mail.ru, Facebook, Google+ i Yandex će moći da uđu u sistem videoprenosa preko svojih korisničkih stranica. Na serveru sajta će se prikupljati signal sa više od 200 000 videokamera postavljenih na 91 400 birališta.

Sistem će biti u stanju da izdrži logovanje 25 miliona korisnika interneta, biće moguća 60 000 istovremena podključenja na video sa jedne iste kamere.

Nova Google politika privatnosti sporna u Rusiji

Novi sporazum koji kompanija Gugl najavljuje za 1. mart i već nudi korisnicima svojih usluga na internetu, zahtevajući od njih pored ostalih podatke o mobilnom internetu i broju mobilnog telefona, mogao bi da bude problematičan za Rusiju, jer je u suprotnosti sa zakonom.

Iako Gugl tvrdi da je reč o poboljšanju usluga i ističe da je obezbeđena zaštita korisničkih podataka na najvišem nivou, prema mišljenju ovdašnjih pravnih eksperata i stručnjaka za informacione tehnologije, reč je o nezakonitom prikupljanju ličnih podataka.

“Takvo delo je u suprotnosti sa Ustavom, ukoliko podaci ne budu automatski obezličeni nakon prikupljanja. Savezni zakon o ličnim podacima propisuje uslove pod kojima je moguće slediti trag određene osobe na osnovu prikupljenih podataka”, kazao je direktor Koordinacionog centra nacionalnog domena, Andrej Kolesnikov.

Prema novom sporazumu koji Gugl nudi korisnicima, ova kompanija zadržava pravo da dobija informacije o telefonskim pozivima, uključujući brojeve telefona za odlazne, dolazne i preusmerene pozive, kao i za datum, vreme i način isporuke SMS poruka.

U moskovskoj kancelariji kompanije Gugl u izjavi za list “Izvestija” tvrde da se “u skladu sa važećim zakonom podaci prikupljaju i obrađuju samo uz saglasnost korisnika”, i da se oni odgovorno odnose prema tim podacima poštujući standarde koji su strožiji od onih koje propisuju lokalni zakoni.

Stručnjaci, međutim, tvrde da je drugačije u praksi, jer će Gugl automatski prevesti u novi sistem one koji već dugo koriste njihove usluge, dok će za nove korisnike biti obavezno da prihvate nove uslove korišćenja, bez alternative.

Advokat Dmitrij Shilov smatra da i u slučaju pristanka na propisane uslove korisnik ima pravo da zahteva od kompanije da ne krši Ustav kojim su zagarantovana prava i slobode pojedinaca, kao i da svoja prava može da brani na sudu.

“Takvi korisnički uslovi u suprotnosti su sa članom 23 Ustava koji garantuje pravo na ličnu i porodičnu privatnost, pravo na tajnost pisama, telefonskih razgovora, poštanskih, telegrafskih i drugih poruka”, kazao je Shilov.

Zauvek izbrisane slike sa Facebook-a?

Evropska unija uvodi strožija pravila za zaštitu ličnih podataka građana EU na internetu. Ove norme bi mogle imati dalekosežne posledice i po internet gigante poput Gugla i Fejsbuka.

Svi ostavljamo tragove na internetu – trgujemo onlajn, koristimo Gugl ili Fejsbuk. Ali sve više raste i nelagodnost zbog toga, jer ne znamo šta se dešava sa tim podacima i kako možemo da ih kontrolišemo ili izbrišemo. Evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding predlaže uvođenje istih standarda za zaštitu ličnih podataka građana u svim zemljama EU što će i preduzećima uštedeti milijarde evra. “Ta pravila će se odnositi na celo evropsko tržište, važiće za sve ljude koji žive u EU, i za sva preduzeća koja žele za biznis da koriste zlatnu priliku tog digitalnog tržišta, svejedno, iz koje zemlje potiču.”

Reding dodaje da će ako njen predlog postane i zakon, to firmama koje posluju u EU uštedeti godišnje oko 2,3 milijarde evra, jer će imati samo jedan set pravila kojih će morati da se pridržavaju, a ne 27 različitih setova zemalja članica EU.

Sporna pitanja

Promene će se odnositi na Direktivu iz 1995. o zaštiti podataka, i uključivaće “pravo da se bude zaboravljen” i tzv. obaveštenje o pribavljanju ličnih podataka od strane trećeg, neautorizovanog lica u roku od 24 sata. Predložene norme, koje se sastoje i od novih pravila ali i od pojašnjenja starih, biće jedna od velikih izmena u tome kako ljudi koriste internet.

Pitanja kome pripadaju podaci, kako bi ih trebalo koristiti i koliko dugo su i dalje sporne teme za korisnike, internet kompanije i regulatore, samo dolivaju ulje na i onako žustru raspravu.

“Ne čudi me rasprava u vezi sa predlogom,” kaže Viktor Majer Šonberger, profesor na Oksfordskom internet institutu i autor knjige ‘Brisanje: vrlina zaboravljanja u digitalnoj eri’ (Delete: The Virtue of Forgetting in the Digital Age). “Da bi bolje razumeli, Direktiva o zaštiti podataka je 90 -tih zahtevala mnogo usaglašenih napora u toku predsedavanja Nemačke kako bi bila usvojena. Debata je tada bila mnogo žustrija.”

Prednosti za korisnike

Nove norme obećavaju korisnicima opcije kao što je “pravo da budete zaboravljeni” i “prenosivost podataka“. Prva opcija daje pravo korisnicima da traži da njegovi podaci budu obrisani. To znači da ako neki korisnik, na primer, društvene internet mreže Fejsbuk bude želeo da obriše slike i ostale sadržaje sa svog naloga, ta mreža će takođe morati da ih izbriše i iz svoje baze podataka. Druga opcija omogućava da korisnici podatke prenesu sa recimo Fejsbuka na Linkedln. Korisnicima će takođe biti pristupačniji podaci koji se čuvaju o njima.

”Biće to veliki korak napred jer ćemo imati jak autoritet u oblasti čuvanja podataka i veća prava u primeni jednog zakona,” kaže Džo Meknejmi, koordinator u Evropskim digitalnim pravima u Briselu. „To je dobro za korisnike.“

Kompanije će o svakom ugrožavanju privatnosti podataka njihovih korisnika morati da ih obaveste u roku od 24 sata. Ova norma je, tvrde eksperti, reakcija na ugrožavanje podataka korisnika Sony PlayStation-a u aprilu 2011. kada je japanski gigant nekoliko dana tajio od miliona klijenata da su njihovi podaci ugroženi.

Za kršenja pravila Evropske unije o zaštiti podataka kompanijama prete kazne od jedan do četiri odsto njihovih prihoda na globalnom nivou. U početku se govorilo i o kaznama od čak pet odsto. Nove norme bi trebalo i da zakrpe neke pravne rupe između američkih i evropskih zakona koji se bave podacima i njihovom zaštitom.

Manje birokratije

“Sve u svemu, predložene promene će smanjiti posao kompanijama u vezi sa izveštavanjima,” kaže Meknejmi za Dojče vele. “To je dobro za posao”.

Zakonodavni proces u Evropskoj uniji može potrajati od dve do tri godine kako bi nacrt zakona postao zakon. Od ratifikovanja aktuelne direktive 1995. do njene primene u zakonskim sistemima država članica prošlo je tri godine.

Meknejmi upozorava da je prerano za radovanje. “Skoro nikad se nije desilo da se nacrt zakona usvoji bez amandmana,” kaže on. „Sigurno neće biti usvojen u ovoj formi u kojoj je sada. Veliko pitanje je: Šta će biti menjano?“

Google promenio politiku privatnosti korisničkih podataka

Obaveštenje iz Googlea da revidira način na koji koristi informacije korisnika svojih servisa zabrinulo je javnost da ovaj internet div narušava privatnost korisnika. Google je objavio na svom blogu da se promene rade u svrhu unapređenja korisničkog iskustva za više sopstvenih servisa, uključujući Gmail, YouTube i Google plus. Najavljenim promenama podešavanja privatnosti, podaci će biti podeljeni među svim Google platformama, a korisnici nemaju mogućnost da na neki način odbiju ove promene.

Google je saopštio da kombinuje više od 60 pravila o privatnosti različitih servisa u jedno pravilo, koje bi stupilo na snagu 1. marta.

“Puštamo novo glavno pravilo o privatnosti koje pokriva većinu naših proizvoda i objašnjava koje informacije skupljamo i kako ih koristimo, na način koji je našim korisnicima lakše da razumeju”, rekla je direktorica privatnosti, proizvoda i inženjeringa Googlea Alma Whitten u blogu.

“Verujemo da će ova nova, jednostavnija pravila olakšati ljudima da razumeju naša pravila o privatnosti i omogućiti Googleu unapređenje servisa koje nudimo”, kazala je ona.

U Google-u naglašavaju da su “globalno regulatori pozvali na kraća, jednostavnija pravila o privatnosti” te da će obavestiti korisnike o promenama putem e-maila i upozorenjem na Google.com stranici. Ipak, glavna novost se odnosi na ljude koji imaju Google profile. Ako imate GOogle profil, Google može kombinovati informacije koje ste pružili na jednom servisu sa informacijama koje imate na drugom. Ukratko, Google će vas tretirati kao jednog korisnika u svim njihovim servisima, što znači jednostavnije, intuitivnije Google iskustvo.

Nova Googleova politika o privatnosti spojiće više od 60 različitih pravilnika u jedan, što je opasno, ocenila je organizacija za zaštitu prava korisnika Open Rights Group.

Evo i šta sam Google kaže:

Наше услуге можете да користите на много различитих начина – да бисте претраживали и делили информације, да бисте комуницирали са људима или правили нов садржај. Када делите информације са нама, на пример, при отварању Google налога, те услуге можемо да учинимо још бољим – да би се приказивали релевантнији резултати претраге и огласи, да бисте се лакше повезали са људима или да би дељење са другима било што брже и једноставније. Желимо да вам, док користите наше услуге, буде јасно како користимо информације и на које начине можете да заштитите своју приватност.

Наша Политика приватности објашњава:

Које информације прикупљамо и због чега их прикупљамо.
Како користимо те информације.
Избори које нудимо, укључујући како да приступате информацијама и ажурирате их.
Покушали смо да ово што више поједноставимо, али ако нисте упознати са терминима као што су колачићи, IP адресе, ознаке пиксела и прегледачи, онда прво прочитајте о овим кључним терминима. Ваша приватност је важна Google-у и зато, без обзира на то да ли први пут користите Google или то радите дуже време, одвојите време да се упознате са нашим праксама.

Google želi da zna sve

Najveći internet-pretraživač Google nudi svoj novi super-servis, a aktivisti za zaštitu podataka su skeptični. Gugl želi da poveže sve podatke o svojim korisnicima i iskombinuje ih u novi servis. Novi sistem bi trebalo da služi kao asistent korisnika, asistent koji samo što ne čita misli. Korisnik će ubuduće, na primer, moći da bude automatski upozoren ukoliko je pogrešno ukucao ime svog prijatelja. A biće obavešten i ako postoji opasnost da zakasni na neki sastanak. Kada je ranije postavljano pitanje da li Gugl raspolaže sa previše podataka o svojim korisnicima, odgovor velikog koncerna je najčešće glasio: možda, ali mi te podatke ne spajamo u jedinstveni profil.

Korisnik Gugla koji se služi internet-obradom teksta, kalendarom, RSS-čitačem ili foto-platformom Pikasa, odaje toj firmi mnogo o sebi. Oni koji koriste i mobilne telefone sa operativnim sistemom Android, odaju i gde se trenutno nalaze, a ako koriste navigaciju – i kuda idu. Sada bi sve te informacije i zvanično trebalo da se objedine.

Šta je sa zaštitom podataka?

Novi sistem bi trebalo da proradi početkom marta. Menadžerka Gugla zadužena za zaštitu privatne sfere, Alma Viten, u svom blogu je napisala: „Kada ste ulogovani u našu elektronsku poštu, ili socijalnu mrežu Gugl plus, mi informacije koje ste nam stavili na raspolaganje spajamo sa informacijama iz drugih sektora, i tako možemo da Vas kroz sve naše servise identifikujemo i tretiramo kao jedinstvenog korisnika“.

Upravo to se ne sviđa onima kojima je stalo do zaštite podataka o ličnosti. Jer, Gugl je u stanju da sačini veoma detaljne profile svojih korisnika, njihovim navika, interesovanja, aktivnosti. Taj koncern je to nedavno i najavio jer su ulogovani korisnici Guglove pretrage počeli da dobijaju rezultate koji su u skladu sa njihovim korisničkim navikama, interesovanjima i kontaktima.

Gugl ne vidi problem

Gugl ide i dalje od toga. Kada je reč o pomenutom podsećanju korisnika da bi mogao da zakasni na neki sastanak, do toga, kako objašnjava Alma Viten dolazi na sledeći način:

„Znamo šta ste uneli u kalendar, znamo kakva je situacija u saobraćaju i znamo gde se trenutno nalazite – tako da možemo da Vam pošaljemo upozorenje.“ Vitenova kaže da u svemu ne vidi nikakav problem za zaštitom podataka, jer „mi ne prodajemo nikakve lične informacije, mi ih bez saglasnosti korisnika ne stavljamo na raspolaganje trećim licima, osim ako za to ne postoji sudski nalog.“

Najveći internet-koncern, međutim, planira i dalje. Sledeći korak je: da se pogodi na šta je korisnik stvarno mislio kada je ukucavao neku reč u polje za pretragu. (Der Spiegel/DW)

Prihodi kompanije Google manji od očekivanih

Kompanija Google je u poslednjem kvartalu prošle godine ostvarila rast prihoda od 27%, ali prihodi su bili ispod očekivanja analitičara. Prihodi su u poslednjem tromesečju iznosili 10,6 milijardi. Neto dobit u tom je razdoblju porasla 6,4% na 2,7 milijardi.

“Google je imao snažan kvartal kojim je završio sjajnu godinu”, rekao je izvršni direktor Larry Page. “Jako sam uzbuđen zbog rasta koji su ostvarili Android, Gmail i GoogleB, koji sada globalno ima 90 miliona korisnika – više nego dvostruko od onoga što sam objavio pre tri meseca.”

Ali analitičari nisu bili impresionirani. Očekivanja su bila jako visoka i nisu ih uspeli ispuniti, rekao je analitičar iz Global Equities Researcha. Za razliku od Microsofta i Intela, procene za Google su poslednjih meseci rasle. Broj klikova na oglase u Google pretraživaču su značajno porasli u poslednjem tromesečju, ali svota koju je Google uspeo da naplati od oglašivača za svaki klik je pala za 8%. Za čitavu je prošlu godinu Google objavio rast prihoda od 29% na 37,9 milijardi dolara, a neto je dobit porasla 14% na 9,7 milijardi.

Rupert Murdoch optužio Google da je glavni predvodnik piraterije

Medijski mogul, Rupert Murdoch preko svog novog profila na Twitteru kritikova je poziciju Obamine administracije zbog delova predloženog zakona o antipirateriji poznatom pod nazivom SOPA (Stop Online Piracy Act). Prozivajući Obamu zbog njegove uzdržanosti po pitanju nove legislative o pirateriji, Murdoch je na Twitteru izjavio: “Obama se pridružio plaćenicima iz Silicijumske doline koji prete svim kreatorima softvera piraterijom i običnom krađom“.

Osim Obame, na Murdochovoj “optuženičkoj listi” našao se i Google koga je nazvao „glavnim predvodnikom piraterije“ sa obzirom da omogućuje besplatno skidanje filmova. Google se brani od ovakvih napada i izjavljuje da su u proteklih godinu dana ukinuli više od 5 miliona uvredljivih ili kontroverznih web stranica koje su se prikazivale kao rezultati pretrage i uložili više od 60 miliona dolara u borbu protiv širenja jezika mržnje. Takođe, smatraju da postoji bolji i pametniji način kako da se uvrijeđujući web sadržaji ukinu bez potrebe da se pitaju američke kompanije za cenzuru.

Google i Facebook smatraju da je novi predlog zakona o antipirateriji dosta „težak i neprilagođen“ dok holivudska fimska i muzička industrija tvrdi da je baš ovakav zakon potreban kako bi se sačuvala radna mesta u SAD-u.

Wikipedia, Google i Microsoft protiv SOPA akta

Po prvi put u istoriji, više desetina velikih američkih internet sajtova predvođenih Vikipedijom, sukobiće se sa zakonodavcima u Kongresu, tako što će danas zatvoriti svoje stranice, u znak protesta zbog najavljenog zakona o borbi protiv onlajn piraterije, ocenjujući ga kao cenzuru slobodnog mišljenja.

Podršku će pružiti i Gugl, koji danas neće zatvarati svoju stranicu, ali će staviti link kojim pokazuje da se protivi predloženom zakonu, a protivljenje je izneo i najveći svetski proizvođač softvera Majkrosoft.

Zakonom je prvobitno bilo predviđeno da američko Ministarstvo pravde, preko suda, ima mogućnost da naredi sajtovima kao što su Gugl ili Jahu da izbrišu linkove ka stranim internet sajtovima koji imaju neki piratski sadržaj i tako onemoguće korisnike u SAD da ih posećuju.

Vikipedija i ostali sajtovi navode da bi takvim predlogom zakona došlo do cenzure i da bi on u praksi bio nesprovodiv, jer bi moralo da se pazi na hiljade informacija koje se nalaze na linkovima za strane sajtove, i da se za svaku pojedinačno proverava da li je piratska.

Ističe se da bi i samim usvajanjem zakona došlo do cenzure, jer bi Ministarstvo pravde moglo da uređuje sajber prostor.

Zakonom je predviđena i zabrana onlajn skidanja filmova, serija i muzike preko stranih sajtova, što je sada moguće u Americi.

Prema tome, ako bi na primer kompanija Vorner Bros otkrila da neki strani sajt ima nelegalnu kopiju nekog novog filma, od suda bi tražila da se od sajtova za pretraživanje, kao što je Gugl, zahteva uklanjanje linka ka tom sajtu, i obustavu plaćanja reklama za taj sajt.

Ono što plaši internet kompanije je to da se pojam sajtovi za pretraživanje koristi vrlo široko i da bi onda bile odgovorne za praćanje svih materijala na stranicama sa kojima su povezane, što je veoma teško i skupo.

One navode da podržavaju sadašnji važeći zakon, kojim se od internet kompanija može zatražiti da ukloni sporan materijal sa svog sajta, ali se ne traži praćenje svih linkovanih sajtova.

Gugl, koji je vlasnik Jutjuba i mnogih drugih sajtova, prošle godine je dobio zahtev za uklanjanje čak pet miliona sadržaja zbog kršenja piraterije i svaki put kad je ustanovio da je zahtev legitiman, u roku od šest sati je taj sadržaj bio uklonjen.

Nakon niza primedbi kompanija iz takozvane Silicijumske doline, predlagači zakona iz Republikanske partije su odlučili da povuku deo zakona koji se odnosi na brisanje linkova, i odložili izjašnjavanje u Kongresu do 24. januara.

Zakon, s druge strane, čvrsto podržavaju Holivud, filmski studiji i izdavači knjiga, koji tvrde da strani sajtovi bez dozvole objavljuju autorska dela.

U celu priču se umešala i Bela kuća, nakon što je predsedniku Baraku Obami stigla onlajn peticija sa 50.000 potpisnika.

Trojica saradnika predsednika, koji se bave tehnološkim i internet pitanjima, objavili su da se protive bilo kojoj cenzuri interneta, ali su izbegli da se konkretno izjasne o predlogu zakona.

Portparol Bele kuće Džej Karni izjavio je da pitanje internet piraterije mora da se reši, dodavši da Bela kuća neće zauzimati stranu u sukobu Holivuda i Silicijumske doline.

Nova aplikacija kontrolnog centra nacionalne mreže GNSS stanica Republike Srbije – AGROS

Praćenje rovera na terenu korišćenjem AGROS i google servera.

Kao što je i najavljeno na 1. Srpskom kongresu u decembru mesecu prošle godine, kontroni centar nacionalne mreže Republike Srbije je za potrebe korisnika prilagodio aplikaciju za prikaz stanja rovera na terenu.

Ova klijentsko serverska aplikacija omogućava uvid u rad prijemnika na terenu. Šematski prikaz aplikacije možete pogledati u okviru prezentacije koju možete preuzeti sa sajta sistema AGROS na adresi www.rgz.gov.rs/agros. Prezentacija koja je prikazana na prvom srpskom kongresu.

Aplikacija je napravljena na principima praćenja vozila ili bilo kojih objekata koji imaju mogućnost slanja NMEA rečenica sa GGA tipom poruka. Naime unošenjem korisničkog imena i lozinke i izborom datuma kada se želi ispratiti rad prijemnika na terenu aplikacija daje prikaz pozicija na google mapama i tekstualni izveštaj o stanju prijemnika na terenu u vremenskim intervalima odjave prijemnika sa servera kontrolnog centra nacionalne mreže AGROS. U okviru klijentske aplikacije je moguće sačuvati grafički prikaz pozicije prijemnika na terenu kao i tekstualni izveštaj o statusu prijemnika.

Na ovaj način kontrolni centar je omogućio svim korisnicima usluga kontrolnog centra AGROS da u realnom vremenu prate rad svih svojih prijemniia na terenu. Podaci o statusu prijemnika na terenu su dostupni u ovom trenutku od 2009.godine.

Aplikaciju možete preuzeti sa navedene web adrese nacionalne mreže GNSS stanica Republike Srbije izborom stranice „Datoteke“ i „uslužni programi“ iz padajućeg menija.

Apple i Google se bore oko prava za Premier ligu

Multimedijski gigant Apple namerava da dobije televizijska prava za prenos utakmica engleske fudbalske lige, nakon što isteknu ugovori Sky-ju i ESPN-u.

Ovim potezom američka kompanija nastoji da promoviše svoje Apple televizijske usluge preko Atlantika, te se nada da će kupovina prava za prenos Premiershipa pomoći u prodaji ostalih proizvoda kao što je iPad. Appleov najljući konkurent na tržištu, Google, takođe namerava da uzeme deo televizijskih prava na najvišu ligu engleskog fudbala.

Sky je do sada bio najveći “klijent” Premiershipa sa potrošenih 1,6 milijardi funti. Međutim, biće zanimljivo videti ko će ove godine izaći kao pobednik, pogotovo kada se zna da će ESPN pokušati da poveća svoj broj prenosa, te da će se i Al Jazeera uključiti u borbu za TV prava.

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in